Talibani u Avganistanu iskorenili proizvodnju HEROINA- Za vreme AMERIČKE okupacije MAK CVETAO na sve strane
Za vreme američke okupacije Avganistana, proizvodnja heroina je cvetala do neograničenih nivoa.
Talibanska vlada u Avganistanu – naciji koja je donedavno proizvodila 90% svetskog heroina – drastično je smanjila uzgoj opijuma širom zemlje. Zapadni izvori procenjuju smanjenje do 99% u nekim provincijama. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o ozbiljnosti napora SAD za iskorenjivanje droge u zemlji u poslednjih 20 godina. I, kako globalne zalihe heroina presušuju, stručnjaci kažu za MintPress News da se plaše da bi to moglo izazvati sve veću upotrebu fentanila – droge desetine puta jačeg od heroina koji već ubija više od 100.000 Amerikanaca godišnje.
Ova akcija je nazvana „najuspešnijim naporom protiv narkotika u istoriji čovečanstva“. Naoružani samo štapovima, timovi brigada za borbu protiv narkotika putuju zemljom i seku polja maka u Avganistanu.
U aprilu prošle godine, vladajuća talibanska vlada objavila je zabranu uzgoja maka , navodeći kako njihova jaka verska uverenja, tako i izuzetno štetne društvene troškove koje su heroin i drugi opioidi – dobijeni iz soka biljke maka – prouzrokovali širom Avganistana.
Novo istraživanje kompanije za geoprostorne podatke Alcis sugeriše da je proizvodnja maka već opala za oko 80 odsto od prošle godine. Zaista, satelitski snimci pokazuju da je u provinciji Helmand, oblasti koja proizvodi više od polovine useva, proizvodnja maka opala za neverovatnih 99%. Pre samo 12 meseci dominirala su polja maka. Ali Alcis procenjuje da sada u Helmandu raste manje od 1.000 hektara maka.
Umesto toga, farmeri sade pšenicu, pomažući u suzbijanju najveće gladi koju su stvorile američke sankcije. Međutim, Avganistan je i dalje u opasnom stanju, a Ujedinjene nacije upozoravaju da je šest miliona ljudi na ivici gladi.
Talibani su čekali 2022. da uvedu dugo očekivanu zabranu kako ne bi ometali sezonu rasta. To bi izazvalo nemire među seoskim stanovništvom iskorenjivanjem useva koji su farmeri mesecima uzgajali. Od 2020. do kraja 2022. cena opijuma na lokalnim tržištima porasla je za čak 700%. Ipak, s obzirom na insistiranje Talibana – i njihovu efikasnost u iskorenjivanju – malo ko je bio u iskušenju da sadi mak.
Zabrana maka je praćena sličnom kampanjom protiv industrije metamfetamina, pri čemu je vlada ciljala na usev efedre i zatvarala laboratorije za efedrin širom zemlje.
Avganistan proizvodi skoro 90% svetskog heroina. Stoga će iskorenjivanje useva opijuma imati duboke posledice na upotrebu droga širom sveta. Stručnjaci sa kojima je MintPress razgovarao upozorili su da bi nestašica heroina verovatno izazvala ogroman skok u upotrebi sintetičkih opioida kao što je fentanil, lek za koji Centar za kontrolu bolesti procenjuje da je 50 puta jači i odgovoran za oduzimanje života više od 100.000 Amerikanaca. svake godine.
„Važno je uzeti u obzir prethodne periode nestašice heroina i uticaj koji su oni imali na evropsko tržište droga“, rekao je za MintPress Evropski centar za praćenje droga i narkomanija (EMCDDA), dodajući :
Iskustvo u EU sa prethodnim periodima smanjene ponude heroina sugeriše da to može dovesti do promena u obrascima snabdevanja i upotrebe droge. Ovo može uključivati dalje povećanje stope upotrebe polisupstanci među korisnicima heroina. Dodatni rizik za postojeće korisnike može predstavljati zamena heroina štetnijim sintetičkim opioidima, uključujući fentanil i njegove derivate i nove moćne benzimidazol opioide.
Drugim rečima, ako heroin više nije dostupan, korisnici će preći na daleko smrtonosnije sintetičke oblike droge . Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2022. došao je do sličnog zaključka, napominjući da bi suzbijanje proizvodnje heroina moglo dovesti do „zamene heroina ili opijuma drugim supstancama… kao što su fentanil i njegovi analozi“.
„Ima tu opasnost u makro smislu, da ako skinete sav taj heroin sa tržišta, ljudi će preći na druge proizvode“, rekao je Metju Hoh za MintPress . Hoh je bivši zvaničnik Stejt departmenta koji je dao ostavku na svoju funkciju u provinciji Zabul, Avganistan, 2009. „Ali odgovor ne bi trebalo da bude ponovna invazija na Avganistan, ponovna okupacija i vraćanje narko-bosova na vlast, što je u suštini ono što ljudi impliciraju kada žale zbog toga što su talibani zaustavili trgovinu drogom“, dodao je Hoh; „Većina ljudi koji ovako govore i brinu se naglas zbog toga su ljudi koji žele da pronađu razlog da SAD odu i utiču na promenu režima u Avganistanu.
Može proći više od 12 meseci pre nego što se žetva opijuma pojavi na evropskom maloprodajnom tržištu droge kao heroin – i zato je prerano da se u ovoj fazi predviđa budući uticaj zabrane uzgoja na dostupnost heroina u Evropi. Bez obzira na to, ako se zabrana uzgoja opijuma sprovede i održi, to bi moglo imati značajan uticaj na dostupnost heroina u Evropi tokom 2024. ili 2025.
Sličan pokušaj talibana da eliminišu drogu desio se 2000. godine, u poslednjoj godini koliko su bili na vlasti. Bio je izuzetno uspešan, sa smanjenjem opijuma sa 4.600 tona na samo 185 tona. Tada je bilo potrebno oko 18 meseci da se posledice osete na Zapadu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, prosečna čistoća heroina pala je sa 55% na 34%, dok je u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji heroin u velikoj meri zamenjen fentanilom. Međutim, čim su Sjedinjene Države izvršile invaziju 2001. godine, uzgoj maka se vratio na prethodni nivo i lanac snabdevanja je ponovo započeo.
Saučesništvo SAD u avganistanskoj trgovini drogom
Uspešna kampanja Talibana za iskorenjivanje proizvodnje droge bacila je senku sumnje na efikasnost napora koje predvode Amerikanci da se postigne isti ishod. „To postavlja pitanje: ‘Šta smo zapravo tamo postigli?!’“, primetio je Hoh, podvlačeći:
Ovo podriva jednu od osnovnih premisa iza ratova: navodnu povezanost između talibana i trgovine drogom – koncept narko-terorističke veze. Međutim, ova ideja je bila pogrešna. Realnost je bila da je Avganistan odgovoran za neverovatnih 80-90% svetske ilegalne ponude opijata. Primarni kontrolori ove trgovine bili su avganistanska vlada i vojska, entiteti koje smo održali na vlasti.
Hoh je pojasnio da nikada lično nije bio svedok niti primio bilo kakve izveštaje o direktnoj umešanosti američkih trupa ili zvaničnika u trgovinu narkoticima. Umesto toga, on je tvrdio da je tokom njegovog mandata u Avganistanu postojalo „svesno i namerno okretanje glave od događaja koji se odvijaju”.’
Suzana Rajs, akademik sa Univerziteta Havaji u Manoi i autor knjige „ Mi prodajemo drogu: Alhemija američke imperije “, pokazala je još ciničniju perspektivu o američkim nastojanjima u borbi protiv narkotika:
SAD nikada nisu bile usredsređene na smanjenje trgovine drogom u Avganistanu (ili negde drugde). Ostavimo svu uzvišenu retoriku na stranu, SAD su rado sarađivale sa trgovcima drogom ako bi taj potez unapredio određene geopolitičke interese.
Transformacija Avganistana u eminentnu narko-državu duguje značajan dug akcijama Vašingtona. Uzgoj maka 1970-ih bio je relativno ograničen. Međutim, plima se promenila 1979. sa početkom operacije Ciklon, masovne infuzije sredstava avganistanskim frakcijama mudžahedina sa ciljem da se iscrpi sovjetska vojska i prekine njeno prisustvo u Avganistanu.
SAD su usmerile milijarde na pobunjenike. Shodno tome, mudžahedini su se upustili u ilegalnu trgovinu drogom. Do kulminacije operacije Ciklon, proizvodnja opijuma u Avganistanu porasla je dvadeset puta. Profesor Alfred Mekoj, priznati autor knjige „Politika heroina: saučesništvo CIA-e u globalnoj trgovini drogom“, podelio je sa MintPress-om da je otprilike 75% ilegalne proizvodnje opijuma na planeti sada nastalo iz Avganistana, pri čemu je značajan deo prihoda usmeren ka pobunjeničkim frakcijama koje podržavaju SAD.
