Svetski ekonomski forum želi da svaki građanin ima „Digitalni ID“
Neizabrani globalisti na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) pozivaju vlade da uvedu „digitalne lične karte“ za širu javnost.
WEF tvrdi da bi „svakom građaninu“ trebalo da se izda digitalni ID dok se svet priprema za „društva bez gotovine“.
Novi oblik lične karte je deo plana za digitalnu javnu infrastrukturu (DPI) koji podstiču WEF, Ujedinjene nacije (UN), Evropska unija (EU) i Gejts fondacija.
Iako će se u početku koristiti za ID-ove(lične karte), DPI će biti proširen tako da podržava i digitalna plaćanja putem digitalne valute centralne banke (CBDC).
Plan za uvođenje DPI infrastrukture sa digitalnim ID-ovima već se testira na nacionalnom nivou u drugim zemljama.
Kako je izvestio Slej njuz, Bil Gejts je sarađivao sa vladom Indije na uvođenju digitalnih ID-a.
Iako digitalni identifikacioni dokumenti nisu obavezni, oni su obavezni za pristup osnovnim uslugama, što znači da je usaglašenost neophodna za one koji žele da učestvuju u društvu.
Gejts je opisao sistem kao „inspiraciju“ koju zapadne nacije moraju slediti.
U međuvremenu, južnoazijski sused Indije Pakistan takođe je delovao kao poligon za globalističku šemu DPI.
U novom članku na svojoj veb stranici, WEF hvali razvoj u Pakistanu kao „transformaciju života“.
Profesor Ratko Ristić: Valjevci su pokazali kako se brani zemlja, Crkva mora da stane uz svoj narod https://t.co/14N71F2cB7
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 23, 2024
Autori članka su predstavnici Svetske banke i „Better Than Cash Alliance“ sa sedištem u UN – grupe za zastupanje „društva bez gotovine“ koju finansiraju poreski obveznici.
WEF, Svetska banka i UN slave činjenicu da je Pakistan do sada izdao digitalne lične karte za preko 240 miliona građana širom zemlje.
Tehnički savetnik Svetske banke za DPI Tarik Malik i Prerna Saksena iz Better Than Cash Alliance-a pišu da pakistanska „digitalna transformacija“ ima Nacionalno telo za bazu podataka i registraciju (NADRA) u svojoj srži.
Različiti elementi kontroverzne šeme DPI se u ovom trenutku „testiraju“ u manje razvijenim zemljama širom sveta, i uvek se prednosti DPI reklamiraju kao pomoć, posebno, (finansijski) ugroženim zajednicama.
Članak WEF-a se odnosi na siromašne zemlje kao na „odabranu grupu nacija“.
Pogled na ono što se trenutno dešava u Pakistanu nije drugačiji: NANDRA-ina kompjuterizovana nacionalna lična karta (CNIC) integriše digitalni ID sa otvaranjem bankovnih računa, dobijanjem vozačke dozvole, socijalnom pomoći itd.
Protivnici tvrde da je DPI opasna centralizacija identiteta i aktivnosti ljudi, otvarajući uznemirujuće mogućnosti za masovni nadzor.
Međutim, što se tiče autora posta na blogu WEF-a, digitalna gotovina i lične karte stvaraju „besprekornu autentifikaciju identiteta za svakog građanina“.
„U roku od četiri godine od pokretanja Benazir programa podrške prihodima (BISP) – inicijative socijalne zaštite za ublažavanje siromaštva – izdavanje CNIC-a za odrasle poraslo je za 72%“, hvali se u članku.
Tokom Covid-a, pokazao se korisnim u upravljanju blokadama prebacivanjem 75 dolara na 12 miliona domaćinstava.
Ova isplata je trebalo da izdržava ljude tri meseca.
Izvlačeći zaključke iz pakistanske „priče o uspehu“, autori naglašavaju potrebu da se osigura da, bez obzira na to ko je na vlasti, ostanu posvećeni primeni DPI.
WEF insistira na tome da vlade moraju da se zalažu za usvajanje DPI-ja sa „čvrstim pravnim okvirom“.
U međuvremenu, očekuje se da će pakistanski DPI projekat proizvesti nacionalni sistem digitalnih zdravstvenih kartona, između nekoliko drugih inicijativa.
Uskoro će zdravstveni kartoni cele nacije, informacije o identitetu i „bankarski“ detalji biti čuvani, nadgledani i kontrolisani u centralizovanom sistemu.
