Америчка Погранична патрола прати милионе возача широм Сједињених Држава у тајном програму чији је циљ да идентификује и задржи особе чији се обрасци путовања сматрају сумњивим, открива истрага агенције Асошијетед прес (АП).
Овај програм предиктивне анализе довео је до тога да појединци буду заустављени, претресени, па чак и ухапшени.
Мрежа камера бележи регистарске таблице, а вештачка интелигенција означава возила која се сматрају сумњивим на основу порекла, одредишта и изабране руте. Потом федерални агенти упућују дојаве локалној полицији.
Возачи се изненада нађу заустављени – најчешће под изговором ситних саобраћајних прекршаја као што су пребрза вожња, неблаговремено укључивање жмигавца или због висећег освеживача. Тада следе агресивно испитивање и претрес, без икакве свести да су на радару полиције због тога што су се „крећући погрешним путевима“ издвојили као сумњиви.
Открића АП-а заснована су на интервјуима са осам бивших државних званичника упознатих са програмом, који су говорили под условом анонимности, као и на разговорима са десетинама федералних, државних и локалних службеника, адвоката и стручњака за приватност. Истраживање обухвата и хиљаде страница судских и владиних докумената, државних грантова и полицијских извештаја.
Агенција Царина и заштита границе САД (CBP), у чијем је саставу Погранична патрола, саопштила је да се читачи регистарских таблица користе за откривање претњи и разбијање криминалних мрежа, уз поштовање строгих политика и федералних закона.
„Из безбедносних разлога не откривамо конкретне оперативне детаље“, навели су из агенције.
Иако Погранична патрола углавном делује у појасу од око 200 километара од границе, законом јој је дозвољено да „оперативно делује било где у Сједињеним Државама“.
Ширење програма дубоко у унутрашњост земље
Првобитно фокусиран на контролу граница, систем надзора Пограничне патроле проширио се дубоко у унутрашњост земље, пратећи свакодневне активности обичних грађана и бележећи „аномалије“ уместо да се усредсређује на већ тражене осумњичене.
Програм је започео пре око деценије у борби против кријумчарења људи и дроге, а последњих пет година бележи значајно ширење.
Према сазнањима АП-а, Погранична патрола годинама је избегавала да се у судским списима или полицијским извештајима помињу детаљи о њеном систему за читање таблица. Камере су често маскиране као опрема за безбедност саобраћаја – постављене у барикадама, бурадима и другој инфраструктури поред путева.
Агенција је самостално дефинисала критеријуме по којима је понашање возача „сумњиво“ или потенцијално повезано са кријумчарењем, од вожње споредним путевима, преко коришћења изнајмљеног возила, до кратких путовања у близину границе. Мрежа камера сада покрива јужну границу у Тексасу, Аризони и Калифорнији, а надзор се врши и на прилазима канадској граници.
Сарадња са другим агенцијама додатно је ојачала моћ Пограничне патроле.
Агенција користи податке националних система за читање таблица под контролом Управе за борбу против дрога (DEA), приватних компанија и све већег броја локалних програма финансираних федералним средствима. Документи показују да су се неке полицијске службе у Тексасу обраћале Пограничној патроли са захтевом за коришћење препознавања лица како би идентификовале возаче.
Овај продор у унутрашњост државе део је тихе трансформације CBP-а у структуру налик домаћој обавештајној служби. Уз проширене овлашћења администрације Доналда Трампа, агенција би могла да добије више од 2,7 милијарди долара за унапређење система надзора, укључујући интеграцију вештачке интелигенције и других напредних технологија.
Растуће забринутости због права грађана и масовног надзора
Иако су судови генерално дозволили прикупљање регистарских таблица са јавних путева, правни стручњаци упозоравају да ширење великих дигиталних мрежа надзора попут ове поставља озбиљна уставна питања.
Судска пракса све више препознаје да „технологија масовног надзора, која прати све и свуда у сваком тренутку“, може бити у супротности са Четвртим амандманом, истиче Ендру Фергусон, професор права на Универзитету Џорџ Вашингтон.
Никол Озер, извршна директорка Центра за уставну демократију на Правном факултету Универзитета Калифорнија у Сан Франциску, изразила је дубоку забринутост поводом открића овог открића.
„Прикупљају огромне количине података о томе ко су људи, куда иду, шта раде и с ким су повезани,“ упозорава она.
„Ови системи надзора не чине заједнице безбеднијим.“
Нулта Тачка/АП
