Američki tehnološki izvođač za nadzor Palantir objavio je tokom vikenda manifest od 22 tačke, pozivajući na „novu eru“ vojne nadmoći SAD zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Internet je eksplodirao, a dokument je brzo označen kao nacrt za „tehnofašizam“.
Objavljen u subotu na mreži X, tekst ide daleko dalje od tipične misije jedne Silicijumske doline. Izlaže stavove Palantira o ulozi tehnologije i vojne sile u 21. veku, uz tvrdnje da „Silicijumska dolina ima obavezu da učestvuje u odbrani nacije“, da će se „tvrda moć ovog veka graditi na softveru“, da „nacionalna služba treba da bude univerzalna dužnost“, kao i da „posleratno obuzdavanje Nemačke i Japana mora biti ukinuto“.
Da bi se razumelo kako privatna kompanija sebi daje za pravo da zahteva ovako dalekosežne promene državne politike, potrebno je razumeti šta je Palantir i koliko je duboko povezan sa „dubokom državom“.
Šta je Palantir?
Palantir – nazvan po opsidijanskim vidovitim kamenovima iz Tolkinovog „Gospodara prstenova“, kroz koje mračni gospodar Sauron nadgleda svoje podanike – softverska je firma koja prvenstveno radi za sektor odbrane i obaveštajnih službi. Kompaniju su 2003. osnovali suosnivač Pejpala Piter Til, Džo Lonsdejl, Stiven Koen, bivši istraživač Instituta Sigmund Frojd Aleks Karp i inženjer Pejpala Nejtan Getings.
Ideja je potekla od Tila, koji je shvatio da se metode koje je Pejpal koristio za borbu protiv prevara mogu primeniti i na borbu protiv terorizma. CIA je podržala razvoj kompanije i 2005. uložila 2 miliona dolara preko svog fonda In-Q-Tel. „Voleo bih da sam imao Palantir dok sam bio direktor“, rekao je bivši šef CIA Džordž Tenet za Forbes 2013. „Voleo bih da smo imali alat takve moći.“
Danas se vrednost Palantira procenjuje na oko 352 milijarde dolara, što je oko 80 puta više od njegovih godišnjih prihoda. Ovakva procena podstaknuta je velikim ugovorima sa američkom vladom i brojnim bezbednosnim agencijama.
Šta Palantir prodaje?
Glavni proizvod kompanije je operativni sistem „Gotam“. On ne predstavlja klasičan sistem nadzora, već objedinjavanje i analizu postojećih podataka koji bi inače zahtevali dane obrade. Na primer, američka Centralna komanda može uz pomoć Gotama da kombinuje mape, satelitske snimke, obaveštajne podatke CIA, signale NSA i lokalni nadzor kako bi identifikovala potencijalne mete.
Programi Gotam i MOSAIC koriste veštačku inteligenciju za označavanje najefikasnijih ciljeva za vojne udare. SAD priznaju da su ove alate koristile za izbor meta u ratu protiv Irana, ali tvrde da konačnu odluku o napadu donose ljudi.
Gotam se koristi i u policijskom nadzoru. Policija Los Anđelesa, na primer, prikuplja podatke o civilima – imena, adrese, aktivnosti na društvenim mrežama, veze i fotografije – kako bi pratila njihove kontakte i procenila verovatnoću da počine krivična dela.
Kako je jedan bivši zaposleni rekao za Wired, Gotam može da „centralizuje sve što neka agencija zna o osobi na jednom mestu“, od boje očiju do registarskih tablica, omogućavajući izradu detaljnih obaveštajnih dosijea.
Ko su klijenti?
Lista klijenata Palantira je ogromna. U SAD obuhvata Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, Imigracionu i carinsku službu, CIA, FBI, NSA, američku vojsku i specijalne snage, kao i desetine policijskih agencija.
U inostranstvu, tehnologiju koriste britansko Ministarstvo odbrane, izraelske odbrambene snage, ukrajinska vojska, kao i policije i državne institucije u Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj, Holandiji, Norveškoj i Velikoj Britaniji.
Zašto privatna kompanija objavljuje manifest?
Iako je u osnovi kompanija za agregaciju podataka, Palantir se izdvaja po klijentima, marketingu i ideološkom pravcu rukovodstva. Firma sebe ne predstavlja kao običnog dobavljača softvera, već kao pružaoca „AI lanca ubijanja“(sistem za izbor i izvršenje ciljeva uz pomoć veštačke inteligencije) koji omogućava „dominaciju u odlučivanju od svemira do blata“.
Direktor Aleks Karp izjavio je da je misija kompanije „da zastraši neprijatelje i povremeno ih ubije“. Branio je upotrebu Palantirovog softvera u Gazi i pozvao SAD da se pripreme za rat na tri fronta protiv Kine, Rusije i Irana.
Manifest se može posmatrati kao nastavak tog pristupa. Preuzet iz Karpove knjige „Tehnološka republika“ iz 2025, dokument zamišlja svet u kojem će potražnja za Palantirovim proizvodima dodatno rasti.
U njemu se navodi da „inženjerska elita Silicijumske doline ima obavezu da učestvuje u odbrani nacije“, da „slobodne demokratije ne mogu opstati bez tvrde moći zasnovane na softveru“, kao i da pitanje nije da li će AI oružje biti razvijeno, već ko će ga kontrolisati.
Takođe se tvrdi da „atomsko doba prolazi“ i da počinje nova era odvraćanja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, kao i da je „razoružavanje Nemačke bilo preterana korekcija“ koja danas skupo košta Evropu.
Ko su Karp i Til?
Ove stavove odražava ideologija Aleksa Karpa, koji sebe opisuje kao „progresivnog, ali ne ‘woke’“, kao i „tehnološkog nacionalistu“. Tokom godina nazivao se i socijalistom i neo-marksistom, dok je istovremeno podržavao neke Trampove politike. Njegova konstanta je stav da Zapad ima superioran način života koji se mora braniti „organizovanom silom“.
Piter Til je izrazito politički angažovan konzervativac, finansijer republikanskih i libertarijanskih inicijativa, uključujući kampanju potpredsednika Džej Di Vensa. Takođe je povezan sa međunarodnim organizacijama poput Alijanse demokratija i Bilderberg grupe.
Kako je javnost reagovala?
Reakcije na manifest su uglavnom negativne. Dokument je opisan kao „zastrašujući“, „tehnofašistički“ i kao „monolog negativca iz stripa“.
Politički naučnik Donald Mojnihan ocenio je da vizija iz manifesta prikazuje svet u kojem američka vlast i tehnološke kompanije deluju bez odgovornosti, dok francuski preduzetnik Arno Bertrand tvrdi da dokument pokazuje da Palantir ne želi da služi državnoj politici, već da je oblikuje.
Ruski filozof Aleksandar Dugin otišao je korak dalje, tvrdeći da je ovaj manifest značajniji od poteza Donalda Trampa i da predstavlja plan za očuvanje zapadne dominacije radikalnim sredstvima.
Nulta Tačka/RT
