Svetski ekonomski forum traži zabranu domaće hrane kako bi se zaustavilo „globalno zagrevanje“
Svetski ekonomski forum (WEF) zahteva od vlada da sprovedu zabranu za pripadnike opšte populacije da uzgajaju sopstvenu hranu kod kuće kako bi se uskladili sa programom „Net Zero“ neizabrane globalističke organizacije.
WEF tvrdi da domaća hrana stvara „emisije“ koje navodno izazivaju „globalno zagrevanje“.
Prema takozvanim „stručnjacima“ koji stoje iza nedavne WEF studije, istraživači su očigledno otkrili da „ugljenični otisak“ domaće hrane „uništava planetu“.
Kao rezultat toga, WEF i drugi globalistički klimatski fanovi sada zahtevaju da vlade intervenišu i zabrane pojedincima da uzgajaju sopstvenu hranu kako bi „spasili planetu“ od „globalnog zagrevanja“.
Globalisti insistiraju na tome da će omogućavanje građanima da sami uzgajaju hranu potkopati napore da se ispune ciljevi „Net Zero“ agende koju promovišu WEF i Ujedinjene nacije (UN).
Istraživanje je pokazalo da proizvodi iz bašte do stola izazivaju daleko veći ugljični otisak od konvencionalnih poljoprivrednih praksi, kao što su seoske farme.
Ovo istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Mičigenu koje finansira WEF, objavljeno je u časopisu Nature Cities.
Studija je proučavala različite tipove urbanih farmi da bi videla koliko je ugljen-dioksida (CO2) proizvedeno tokom uzgoja hrane.
U proseku, porcija hrane napravljena na tradicionalnoj farmi stvara 0,07 kilograma (kg) CO2, prema studiji.
Međutim, istraživači koje finansira WEF tvrde da je uticaj na životnu sredinu skoro pet puta veći sa 0,34 kg po porciji za pojedinačne bašte.
Šta je BIOMETRIJA, Koliko je opasna i zašto se to krije od građana https://t.co/90ewz3iLyX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 5, 2024
Prvi autor rada Jake Haves je rekao:
„Najznačajniji doprinos emisiji ugljen-dioksida na mestima urbane poljoprivrede koje smo proučavali bila je infrastruktura korišćena za uzgoj hrane, od povišenih gredica do baštenskih kućica i staza; ove konstrukcije su imale veliki uloženi ugljen u svojoj izgradnji“.
Studija je angažovala 73 urbana poljoprivredna mesta širom sveta.
Te farme su uključivale neke u Evropi, Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Istraživači kažu da su sproveli sveobuhvatnu procenu životnog ciklusa infrastrukture, navodnjavanja i zaliha lokacije.
Haves i njegovi koautori su grupisali urbane poljoprivredne lokacije u tri kategorije: individualne ili porodične bašte, uključujući parcele; kolektivne bašte, kao što su društvene bašte; i veće, komercijalno orijentisane urbane farme.
Istraživači su takođe otkrili i druge faktore za koje su tvrdili da su „opasni“ kada je u pitanju uticaj na navodnu „klimatsku krizu“.
Loše upravljani kompost i drugi sintetički inputi doprinose „globalnom zagrevanju“, upozorili su.
Oni su dalje savetovali da je voće 8,6 puta „ekološki prihvatljivije“ kada se gaji na konvencionalni način u poređenju sa voćem u gradu.
Povrće je, pak, bilo 5,8 puta bolje za životnu sredinu kada je prepušteno profesionalcima, tvrde oni.
Štaviše, dve trećine „ugljeničnog otiska“ parcela stvara sama bašta, prema njihovim podacima.
Ipak, oni insistiraju na tome da ljudi treba da budu ograničeni kada je u pitanju držanje biljaka u njihovim domovima, kao i uzgoj hrane u svojim baštama.
Urbani baštovani ranije nisu imali problema sa ozelenjavanjem svojih unutrašnjih prostora.
Kao prvo, ovo smanjuje uznemirenost gradskog života i emocionalni stres.
Takođe, mogućnost da se brine o biljkama u njihovim kancelarijama i domovima može biti deo dizajna enterijera i blago poboljšanje kvaliteta vazduha.
Međutim, klimatski alarmisti neće dati mira građanima.
Prema istraživačima WEF-a, ozelenjavanje zatvorenih prostora takođe može imati ekološki trošak.
Oni navode „emisije ugljenika“ iz kamiona koji prevoze biljke, plastične saksije i sintetička đubriva.
Oni su, kako su rekli, napravljeni od nafte, a sakupljanje komponenti tla poput treseta može „uništiti staništa koja se sporo formiraju“.
Suzan Pel, direktorka američke Botaničke bašte u Vašingtonu, umanjila je značaj ove priče.
Pel tvrdi da bi šira javnost trebala barem i dalje moći da uzgaja biljke u saksijama kod kuće, čak i ako ne mogu da ih kupe.
Oni samo treba da razmotre „štetu po životnu sredinu zatvorenog baštovanstva“, tvrdi ona.
Vest dolazi usred rastućeg rata protiv snabdevanja hranom za navodnu borbu protiv „globalnog zagrevanja“.
Kako je izvestio Slej njuz, 14 velikih američkih gradova postavilo je „cilj“ da se pridržava ciljeva zelene agende WEF-a zabranom mesa i mlečnih proizvoda do 2030.
Sporazum takođe nastoji da zabrani vlasništvo nad privatnim automobilima i postavi druga ograničenja na javne slobode kako bi se ispunili ciljevi WEF-a „Net Zero“.
Američki gradovi su formirali koaliciju pod nazivom „C40 Cities Climate Leadership Group“ (C40) koja je postavila „ambiciozan cilj“ da ispuni ciljeve WEF-a do 2030. godine.
Da bi ispunili „cilj“, gradovi C40 su se obavezali da će njihovi stanovnici poštovati sledeću listu obaveznih pravila:
- “0 kg [potrošnja] mesa”
- „0 kg [potrošnja] mlečnih proizvoda“
- “3 nova odevna predmeta po osobi godišnje”
- „0 privatnih vozila” u vlasništvu
- “1 povratni let na kratke udaljenosti (manje od 1500 km) svake 3 godine po osobi”
Ranije ove godine, njujorška državna tužiteljka Leticija Džejms, koja je protiv Trampa, demokrata je, unapredila je ovu agendu podnošenjem tužbe protiv najvećeg svetskog proizvođača govedine, kako je izvestio Slej njuz.
NY AG James tuži JBS USA zbog tvrdnji da kompanija nije ispunila svoje takozvano obećanje „Net Zero“.
Tužilac optužuje JBS da navodno doprinosi „globalnoj emisiji gasova staklene bašte“ jer se „porodice i dalje suočavaju sa svakodnevnim uticajima klimatske krize“.
U saopštenju, Džejms je osudila poljoprivrednu industriju i tvrdila da proizvodnja govedine ima najveći „otisak gasova staklene bašte“ od bilo koje velike prehrambene robe.
Džejms je takođe tvrdila da poljoprivreda životinja čini 14,5% globalnih emisija gasova staklene bašte.
U suštini, mase koje plaćaju porez moraju prestati da jedu meso i da koriste prirodna goriva da bi ispunile ciljeve elite.
