Takozvana struka i dalje pokušava da reši misteriju onih koji se do sada nisu zarazili kovidom
Fibi Geret je pohađala predavanja na univerzitetu, a da ni jednom nije bila bolesna; čak je bila i organizator zabave na kojoj su svi kasnije bili pozitivni osim nje. „Mislim da sam svesno bila izložena kovidu oko četiri puta“, rekla je ova 22-godišnjakinja iz Haj Vikomba.
U martu 2021. učestvovala je u prvom na svetu ispitivanju za izazivanje Covid-19, koje je uključivalo ubacivanje živog virusa u njen nos i zatvaranje nozdrva na nekoliko sati, u namernom pokušaju da je zarazi. Njeno telo se ipak opiralo.
„Imali smo više krugova testova i različite metode testiranja: bris grla, bris iz nosa, druge vrste briseva koje nikada ranije nisam radila kao nazalni fitilji, gde bris držite u nosu minut, kao i testove krvi, ali nikada nisam razvila simptome, nikada nisam bio pozitivna, rekla je Geretova.
Moja mama je uvek govorila da naša porodica nikada ne dobije grip, a ja sam se pitala da li možda postoji nešto iza toga.
Većina ljudi zna nekoga ko se nikad nije zarazio kovidom, uprkos tome što su svi oko njih bili bolesni. Kako se tačno to dešava ostaje misterija, ali naučnici počinju da pronalaze neke tragove.
Nadamo se da bi identifikovanje ovih mehanizama moglo dovesti do razvoja lekova koji ne samo da štite ljude od zaraze kovidom, već ih sprečavaju i da ga prenesu.
Geretova nije jedini učesnik ispitivanja, kod onih koji se nikad nisu zarazili. Od 34 koji su bili izloženi virusu, 16 nije razvilo infekciju (definisana kao dva uzastopna pozitivna PCR testa), iako je oko polovine njih bilo prolazno pozitivno na nizak nivo virusa, često nekoliko dana nakon izlaganja.
Naučnici veruju da je to bio odraz imunog sistema koji brzo gasi embrionalnu infekciju.
„U našim prethodnim studijama sa drugim virusima, videli smo rane imune odgovore u nosu koji su povezani sa otporom na infekciju“, rekao je profesor Kristofer Čiu sa Imperijal koledža u Londonu, koji je vodio ovu studiju.
Zajedno, ovi nalazi impliciraju da postoji borba između virusa i domaćina, što kod naših ‘neinficiranih’ učesnika dovodi do sprečavanja širenja infekcije.
Neki od njih su takođe prijavili neke blage simptome, kao što su začepljen nos, bol u grlu, umor ili glavobolja – iako, pošto se oni obično javljaju u svakodnevnom životu, možda nisu bili povezani sa izloženošću virusu.
NAJNOVIJI PODKAST! BELI PRELETAČEVIĆ U BUNKERU KOD MARIO ZNA
U svakom slučaju, nivoi virusa se nisu popeli dovoljno visoko da bi pokrenuli detektabilne nivoe antitela, T ćelija ili inflamatornih faktora u krvi koji su obično povezani sa simptomima – rekao je Čiu.
Druge studije takođe sugerišu da je moguće izbeći kovid tokom najranijih faza infekcije, pre nego što uspostavi odgovarajuće uporište. Na primer, tokom prvog talasa pandemije, dr Leo Svadling sa Univerzitetskog koledža u Londonu i njegove kolege intenzivno su pratili grupu zdravstvenih radnika koji su bili redovno izloženi zaraženim pacijentima, ali koji nikada nisu bili pozitivni niti su sami razvili antitela. Testovi krvi su otkrili da je oko 15% njih imalo T ćelije reaktivne na Sars-CoV-2, plus druge markere virusne infekcije.
Moguće je da su memorijske T-ćelije iz prethodnih infekcija koronavirusom, odnosno one odgovorne za obične prehlade, unakrsno reagovale sa novim koronavirusom i zaštitile ih od kovida.
Sezonski koronavirusi možda nisu jedini izvor unakrsnih zaštitnih imunih odgovora. Profesorka Sesilija Soderberg-Naukler, imunolog na Institutu Karolinska u Štokholmu, počela je da istražuje ovu mogućnost, nakon što je Švedska izbegla da bude preplavljena slučajevima tokom prvog talasa pandemije, uprkos svom lakom pristupu ograničenjima. Matematičko modelovanje njenog kolege Markusa Karlsona sa Univerziteta u Lundu sugeriše da se ovaj obrazac infekcija može objasniti samo ako veliki deo ljudi ima neku vrstu zaštitnog imuniteta.
Njen tim je pretražio baze podataka proteinskih sekvenci iz postojećih virusa, tražeći male segmente (peptide) koji liče na one iz novog koronavirusa, za koje bi se antitela verovatno vezala. Kada su identifikovali peptid od šest aminokiselina u proteinu gripa H1N1 koji je odgovarao ključnom delu proteina korona virusa, „umalo sam palo sa stolice“, rekla je Soderberg-Naukler.
Od tada su otkrili antitela na ovaj peptid kod čak 68% davalaca krvi. Istraživanje, koje još nije recenzirano, moglo bi sugerisati da imuni odgovori izazvani gripom H1N1, koja je bila odgovorna za pandemiju svinjskog gripa 2009-10 – i eventualno srodnim kasnijim sojevima, mogu zaštititi ljude delimičnim, iako ne potpunim, zaštita od Covid-19. „Pruža odbranu, ali vas neće zaštititi ako vam zaražena osoba kašlje u lice“, rekla je Soderberg-Naucler.
Mali deo ljudi može čak biti genetski otporan na kovid-19. U oktobru je međunarodni konzorcijum istraživača pokrenuo globalni lov da pronađe neke od njih, u nadi da će identifikovati zaštitne gene.
Ne tražimo uobičajene varijante gena koje pružaju skromnu zaštitu od infekcije, ono što tražimo su potencijalno veoma retke varijante gena koje u potpunosti štite nekoga od infekcije – rekao je profesor Andraš Spaan sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku, koji vodi Istraživanje.
Posebno su zainteresovani za ljude koji su delili dom i krevet sa zaraženom osobom, a sami izbegli infekciju. „Na primer, pre neki dan sam razgovarao sa jednom starijom gospođom iz Holandije, koja se brinula o svom mužu tokom prvog talasa. Muž je na kraju primljen na intenzivnu negu, ali ona je provela nedelju dana sa njim, deleći istu sobu i bez zaštitnih maski“, rekao je Spaan.
Ne možemo da objasnimo zašto se nije zarazila.
Poznato je da takva otpornost postoji i za druge bolesti, uključujući HIV, malariju i norovirus. U ovim slučajevima, genetski defekt znači da neki ljudi nemaju receptor koji koristi patogen da uđe u ćelije, tako da se ne mogu zaraziti.
Moglo bi biti da kod nekih pojedinaca postoji takav defekt na receptoru koji koristi Sars-CoV-2 – rekao je Spaan.
Identifikovanje takvih gena moglo bi dovesti do razvoja novih tretmana za kovid-19, na isti način na koji je identifikacija defekata CCR5 receptora kod ljudi otpornih na HIV dovela do novih načina lečenja HIV-a.
Spaan smatra da je malo verovatno da je većina onih koji su izbegavali kovid genetski otporna, čak i ako imaju delimičnu imunološku zaštitu. To znači da nema garancije da se na kraju neće zaraziti.
