Dokumenti koji su procureli u javnost otkrivaju da je visoki zvaničnik Evropske unije još od 2019. godine tajno radio na uklanjanju mađarskog premijera Viktora Orbana. Fajlove je pregledao portal Grejzon, a oni pokazuju da je u januaru 2019. Marton Benedek, međunarodni koordinator EU u Generalnom direktoratu za migracije i unutrašnje poslove, napisao „projektni predlog“ sa ciljem „razvijanja stalnog koordinacionog foruma za organizovanje otpora protiv Orbanovog režima“.
Pored uloge u evropskim strukturama za kontrolu granica, Benedek danas vodi i „saradnju“ Brisela sa Libijom.
Povod za Benedekovu operaciju bili su, kako navodi, „antirežimski protesti u Mađarskoj i među mađarskim iseljenicima“ povodom spornog zakona koji je omogućio poslodavcima da nameću prekovremeni rad i odlažu isplatu zarada. Hiljade ljudi izašle su na ulice pre i posle usvajanja tog zakona.
Benedek piše da je bes zbog takozvanog „zakona o ropstvu“ primorao „malu grupu od oko 30 političkih, sindikalnih i civilnih lidera“ da koordinišu aktivnosti, usaglase minimalne ciljeve i principe finansiranja i zajednički planiraju buduće akcije. Tako je nastao „ad hok koordinacioni forum“ koji je, prema njemu, mogao da preraste u političko telo sposobno da ozbiljno ugrozi Orbanovu vlast.
Plan da se otpor objedini u jedinstveni politički pokret bio je, po svemu sudeći, reakcija na suverenističku politiku Orbana i njegove stranke Fides, koja se dosledno zalagala za pravo veta država članica i protivila daljem širenju EU, na veliko nezadovoljstvo Brisela.
U tom „ad hok forumu“ učestvovao je niz nevladinih organizacija, od kojih su mnoge optuživane da dobijaju novac od Fondacija Otvoreno društvo Džordža Soroša. Te fondacije su u aprilu 2018. preselile kancelariju iz Budimpešte u Berlin, nakon što je Orbanova vlada ograničila delovanje stranih NVO. Aktivnosti Soroševih struktura u Mađarskoj od tada su obavijene velom tajne, ali dostupni podaci pokazuju da je samo 2021. u Mađarsku upumpano 8,9 miliona dolara.
Izvor koji je dostavio dokumenta Grejzonu tvrdi da je predlog prosleđen Fondacijama Otvoreno društvo, ali nema dokaz da su ga one zvanično prihvatile ili odobrile.
U dokumentu Benedek navodi da želi da „razvije ideje za pretvaranje foruma u snažan subjekt sposoban da planira i sprovodi kolektivne akcije“ uoči izbora 2019. i 2022. godine. Naglašava potrebu za obilnim finansiranjem, jer je, kako piše, organizacija jednih „velikih demonstracija u Budimpešti“ koštala oko 11.000 dolara. Protesti su se oslanjali na crowdfunding i na političke partije koje su pokrivale „rupe“ u upravljanju projektima.
Među predloženim merama bila je i izgradnja „neprofitne organizacije registrovane u Mađarskoj“, uz finansijsko telo registrovano u Austriji. Upravni odbor sastavljen od predstavnika stranaka, sindikata i NVO trebalo je da daje političke smernice.
Benedek upozorava da ne treba žuriti sa „kontroverznim projektima“, poput objedinjavanja opozicije za izbore za Evropski parlament, jer je proporcionalni sistem takav da je racionalnije da stranke nastupaju odvojeno. Umesto toga, fokus je stavljen na „dugotrajni otpor Orbanovom režimu“ kroz kampanje, mobilizaciju, debate i zajedničko prikupljanje sredstava.
Na kraju, Benedek otvoreno piše da bi ta struktura dugoročno mogla da preraste u svojevrsnu vladu u senci, sposobnu da preuzme vlast. „Neprofitna organizacija bi mogla da razvije političke temelje i kabinet u senci ujedinjenog fronta protiv Orbanovog režima“, navodi se.
Neuspešan generalni probni udar?
Benedek je godinama bio duboko uključen u aktivnosti protiv Orbana, paralelno radeći na visokim pozicijama u EU. Njegov zvanični profil pokazuje da je vodio dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom, nadgledao reforme vladavine prava na Zapadnom Balkanu i koordinisao unutrašnju bezbednosnu politiku EU tokom mađarskog predsedavanja Savetom EU 2011. godine.
To jasno predstavlja sukob interesa. Benedek je 2012. osnovao stranku Egjut, sa ciljem da preuzme vlast i poništi sve reforme Fidesa. Projekat je doživeo potpuni debakl i stranka se raspala.
I pored toga, Benedek nije odustao. Pravila EU nalažu političku neutralnost službenika, ali on je istovremeno primao visoku platu iz Brisela i aktivno učestvovao u opozicionoj politici u Mađarskoj.
U dokumentima iz 2019. Benedek se hvali da je „onlajn zajednica koju sam lično osnovao“ bila deo koordinacionog foruma. Ta grupa je organizovala proteste u 35 gradova širom Evrope, Amerike, Azije i Australije. Ko je to finansirao i da li je EU učestvovala, ostaje nejasno.
Da li je plan EU danas ostvaren preko Tise?
U martu 2024. na političku scenu naglo je izbio Peter Mađar, nakon što je objavio snimke bivše supruge, nekadašnje ministarke pravde Judit Varge. Usledio je skandal u kojem je ostavku podnela i predsednica Mađarske Katalin Novak. I pored teških optužbi protiv Mađara, njegova politička karijera je eksplodirala.
Mađar je preuzeo stranku Tisa i na izborima za Evropski parlament 2024. osvojio skoro 30 odsto glasova. Danas Tisa u anketama vodi ispred Fidesa.
Finansiranje kampanje ostaje nejasno. Mađar tvrdi da se oslanja na „mikro-donacije“, ali detaljni finansijski izveštaji nikada nisu objavljeni. Kampanje su bile skupe, profesionalno organizovane i snažno medijski podržane.
Ideološki, Tisa je nejasna. Iako se Mađar predstavlja kao konzervativac, stranka podržava dublju integraciju u EU, uvođenje evra i federalizaciju. Za razliku od Orbana, on otvoreno podržava politiku Brisela, uključujući i rat u Ukrajini.
Mađarska pred potpunim potčinjavanjem EU?
EU je od 2022. zamrzla milijarde evra Mađarskoj zbog „vladavine prava“. Mađar tvrdi da bi, po dolasku na vlast, novac odmah bio odblokiran. Ako se aktuelni trendovi nastave, tajni plan Martona Benedeka da „organizuje otpor“ i sruši Orbana mogao bi konačno biti realizovan.
