Tajvan će se braniti drugačije od Ukrajine u slučaju kineske vojne akcije
Tajvan, trenutna tema analiziranja vojnih stratega širom sveta, i njihovo poređenje sa trenutnom situacijom u Ukrajini. Eksperti za vojnu strategiju misle da će Tajvan u slučaju kineske vojne akcije imati drugačiji pristup odbrane nego Ukrajina.
Ovi stratezi prave poređenja sa Tajvanom, ostrvom koje bi se takođe borilo protiv mnogo moćnijeg neprijatelja, ako kineski režim uzme ideju Rusije i sprovede vojnu akciju na svog demokratskog suseda.
Međutim, jedan stručnjak za Kinu na Tajvanu istakao je da su Ukrajina i Tajvan suštinski različiti, s obzirom na to da prvi deli kopnenu granicu sa Rusijom, dok je drugi ostrvo koje je od kopnene Kine odvojeno uskom vodenom površinom zvanom Tajvanski moreuz.
OVO SU SVI ČEKALI! MARIO ZNA UŽIVO PONOVO SA GLEDAOCIMA! VEČERAS OD 20h NA KANALU NULTA TAČKA!
https://youtu.be/X_oThOcbJc0
Ding Shuh-fan, profesor emeritus Instituta za studije istočne Azije na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Čengči, rekao je za Epoch Times da bi, ako Tajvanci koriste koplje ili Stinger da se brane, to značilo da se kineska vojska sprema da sleti na Tajvan ili se već iskrcala, što ne bi bilo idealno u smislu odbrane suvereniteta ostrva.
„Ono što je najbolje za Tajvan je da njihove desantne snage uopšte ne slete na Tajvan“, rekao je Ding.
Na primer, ako kineske vojne snage počnu da se okupljaju, recimo, u Fudžijanu, mogli bismo potencijalno da ispalimo rakete kratkog dometa na njihove luke, posebno vojne luke, ili da pogodimo njihova sletna plovila. Fujian je južna kineska provincija koja se nalazi direktno nasuprot Tajvana.
Naravno, kada kineska vojska počne da napreduje ka obali ostrva, Tajvan bi morao da se osloni na Dževelin i Stinger, baš kao što su to uradili Ukrajinci, kao i da ispaljuje rakete kratkog dometa na svoje borbene avione – kaže Ding.
Komunistička partija Kine vidi Tajvan kao deo svoje teritorije iako je ostrvo de fakto nezavisni entitet sa sopstvenom liberalno-demokratskom vladom. U oktobru je kineski lider Si Đinping obećao da će „ponovno ujedinjenje“ Tajvana sa Kinom „definitivno biti realizovano“.
Ruska vojna akcija na Ukrajinu podstakla je spekulacije da će Si krenuti Putinovim stopama i odlučiti da povrati Tajvan.
Verovatan scenario je da bi Kina započela vojnu akciju na Tajvanu tako što bi lansirala baržu raketa na ostrvo pre nego što bi trebalo da napravi kratku pauzu da proceni uspeh svojih raketnih udara, kaže Ding.
Tokom ove kratke pauze, Ding je rekao da će Tajvan morati da okupi svoje snage, da sastavi kontraudar kako bi uzvratio, uključujući luke, radarske stanice i lokacije za lansiranje projektila. Na kraju, cilj bi bio da se spreči Kina da pošalje svoje invazione snage preko Tajvanskog moreuza, dodao je on.
Kao takav, Ding je rekao da je trenutna odbrambena strategija Tajvana, poznata ili kao odvraćanje od više domena ili slojevita odbrana, pravi pristup za odbranu Tajvana. On je istakao da je tajvanska gustina raketa jedna od najvećih u svetu.
Kada su Sjedinjene Države u februaru odobravale potencijalnu prodaju opreme i usluga Tajvanu od 100 miliona dolara za jačanje ostrvskog raketnog odbrambenog sistema Patriot, rekle su da će predložena prodaja „pomoći da se održi gustina raketa primaoca i obezbedi spremnost za vazdušne operacije“.
U maju 2019, predsednik Tajvana Cai Ing-ven održao je konferenciju za štampu na kojoj je objasnio potrebu da ostrvo dalje unapredi svoje asimetrične ratne sposobnosti kako bi se suprotstavilo vojnim pretnjama Kine. Kao rezultat toga, ona je rekla da će se ubrzati lokalna proizvodnja podmornica i protivvazdušnih i protivbrodskih projektila.
Podmornice bi bile odlična odbrana kineskim pomorskim flotama, rekao je Ding, budući da bi mogle da budu postavljene na projektovanim putanjama invazijskih brodova, dodatno smanjujući šanse da Peking iskrca svoje snage na Tajvan.
Obuka rezervista je jedna stvar koju bi Tajvan mogao da uradi da pojača svoju samoodbranu, rekao je Ding.
Tajvansko Ministarstvo nacionalne odbrane objavilo je da planira da ove godine obuči 15.000 rezervista u okviru strožeg programa obuke u trajanju od 14 dana u 24 bataljona širom ostrva, navodi Centralna novinska agencija Tajvana koju vodi vlada.
Konačno, samoodbrana Tajvana mogla bi se dodatno poboljšati ako više tajvanskih vojnika prođe američku vojnu obuku, kaže Ding.
Cai je 2021. godine priznao da mali broj američkih vojnika obučava tajvanske vojnike na Tajvanu.
