Svetski Ekonomski Forum predviđa da će 44% ljudskih veština biti zamenjeno veštačkom inteligencijom za 5 godina
Ako je ikada postojao trenutak u istoriji kada globalisti nisu bili u stanju da obuzdaju svoje uznemirujuće veselje, to je bio trenutak kada je veštačka inteligencija postala fokus javnog diskursa. Jasno je da Svetski ekonomski forum obožava veštačku inteligenciju – Rasipajući tehnologiju pohvalama i opisujući je kao ljudske industrije. AI će, tvrde, promeniti svet tako brzo da većina ljudi neće moći da prati napredak.
Naravno, tek treba da vidimo bilo koji od ovih napretka u stvarnom svetu. U stvari, teško je odrediti bilo kakvu opipljivu korist koju je do sada proizvela veštačka inteligencija, osim što je studentima lakše da varaju na ispitima. I ovde nailazimo na nepovezanost između onoga što Svetski Ekonomski Forum predviđa i onoga što će se najverovatnije dogoditi prema dokazima.
Da li je veštačka inteligencija zaista „uradi sve“ tehnologija kakvom je predstavljaju globalisti? Da li će pola čovečanstva biti zamenjeno automatizacijom?
Mediji establišmenta su gradili ovu ideju kao neizbežnost, sa milionima ljudi (uglavnom u generaciji Z) koji sada doživljavaju anksioznost zbog mogućnosti da jednog dana neće imati mogućnosti za karijeru zbog veštačke inteligencije. WEF čak promoviše termin za ovo osećanje: FOBO (što očigledno sada znači Strah od zastarevanja).
SREDA! 20h! UŽIVO! KO REŽIRA RUŠENJE NAŠE ZEMLJE I KO JE SVE UMEŠAN
FOBO je prvobitno značio „strah od boljih opcija“, ali WEF ga je kooptirao i prilagodio za svoju AI priču.
Automatizacija nije ništa novo za industrije prvog sveta i prilagođavanje na nju nije nužno učinilo ničije mesto u ekonomiji „zastarelim“. Mediji imaju tendenciju da sugerišu da će praktični poslovi u oblastima kao što su poljoprivreda, proizvodnja i maloprodaja uskoro biti zamenjeni. Međutim, čini se da veštačka inteligencija predstavlja mnogo veću pretnju ljudima u sektoru belih okovratnika koji se bave informacionim tehnologijama. Ljudi koji se bave prikupljanjem podataka, razvojem softvera, razvojem veba, istraživačkim analizama, informacionom bezbednošću itd. su mnogo verovatnije zamenjeni veštačkom inteligencijom.
AI u suštini automatizuje aplikacije podataka, omogućavajući prosečnom laiku da jednog dana „kodira“ na način za koji su programerima nekada bile potrebne godine da nauče. Na primer, razvoj veba ovih dana postaje toliko automatizovan da neće proći mnogo vremena pre nego što veb dizajneri ostanu bez posla.
AI nije pokazao nikakve dokaze o svesti i kreativnosti i nema kapacitet da široko deluje u fizičkom svetu. Globalistički odgovor na ovaj problem je njihova sugestija da su „podaci“ nova ekonomija i da će na kraju roboti upravljati fizičkim.
Ovo zvuči kao san, ali ako će „ekonomija podataka“ biti u fokusu AI u doglednoj budućnosti, to znači da ako AI dovede do apokalipse poslova, to će biti prvenstveno u svetu belih okovratnika.
WEF delimično priznaje ovaj razvoj događaja u nedavnom radu o FOBO-u, u kojem tvrde da će oko 44% skupova veština zastareti do 2027. godine, a 42% skupova veština povezanih sa poslovanjem biće zamenjeno veštačkom inteligencijom.
Za sada, veštačka inteligencija nije napravila nikakav značajan napredak u medicinskoj nauci, nauci o svemiru, inženjerstvu, energetici, efikasnosti resursa, matematici, fizici itd. Svi čekamo da veštačka inteligencija prevaziđe ljudsku nauku i ništa se ne dešava. Ako sve što veštačka inteligencija može da uradi jeste da programere ostavi bez posla, šta je onda to?
Zanimljivo je da softver veštačke inteligencije iznosi neke neverovatne tvrdnje veoma slične hvalisanjima globalista. Evo šta je AI imala da kaže o svojim planovima za svet ljudske umetnosti:
Ne radi se toliko o tome šta AI zapravo može da uradi (što je vrlo malo), već više o tome šta je javnost ubeđena da AI može da uradi. Globalisti tvrde da će „ekonomija podataka“ zameniti sve druge funkcije civilizacije i trgovine kako AI preuzme. Ali šta su dobri podaci bez aplikacije? Jedina primena takvog sistema bila bi manipulacija ili kontrola popularne percepcije. Naterati ljude da veruju u stvari koje nisu istinite, uticati na njihovo ponašanje i ubediti javnost da više nije potrebna.
