SZO je realna i najveća opasnost po čovečanstvo
Naše vlade nameravaju da prenesu odluke o našem zdravlju, porodici i društvenim slobodama na generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kad god on ili ona to proglase neophodnim. Uspeh ovog prenosa moći zavisi od javnog nepoznavanja njegovih implikacija i prirode same SZO i njenih nedavnih preokreta u politici pandemije. Kada javnost razume, onda je veća verovatnoća da će njeni lideri delovati u svojim interesima, a ne protiv njih.
Krajem 2019. SZO je izdala nove preporuke za pandemiju gripa. Grip se širi istim mehanizmom kao i Covid-19 (aerosoli), sa sličnim mortalitetom kod većine ljudi. SZO je navela da se „ne preporučuje ni pod kojim okolnostima“ da se preduzme praćenje kontakata, karantin izloženih pojedinaca, skrining ulaska i izlaska i zatvaranje granica. Predvideli su da će u teškoj pandemiji možda biti potrebno zatvoriti preduzeća na sedam do deset dana.
SZO je upozorila na stroge mere jer bi one imale minimalan uticaj na širenje respiratornog virusa u obliku aerosola, uz neizbežno povećanje siromaštva, posebno šteteći ljudima sa niskim primanjima. Siromaštvo čini da ljudi umiru mlađi i glavni je ubica beba u zemljama sa niskim prihodima.
Nekoliko meseci kasnije, SZO se zalagala za sve ono što je ranije savetovala. Ovaj preokret u njihovim preporukama imao je efekat koji su predvideli; povećanje siromaštva i skraćivanje očekivanog životnog veka, posebno među najsiromašnijim i najugroženijim u svetu, uz minimalan ukupni uticaj na širenje virusa.
Dok su preporuke SZO za 2019. bile zasnovane na proceni višedecenijskog znanja od strane stručnog panela, njene preporuke za zatvaranje Covid-19 zasnovane su isključivo na iskustvu iz jednog grada u Kini. Njihov novi izvor saznanja je nekoliko nedelja ranije naveo da se novi virus nije prenosio sa čoveka na čoveka. Ovo je praćeno očiglednom propagandom koju su preuzeli svetski mediji o ljudima koji su padali mrtvi na ulicama.
Od vitalnog je značaja da se razume šta je dovelo do ovog preokreta politike SZO i da se detaljno opiše njena šteta. Međunarodni prioriteti javnog zdravlja se trenutno menjaju sa specifičnim ciljem da se SZO dozvoli da to uradi ponovo, teže i češće. U maju 2024. naše zemlje će glasati da dozvole samo jednoj osobi da diktira zatvaranje granica i karantin i da zahtevaju lekarske preglede i vakcinaciju svojih građana. Pristaće da cenzurišu one koji protestuju. Naše vlade će se obavezati da preporuke ove osobe u vezi sa našim pravima na porodični život, posao i školu budu efektivno obavezujuće.
Promovišući blokade, SZO nije pratila samo Kinu, već i grupu moćnih interesa vezanih za farmaciju, koji su gurali ove pristupe više od jedne decenije. Oni su uspostavili javno-privatna partnerstva kao što je CEPI sa sedištem u Švajcarskoj , kanališući sredstva poreskih obveznika za promovisanje njihovog autoritarnog pristupa javnom zdravlju. U oktobru 2019. godine, sastanak pod nazivom „ Događaj-201“ sazvali su Fondacija Bila i Melinde Gejts, Svetski ekonomski forum i Škola javnog zdravlja Džons Hopkins, uključujući SZO, Kineski CDC i druge, da bi se pokrenule simulacije takvih pristupa za hipotetički koronavirus. izbijanje. U ovom trenutku, virus Covid-19 mora da je već kružio daleko izvan Kine.
Dok su uspostavljali ovaj uticaj na politiku javnog zdravlja, farmaceutska mafija i njihovi privatni investitori su sve više finansirali samu SZO, sada obezbeđujući oko 25 procenata njenog budžeta . Ovo finansiranje je „specifikovano“, što znači da finansijer odlučuje kako i gde će se trošiti. Određene vlade sada takođe „preciziraju“ većinu svog finansiranja, što dovodi do toga da preko 75 procenata aktivnosti SZO određuje donator. Nemačka se ističe kao drugi najveći nacionalni donator posle SAD, a takođe je i veliki investitor u BioNTech, Pfizerovom proizvođaču vakcine protiv Covid-19 mRNA.
Odbacivši osnovnu imunologiju, SZO je tada tvrdila krajem 2020. da samo vakcinacija može dovesti do visokog imuniteta zajednice („imunitet stada“) i postala je glavni zagovornik masovne vakcinacije u okviru epidemije, u potpunosti se slažući sa svojim privatnim sponzorima. Pod pritiskom da očigledno lažu, onda su prešli na vakcinaciju – podjednako glupo kao opšta izjava, jer su mnogi svakodnevni virusi očigledno blagi. Iako nije zasnovano na dokazima ili stručnosti, ovo očigledno služi svrsi.
Uprkos tome što postoji jasno identifikovana podskupina ljudi sa visokim rizikom od Covida, investitori Farme su promovisali vakcinaciju za sve kao „izlaz“ iz karantina za koje su se ti isti ljudi zalagali. Nekoherentna mantra SZO Covid vak – „Niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni“ – trebalo bi da to podrži, ali logično implicira da vakcinacija ne štiti čak ni vakcinisane.
U zapadnim zemljama rezultati ove politike su sve oštriji; rastuća nejednakost , zatvorena preduzeća i porast smrtnosti mladih odraslih od svih uzroka . U zemljama sa niskim prihodima širom Afrike i Azije kojima je SZO nekada davala prioritet, njene akcije su bile još razornije. Kao što je predviđeno početkom 2020. godine, malarija, tuberkuloza i HIV/AIDS su u porastu, ubijajući više ljudi i to u daleko mlađoj dobi od Covid-19. Preko 100 miliona dodatnih ljudi suočava se sa neuhranjenošću , još 10 miliona devojčica će izdržati dečje brakove i noćno silovanje, a milioni majki će izgubiti svoju bebu zbog uticaja dubljeg siromaštva . UNICEF je procenio skoro a četvrt miliona dodatnih smrtnih slučajeva dece od karantina u Južnoj Aziji samo u 2020. SZO je to uradila – izjavili su da će se to desiti, a zatim ohrabrili njegovu primenu.
Malo ko je profitirao od odgovora na Covid, ali oni koji jesu dobili su; posebno privatni i korporativni finansijeri SZO sa velikom farmaceutskom i softverskom imovinom, masovno su stekli bogatstvo . Zaposleni u SZO i drugi koji rade u globalnom zdravstvu takođe su napredovali i sada obezbeđuju unosne karijere kako se program širi. Pošto je staro javno zdravlje zasnovano na dokazima gurnuto u stranu, u novom javnom zdravlju softverskih preduzetnika i farmaceutskih mogula će se stvarati karijere.
Dakle, imamo problem. SZO, koja navodno vodi misiju, duboko je konfliktna zbog svojih privatnih investitora, dok njome upravlja Skupština koja uključuje moćne države neprijateljske prema ljudskim pravima i demokratiji. Njegove kadrovske politike, zasnovane na kvotama u zemlji i pravilima koja promovišu zadržavanje, a ne ciljano zapošljavanje, nisu ni osmišljene da osiguraju tehničku stručnost.
Nedavno ponašanje ovog osoblja – slepo, dužno poštovanje višestrukih besmislenih tvrdnji organizacije – mora da pokrene pitanja u vezi sa njihovim integritetom i kompetentnošću. Industrija pandemije koja se širi ima ogroman finansijski ratni sanduk usmeren na medijsko i političko sponzorstvo, a naši političari strahuju od političkog zaborava ako se tome suprotstave.
Pandemije su retke. U prošlom veku, uključujući Covid, SZO procenjuje oko jednog po generaciji. One koštaju manje životnih godina tokom svog vremena širenja nego što koštaju tuberkuloza ili rak svake godine. Niko ne može racionalno da tvrdi da se suočavamo sa egzistencijalnom krizom, ili da je odricanje ljudske slobode farmi i privatnim preduzetnicima legitiman odgovor javnog zdravlja ako se suočimo sa njom. Naše demokratije se narušavaju masovnim amoralnim poslovnim dogovorom, strukturom dizajniranom da koncentriše bogatstvo mnogih u rukama nekolicine. Covid-19 je dokazao da model funkcioniše.
Jedino pravo pitanje je da li se i kako može zaustaviti ovaj pandemijski voz koji uništava društvo. Profesije javnog zdravlja žele karijere i plate i neće intervenisati. To su dokazali u prethodnim manifestacijama fašizma. Javnost se mora obrazovati, a onda odbiti da se pridržava. Možemo se samo nadati da će neki od naših navodnih lidera istupiti da im pomognu.
