Prema nedavnoj studiji Svetskog ekonomskog foruma (WEF) i srodnih organizacija, zabrinutost za sajber bezbednost poprima nove dimenzije. Dezinformacije koje se šire putem interneta sada se predstavljaju kao ključni izazovi u obezbeđivanju „sajber bezbednosti“. Zabrinjavajući izveštaj objavljen je 5. decembra i označen kao „Budućnost sajber bezbednosti 2030: Nove osnove“.
Studija postulira da budućnost sajber bezbednosti leži u očuvanju integriteta i izvora podataka. Ovo uvodi novu perspektivu o značaju lociranja i poništavanja izmišljenih informacija, cinično označenih kao „pogrešne“ ili „dezinformacije“ koje se drže u domenu sajber bezbednosti.
Različite međunarodne konferencije, kako virtuelne tako i geolocirane, bile su ključne u oblikovanju uvida u studiju. Sesije održane širom sveta, u vezi sa onlajn skupom koji je pozivao učesnike širom Evrope, navodno su bili katalizatori u predstavljanju futurističkih, hipotetičkih scenarija koji katapultiraju sajber bezbednost do 2030.
Britanski voditelj i vakser koji je vređao sve nevakcinisane Pirs Morgan počeo da hvali Novaka Đokovićahttps://t.co/ML7vxvAqq8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 12, 2023
Izveštaj WEF-a gura „obuku pismenosti“ o digitalnoj bezbednosti kao ključnu ulogu u sprečavanju pretnji koje predstavljaju dezinformacije, nazivajući ih „suštinom sajber zabrinutosti“. Ovo je slično kontroverznim predlozima za „medijsku pismenost“ koji se primenjuju u nekim vladama, nedavno u Kaliforniji.
Autori smatraju da je široko rasprostranjena kompetencija u oblasti internet pismenosti sine qua non u zaraćenim zonama prevare u vezi sa podacima i masovnog sajber kriminala.
Autori izveštaja otkrivaju zanimljivu perspektivu gde se „stabilne vlade“, sa dugoročnim strategijama tehnologije i sajber bezbednosti u rukavu, pretvaraju u pouzdane čuvare informacija. Studija takođe stavlja uloge vlade i privatnog sektora u očuvanju poverenja pod svoj domen, posebno u kontekstu SAD, razmatrajući kome treba poveriti ključni zadatak cenzure.
