Svetski Ekonomski Forum tvrdi da će klimatske promene do 2050 ubiti skoro 15 miliona ljudi
Svetski Ekonomski Forum(WEF) tvrdi da klimatske promene pokreću globalnu zdravstvenu krizu koja se može približiti broju smrtnih slučajeva nekih od najsmrtonosnijih pošasti u istoriji. Za razliku od epidemije gripa iz 1918. ili pandemije COVID-19, koje su uzrokovane široko rasprostranjenom pojavom jedne vrste bakterija ili virusa, bolest izazvana klimatskim promenama je izazov koji vodi Hidra i koji narušava ljudsko zdravlje na više različitih frontova, navodi WEF. U toku su napori da se proceni ovaj rizik, a sve veći broj istraživanja ukazuje na to da su zdravstvene pretnje povezane sa klimom, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijareje i bolesti koje se prenose vektorima, već ubile milione ljudi – broj koji će rasti kako se zagrevanje ubrzava, objašnjava Svetski ekonomski forum.
Nedavni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, nevladine organizacije koja promoviše javno-privatno partnerstvo o globalnim pitanjima, i Olivera Vajmana, konsultantske firme, predviđaju da će porast temperature „izvršiti ogroman pritisak na globalne zdravstvene sisteme“ u narednim godinama. Klimatske promene će izazvati 14,5 miliona dodatnih smrtnih slučajeva do 2050. godine, navodi se u izveštaju, i podstaći ekonomske gubitke od 12,5 biliona dolara. Zdravstveni sistemi – bolnice, hitne pomoći, lekari i medicinske sestre – takođe će morati da obezbede dodatnih 1,1 bilion dolara za lečenje do sredine veka zbog(već pretpostavljate uzrok) klimatskih promena.
Ovi izazovi će se najoštrije osetiti na globalnom jugu, gde su zdravstveni resursi već ograničeni, a vladama nedostaje kapacitet da odgovore na kaskadne klimatske uticaje kao što su sve veće poplave, toplotni talasi i oluje, navodi WEF. Prema izveštaju, centralna Afrika i južna Azija su dva regiona koja su posebno osetljiva na preklapanje sve jačih pretnji po zdravlje, klime i ograničenih resursa.
„Klimatske promene transformišu pejzaž morbiditeta i mortaliteta“, kaže se u izveštaju. „Najugroženije populacije, uključujući žene, omladinu, starije, grupe sa nižim prihodima i teško dostupne zajednice, biće najviše pogođene posledicama klimatskih promena“, kažu stručnjaci iz WEF-a.
Ukupno, izveštaj je identifikovao šest vremenskih događaja koji će najverovatnije izazvati negativne zdravstvene ishode: poplave, suše, šumski požari, porast nivoa mora, tropske oluje i toplotni talasi. Autori su ispitivali direktne i indirektne efekte svakog od ovih događaja.
Teret indirektnih uticaja je daleko nadmašio direktne efekte. Na primer, poplave mogu pokrenuti klizišta koja povređuju i ubijaju ljude tokom ili neposredno nakon poplave. Ali dugoročne posledice poplava ubijaju više ljudi. Poplave uništavaju obale, oštećuju infrastrukturu i ubijaju useve, što zauzvrat doprinosi širenju staništa komaraca, povećava vlagu i vlažnost u vazduhu i podstiče nesigurnost hrane. Slede zarazne bolesti, respiratorne bolesti, neuhranjenost i problemi mentalnog zdravlja. Izveštaj predviđa da će najveće zdravstvene posledice ekstremnih padavina i poplava u centralnoj Africi i jugoistočnoj Aziji, dva regiona koji se suočavaju sa najgorim posledicama klimatskih poplava, biti malarija, odnosno posttraumatski stresni poremećaj. Ekonomski uticaj ovih bolesti i drugih zdravstvenih problema povezanih sa poplavama će dostići 1,6 biliona dolara, navodi WEF.
SZO: Novi slučajevi raka će porasti za 77% do 2050 https://t.co/FRa2A7jQzD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 1, 2024
Izveštaj WEF-a je otkrio da će poplave, koje predstavljaju najveći rizik od smrtnosti od klimatskih promena, ubiti oko 8,5 miliona ljudi širom sveta do sredine veka zbog klimatskih promena. Suše povezane sa ekstremnom vrućinom, drugi najveći pokretač klimatske smrtnosti, dovešće do više od 3 miliona dodatnih smrtnih slučajeva. Izveštaj procenjuje da bi još 500 miliona ljudi moglo biti izloženo bolestima koje se prenose vektorima kao što su malarija, denga groznica i virus Zika do 2050. godine, mnogi od njih u regionima koji danas obično ne moraju da se bore sa tim bolestima, kao što je Evropa i Sjedinjene Države. Autori su napravili ove projekcije koristeći srednji klimatski scenario, u kojem vlade nastavljaju da sporo, zaustavljaju napredak ka postizanju međunarodnih klimatskih ciljeva. Ako se upotreba fosilnih goriva nastavi nesmanjenom količinom ili se dalje povećava do 2050. godine, zdravstvene posledice klimatskih promena biće mnogo teže i milioni ljudi će umreti.
Znači WEF zaključuje da će korišćenje fosilnih goriva dovesti do miliona smrti iako nema adekvatnu zamenu, iako to podaci ne podržavaju, čak suprotno, ako ljudi ne budu imali dostupnost jeftinoj energiji u dovoljnim količina urušiće se i industrija i snabdevanje hranom. Koliki broj smrtnih slučajeva bi to izazvalo!?
Daniel R. Brooks, profesor evolucione biologije na Univerzitetu u Torontu i autor knjige o klimatskim promenama i novim bolestima, rekao je Gristu da je ohrabrujuće to što institucije orijentisane na poslovanje poput Svetskog ekonomskog foruma počinju da beleže direktne i trajne zdravstvene efekte klimatskih promena. Ali on je primetio da je potrebno više posla da se obuhvati pun obim tereta javnog zdravlja u vezi sa klimatskim promenama. „Ovi zapanjujući brojevi su zapravo konzervativni“, rekao je Bruks, koji nije bio uključen u istraživanje.
Velike epidemiološke slepe tačke pokrivaju veći deo Afrike, jugoistočne Azije i druge delove sveta kojima su istorijski nedostajali resursi za prikupljanje i objavljivanje zdravstvenih i klimatskih podataka, navodi WEF. To znači da studije koje koriste postojeće podatke da naprave svoje projekcije, kao što je to uradio ovaj izveštaj, nužno promaše veliki deo slike. „Imperativ je prepoznati da stvarni broj oluja može biti potcenjen zbog nedostatka sveobuhvatnih podataka koji bi obuhvatili indirektne efekte“, priznaje se u izveštaju u odeljku posvećenom zdravstvenim efektima tropskih oluja. „Ovo se posebno odnosi na osobe sa niskim prihodima i drugu ugroženu populaciju, navodi Svetski ekonomski forum.
Razvijene zemlje su već naoružane velikim delom informacija i mnogim alatima potrebnim da bi se sprečile masovne žrtve koje izveštaj projektuje, u prevodu slušaju agendu WEF-a. Autori su izneli višesmerni pristup koji ove zemlje mogu da imaju. Prvi korak je očigledan i suštinski: Smanjite emisije gasova staklene bašte što je brže moguće. Svaki deseti stepen izbegnutog zagrevanja odgovara stotinama hiljada spasenih života širom sveta. „Sveti gral će ležati u prevenciji“, rekao je Rolf Friker, partner u kompaniji Oliver Viman i koautor izveštaja. „Ovo je najvažnija stvar.“
Vlade takođe moraju da tretiraju klimatske promene kao krizu javnog zdravlja i da posvete resurse uspostavljanju kancelarija za klimu i zdravlje koje će voditi politiku i preusmeriti resurse tamo gde su potrebni, kaže se u izveštaju WEF-a. Sjedinjene Države su primer zemlje koja je takav proces započela 2021. godine osnivanjem Kancelarije za klimatske promene i zdravstvenu pravednost, koja čeka na finansiranje Kongresa da bi započela rad na proceni i reagovanju na rizike koje klimatske promene predstavljaju za zdravlje Amerikanaca. Sjedinjene Američke Države su u tom pogledu nešto izvanredno. Na primer, Friker, koji živi u Nemačkoj, rekao je da njegova vlada nije ni počela da kvantifikuje zdravstvene rizike od klimatskih promena, uprkos tome što se mora boriti sa velikim problemima poplava i intenziviranjem toplotnih talasa poslednjih godina. Ovi klimatski uticaji dovode u opasnost bolnice, klinike i druge delove nemačkog zdravstvenog sistema, kaže Friker.
U zemljama u razvoju, gde ne postoje resursi za uspostavljanje i finansiranje takvih operacija, bogatije vlade, fondacije i privatne kompanije moraju da uđu da popune prazninu, rekao je Friker. Fondacija Bila i Melinde Gejts je posvetila desetine miliona dolara ovom naporu, a druge fondacije rade sličan posao, ali obim ulaganja treba eksponencijalno da se poveća. Mali deo već ograničenog međunarodnog finansiranja prilagođavanja klimi koje su bogate zemlje obećale globalnom jugu posvećen je zdravstvenim projektima. Više sredstava omogućilo bi rizičnim zemljama da svoje bolnice i klinike učine otpornijim na klimatske promene, gomilaju zalihe lekova i vakcina koje mogu zaštititi ljude od projektovanog porasta vektorskih i dijarejnih bolesti, prikupljaju podatke o tome kako klimatske promene utiču na javnost, i obrazuju zajednice o opasnostima koje dolaze, navodi WEF.
Prošle nedelje, Barbados, Fidži, Kenija, Ujedinjeno Kraljevstvo i nekoliko drugih zemalja predložili su nacrt odluke o klimatskim promenama i zdravlju koja poziva članice Ujedinjenih nacija da ulažu u neka od rešenja predloženih u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma. Nacrt, koji bi mogao biti usvojen na proleće na 77. Svetskoj zdravstvenoj skupštini — telu za donošenje odluka Svetske zdravstvene organizacije — predlaže da nacije sprovode periodične klimatske i zdravstvene procene, sprovode praćenje bolesti i sarađuju sa drugim vladama na pitanje klimatskih promena i zdravlja ljudi. Nacrt, ako bude usvojen, označio bi istorijski i važan korak ka zaštiti ljudi od uticaja predviđenih u izveštaju. Bruks, profesor na Univerzitetu u Torontu, nada se da će 2024. proizvesti značajan napredak u klimatsko-zdravstvenoj krizi. „Ne samo da imamo veliki broj izazova kojima se pojedinačno bave zaista pametni ljudi“, rekao je on, „već se svi ti izazovi povezuju i utiču jedni na druge“.
Nije dovoljno da se samo unosi strah oko sledeće pandemije izazvane virusom ili bakterijom, već nam sada i klimatske promene donose bolesti, a kao i za vreme Covid-a gde je postojala jedna centralna uprava gde su sve zemlje sveta morale da učestvuju i povinuju se pravilima i ovaj put sve vlade sveta moraju da slede agendu klimatskih promena odnosno ograničenja koja se nameću populaciji. Strah nikada ne treba zanemariti kao efikasno sredstvo za uvođenje novih mera koje su ako nema straha, neprihvatljive.
