Svetski ekonomski forum (WEF) nastavlja svoju glasnu kampanju protiv dezinformacija, pozivajući vlade, medije, tehnološke kompanije i civilno društvo da se pridruže.
Očigledno obrazloženje WEF-a je da su „dezinformacije“ pretnja „našem ekosistemu“ i da želi da „stručnjaci“ objasne kako da ga „obuzdaju“. (Šteta, WEF nije tražio od nekih stručnjaka da prvo definišu dezinformacije – i objasne kako postići širok konsenzus u društvu i politici o toj definiciji).
Umesto toga, neformalna grupa koja predstavlja globalne elite daje priznanje EU i njenom Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), čije neke od ključnih komponenti navode kritičare da ga nazivaju „zakonom o cenzuri“.
Objava na sajtu WEF-a okrivljuje digitalnu tehnologiju i ono što se naziva „fragmentiranim medijskim ekosistemom“ za navodno neviđene količine dezinformacija.
I nisu stari mediji koji potkopavaju sopstveni ugled, u smislu poverenja, spremnom „koordinacijom“ sa vladama i angažovanjem u pristrasnom izveštavanju i cenzuri, oni koji su krivi za stalnu eroziju poverenja ne samo u stare medije, već i u institucije takođe.
Ne – narativ WEF-a nije ništa ako nije konzistentan. Razlog, insistira se, MORA biti „dezinformacija“. A da bi se ponovo verovalo medijima, potrebno je da se vodi „rat protiv dezinformacija“ u celom društvu.
Neko bi naivno pomislio da je najvrednija imovina jednog medija – informacija. Ali glavni urednik Wall Street Journal-a je sa WEF-om rekao da je to zapravo „poverenje“ – tj. uticaj, putem širenja informacija koje se nikada ne dovode u pitanje.
Poverenje je moćno, ali krhko; zasluženo je, a ne nametnuto, kao što EU i drugi pokušavaju iznova i iznova; ali poverenje se takođe lako gubi, posebno posle godina gušenja slobode govora, očigledne pristrasnosti i slično.
Ali grupa sa sedištem u Švajcarskoj insistira da su osnovni problem jednostavno „dezinformacije“, kojih sada ima previše.
Dakle, WEF želi da najmoćnije snage u društvu združe redove i postave „višeslojnu odbranu od širenja lažnih informacija“.
