SZO želi globalnu moć: Očekuje da zemlje potpišu nove sporazume kako bi vodila globalnu politiku pandemije

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) očekuje da zemlje potpišu nove sporazume koji bi im dali široka ovlašćenja da utvrđuju globalnu politiku pandemije.

Ali oni nisu pružili jasan konsenzus o tome šta razlikuje pandemije od epidemija ili endemskih bolesti.

Kako države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pregovaraju o novim sporazumima za centralizaciju upravljanja pandemijama sa godišnjim budžetom od preko 31,5 milijardi dolara, trebalo bi pretpostaviti da je svima bilo jasno šta je pandemija zapravo.

Ipak, to nije slučaj.

Defender izveštava: Iako će zemlje za dva meseca glasati o novom sporazumu o pandemiji i amandmanima na Međunarodnu zdravstvenu regulativu (IHR) kako bi SZO dala široka ovlašćenja nad upravljanjem pandemijom, ne postoji univerzalno prihvaćena definicija „pandemije“.

Koji stepen ozbiljnosti je potreban? Koliko mora biti rasprostranjena? Koji procenat stanovništva mora biti ugrožen?

Epidemija obične prehlade prelaskom granica odgovara mnogim definicijama pandemije, kao i ponavljanje srednjovekovne crne smrti.

Međunarodni sporazumi se obično formiraju oko problema koji se može definisati, ali svet će uskoro uložiti desetine milijardi bez čvrste osnove za predviđanje štete i koristi.

Drugim rečima, ne postoji jasan dogovor o tome za šta se Svetska zdravstvena skupština zapravo slaže.

Svet se ubrzano menja, čeka nas nešto veliko! | Predrag Petković | Mario Zna 271, Uživo

Istorija pandemija

Kada sada govorimo o pandemiji, obično mislimo na globalno širenje SARS-CoV-2 koje je počelo 2019.

Reč izaziva slike praznih ulica i zatvorenih pijaca, maskiranih lica i tihih ljudi koji stoje na udaljenosti od 2 metra.

Džordž Kluni kaže da je vreme da se na silu vakciniše svaka nevakcinisana osoba https://t.co/7YiDy718qi

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 16, 2024

Ovo izaziva osećaj hitnosti na koji kreatori politike trenutno reaguju kroz dizajn novih dokumenata o pandemiji.

Mnogi dokumenti o prevenciji, spremnosti i odgovoru na pandemiju (PPPR) sugerišu da su ove politike suštinski odgovor tako što se tvrdi da postoji 50% šanse za pandemiju nalik COVID-19 u narednih 25 godina ili se poziva na ekonomske troškove COVID-19 za podršku potraživanja povraćaja ulaganja.

Ovaj pristup je problematičan jer ne pravi razliku između direktnih troškova bolesti i efekata veoma neobičnog odgovora.

Etimologija reči „pandemija“ potiče od starogrčkog korena demos (dēmos, ljudi, stanovništvo) sa povezanim „epidemija“ i „pandemija“.

Prefiks pan- (starogrčki pan) uglavnom znači sve ili svaki; dakle, pandemija je izvedena iz starogrčkog koncepta pandēmos (od ili pripadanja celom narodu, javnosti).

Termin se obično odnosi na zarazne bolesti, iako neka upotreba pandemije može biti šire kolokvijalna, na primer kada se govori o „pandemiji gojaznosti“.

Ono što razlikuje pandemije (i epidemije) od endemskih bolesti jeste to što one pogađaju veliki broj ljudi u relativno kratkom vremenskom periodu i iznad normalnog očekivanog.

Ono što razlikuje pandemije od epidemija u glavama ljudi je šire geografsko širenje preko nacionalnih granica.

Neke od najgorih pandemija zabeleženih u istoriji usledile su nakon evropskog osvajanja Amerike, donoseći nove patogene imunološki naivnoj populaciji. Takvi uslovi ne postoje u današnjem globalizovanom svetu.

Druge razorne pandemije izazvale su bakterije poput kolere ili kuge, pri čemu su ove druge odgovorne za Crnu smrt u 14. veku koja je zbrisala možda trećinu evropske populacije.

Poboljšani sanitarni uslovi i otkriće antibiotika su od tada suštinski smanjili opasnost od bakterijskih infekcija, nekada glavnog pokretača pandemija.

Poslednja velika pandemija sa kojom se svet suočio pre COVID-19 bio je španski grip iz 1918. Shodno tome, sve do pandemije COVID-19, „spremnost za pandemiju“ se skoro univerzalno odnosila na pandemije gripa.

SZO je objavila svoj prvi plan za pandemiju gripa 1999. godine, motivisan prvim zabeleženim ljudskim infekcijama ptičjim gripom H5N1.

Plan je nekoliko puta ažuriran, poslednji put 2009. godine i definiše nekoliko „faza pandemije“.

Ovo su jedine definicije pandemije koje je SZO objavila u zvaničnim uputstvima i ostaju specifične za grip.

Kontroverza o svinjskom gripu

Kada je SZO 2009. proglasila svinjski grip H1N1 pandemijom, uprkos tome što nije teži od normalnog sezonskog gripa, izbila je kontroverza oko toga šta definiše „pandemiju“.

Dok se plan SZO za pandemiju uvek fokusirao na širenje novog podtipa gripa, a da nije zahtevao da bude izuzetno ozbiljan, definicija na veb stranici SZO je glasila tokom šest godina:

„Pandemija gripa nastaje kada se pojavi novi virus gripa protiv kojeg ljudska populacija nema imunitet, što dovodi do nekoliko istovremenih epidemija širom sveta sa ogromnim brojem smrtnih slučajeva i bolesti.

Kao odgovor na upit novinara CNN-a koji dovodi u pitanje potrebu za stanjem „ogromne“ težine, definicija pandemije gripa na početnoj stranici SZO je promenjena u maju 2009., uklonjena je fraza „sa ogromnim brojem smrtnih slučajeva i bolesti“.

Umesto toga, nova definicija pojašnjava da „pandemije mogu biti blage ili teške u bolesti i smrti koju uzrokuju, a težina pandemije može da se promeni tokom te pandemije“.

Iako definicija na veb-sajtu nije imala praktične efekte, činjenica da se promena dogodila neposredno pre proglašenja svinjskog gripa pandemijom izazvala je sumnju.

Nulta Tačka/TheDefender