Svetski ekonomski forum (WEF) objavio je u ponedeljak da “klimatska kriza” predstavlja najveću pretnju čovečanstvu 2022. godine.
Osim klimatskih promena, 17. izdanje WEF-ovog Izveštaja o globalnim rizicima za 2022. navelo je društvenu podelu, ranjivosti sajber sigurnosti i oporavak od pandemije kao glavne dugoročne globalne rizike.
“Klimatska kriza ostaje najveća dugoročna pretnja s kojom se čovečanstvo suočava”, rekao je Peter Giger, glavni direktor za rizik grupe Zurich Insurance Group, u popratnoj izjavi.
„Nedelovanje klimatskim promenama moglo bi smanjiti globalni BDP za jednu šestinu, a obaveze preuzete na COP26 još uvek nisu dovoljne za postizanje cilja od 1,5 C. Još nije kasno da vlade i kompanije postupe u skladu s rizicima s kojima se suočavaju i pokrenu inovativnu, odlučnu i inkluzivnu tranziciju koja štiti ekonomije i ljude.”
Izveštaj od 117 stranica poziva na WEF-ove “tehnologije četvrte industrijske revolucije” da “katalizuju novu ekonomiju i društvo” i “ubrzaju klimatske mere”.
U izveštaju se analiziraju rezultati istraživanja o percepciji globalnih rizika (GRPS), gdje su ispitanici naveli „neuspeh klimatskih mera“, „ekstremno vreme“ i „gubitak biodiverziteta“ kao svoje glavne brige u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu.
Napor WEF-a da klimatske promene prikaže kao najveću pretnju čovečanstvu u skladu je s njegovom agendom Velikog ponovnog postavljanja, koja nastoji deindustrijalizirati Zapad u ime smanjenja proizvodnje uglja.
“Klimatska blokada” već su predložili mejnstrim mediji, tvrdeći da će ih trebati nametnuti građanima svake dve godine kako bi se spasila planeta.
U stvari, Indija – zemlja od 1,3 milijarde ljudi – čak je počela pripremati “klimatske mere” kako bi “smanjila zagađenje” čak i dok mediji demoniziraju one koji to ističu kao “teoretičare zavere”.
