Tehnokratska tiranija iza medicinske maske
Nema sumnje da je globalna dominacija tehnologije, nastala u proteklih 250 godina, u velikoj meri posledica propagande koja je podržava, koja integriše čovečanstvo u univerzalni kolektiv koji hvata, kontroliše i manipuliše materijalnim svetom, njenim mnogobrojnim resursima i prirodnim procesima, na načine koji donose profit ljudima na vlasti. Kako nas vatrena potraga za monetarnim profitom sve više vodi ka tehnološkom razvoju, ona nas takođe blagosilja inovacijama koje tražimo, kao i novom svešću o efikasnijim putevima kojima treba da krenemo u sve većoj tehnološkoj inovaciji. Rezultat je povećan budući profit. Ova trajna povratna sprega konceptualizacija-proizvodnja-profit-inovacija, međutim, ima jedva primećenu slabost koja je, čini se, neprimetna za one koji su u potpunosti mentalno i monetarno uloženi u sistem koji je razvio svet do sadašnje faze.
Naša prirodna potraga, kao ljudi, za najboljim alatima za proširenje naših fizičkih ograničenja, i za tehnologijama za proširenje našeg ograničenog znanja u primenjene svrhe, je iskvarena i potkopana. Ideologija okuplja ljude koji poseduju iracionalne želje za profitom i moći da manifestuju diktate tehnokratskog feudalizma u svim sferama života. Globalna dominacija velike tehnologije može se shvatiti kao neka vrsta „demonske destruktivne usisne cevi“, kako je primetio Martin Luter King, izvlačeći sve iz prirodnog sveta, materijalnih resursa, vremena, energije, tela i intelekta ljudi koji su prevareni terajući ih da prigrle i učestvuju u izgradnji sopstvenih zatvora — psihičkih i fizičkih. Kada se shvati da se privid profita krije u nekoj novoj tehnološkoj mogućnosti, usisna cev se pomera na svoje mesto kako bi usisala drugu dušu. U centru ovog univerzuma velikih tehnologija nalazi se crna rupa valute centralnog bankarstva koja nije vezana za bilo koju suštinski vrednu robu.
Ulazimo u svet goli i gladni samo da bismo se suočili sa ogromnim i nemilosrdnim propagandnim sistemom koji nas uvlači u sveprisutni mit da se sve visoke aktivnosti u životu okreću sticanju ove najveće prevare. Novac, u kasnoj fazi kapitalizma, je vrhunska tehnologija koja sada preti da se pretvori u novi i efikasniji oblik svog sadašnjeg izgleda (fiat valuta). Materijalni medij novca, koji se koristi milenijumima, a danas je u vlasništvu i reprodukovan od strane globalnog sistema centralnog bankarstva, uskoro će mutirati u novu tehnologiju — kovanje novca u digitalnim bitovima i bajtovima. Ako tehnologija treba da premosti praznine u znanju o tome kako da primenimo našu svrhu, novac će postati ključna tehnologija koja (otključava) sve kapije slobode i bogatstva.
Ovaj članak prati istoriju velikog tehnološkog razvoja koja je uokvirena od strane vodećih stvaralaca mitova u mejnstrim medijima koji imaju zadatak da upravljaju percepcijom javnosti i podrže ovaj ogroman sistem obmane. Naš cilj je da damo pregled tehnologije kao navodnog spasioca čovečanstva i ponudimo kritičku analizu propagande koja teži da integriše čovečanstvo u ovaj globalni projekat večnog tehnološkog razvoja. Tehnokratsku tiraniju vidimo kao stanje postojanja koje održavaju kapiteni „Velike digitalizacije“ — kako primećuje Majkl Rektenvald,
„usluge mega-podataka, mediji, kablovske i internet usluge, platforme društvenih medija, agenti veštačke inteligencije (AI), aplikacije i razvojni… monopoli… [koji] će ili… biti uključeni od strane države, ili će postati elementi nove korporativne državne moći“.
Delimo članak u osam delova, koristeći propagandu Covid-19 kao ilustrativni primer. Prvi se bavi modernom istorijom propagande kao organizovanog sistema masovnog ubeđivanja zasnovanog na teorijama psihoanalize i kako su ovaj sistem od tada koristili centri moći za prodaju ratova, politika i proizvoda. Raspoređivanje krize Covid-19 poslužilo je kao sredstvo za proizvodnju pristanka na novi društveni, ekonomski, politički i verski poredak, poznat kao Veliko resetovanje, Četvrta industrijska revolucija (ili Novi svetski poredak). Drugi se bavi načinom na koji vlade i agencije sarađuju sa velikim tehnološkim firmama kako bi kreirali i upravljali javnom percepcijom putem medija. Treći se bavi načinom na koji se manipuliše emocijama publike u skladu sa sumnjivim državnim politikama i planovima. Četvrti se bavi kako velika tehnološka propaganda omogućava ogromnim neizabranim globalnim birokratijama, koje uglavnom finansiraju transnacionalni korporativni tehnološki giganti, da potkopaju nacionalni suverenitet i volju naroda.
Peti govori o međusobnom povezivanju i preklapanju interesa među vladama, obaveštajnim agencijama i velikim tehnološkim ugovaračima koji razvijaju dugo planiranu tehnološku arhitekturu nove biobezbedne digitalne ekonomije: najsofisticiraniju operaciju čuvanja kapije otkako vladaju monarsi. Šesti govori o razvoju oružja i njegovoj povezanosti sa velikom tehnološkom medicinom. Sedmi se osvrće na prošle propagandne kampanje koje su pokretale PR firme, a koje su služile za identifikaciju zajedničkog neprijatelja, rasplamsavanje gneva i histerije i kako su danas iste vrste operacija na delu normalizujući kolaps društava i zarobljavanje javnih institucija. Završni deo govori o obrascima planirane masovne obmane i društvene kontrole, prošlosti i sadašnjosti, kroz psihološke i tehnološke programe i šta ti zvanični programi predstavljaju za budućnost.
1. Šta nam je do sada prodala Big Tech propaganda?
Korisno je skrenuti pažnju, prvo, na prošli vek kada su propagandne tehnike bile zasnovane na istraživanjima u psihoanalizi i, kasnije, kodifikovane i primenjene u globalnoj industriji poznatoj danas kao odnosi sa javnošću (odnosi sa javnošću, strateške komunikacije, itd.). U svom suštinskom delu Propaganda (1928), Edvard Bernajs ističe da su „parna mašina, štampa i javna škola — taj trio industrijske revolucije — oduzeli vlast kraljevima i dali je ljudima. Narod je zapravo dobio vlast koju je kralj izgubio. Jer ekonomska moć teži da vuče za sobom političku moć; a istorija industrijske revolucije pokazuje kako je ta moć prešla sa kralja i aristokratije na buržoaziju. Opšte pravo glasa i opšte školovanje pojačali su ovu tendenciju, i konačno je čak i buržoazija stajala u strahu od običnih ljudi. Jer je masa obećala da će postati kralj”.
Ono što je aristokratija izgubila, međutim, u kratkom vremenskom periodu u proteklih 250 godina, od tada je ponovo stekla pod maskom globalne moći, konsolidovane u rukama transnacionalnih korporativnih „Džinova“, kako Piter Filips opisuje u svojoj knjizi. U savezu sa vladama, giganti ovog sadašnjeg doba rade na potkopavanju demokratskih izbornih procesa i na mistifikaciji politike i odnosa moći elita koji lišavaju mase njihove sposobnosti da kreiraju svoje živote. Kao pripadnici masovne kulture, pred nama je debeli veo poruka o odnosima s javnošću proizvedenim za javne škole i medijsku potrošnju, da bi otupeli umove i izbrisali procese rasuđivanja potrošača, usmeravajući njihovu pažnju sa pitanja od vitalnog značaja za javnost. Tehnologije masovne komunikacije i otkrivaju i prikrivaju — izlažući građane neophodnim iluzijama koje su imale za cilj da proizvedu pristanak na sistem oduzimanja imovine i prikriju od pogleda javnosti empirijski svet.
U izlaganju odnosa između moćnih elita i savremene propagande, profesor političke sociologije i sociologije medija, Peter Phillips i njegove kolege, napisali su 2017. poglavlje pod naslovom „Prodaja imperije, rata i kapitalizma: odnosi s javnošću i propagandne firme u Službi transnacionalne kapitalističke klase”. Autori su opisali globalni aparat za proizvodnju vesti u kojem preko 80 odsto „vesti“ dostavljaju „novinskim“ organizacijama firme za odnose s javnošću i propagandu (PRP) koje predstavljaju korporacije, vlade, vojno-obaveštajne agencije i transnacionalne elite – „superklasa“ (a.k.a. Menadžerska tehnokratska aristokratija). Ta transnacionalna superklasa se sastoji od „svetskih elita koje pohađaju Davos, lete privatnim avionima, megakorporacije koje se međusobno prepliću i grade politiku — ljudi na apsolutnom vrhuncu globalne piramide moći“. Na vrhu globalne piramide moći su „organizacije poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Grupe sedam (G7) i Grupe dvadeset (G20), Svetskog socijalnog foruma, Trilateralne komisije, Bilderberg grupe, Banke za međunarodna poravnanja i druga transnacionalna udruženja.”
Implikacija, napisali su Phillips et al. 2017. je da „novinari zauzimaju sve više zavisnu sekundarnu poziciju u odnosu na PRP firme i vladina saopštenja za štampu u korporativnim novinskim medijima… Današnji svet se suočava sa PRP-vojno-industrijskim-medijskim carstvom tako moćnim i složenim da u većini vesti mesta, osnovne istine o svetskim događajima se prikrivaju, iskrivljuju ili se jednostavno uopšte o njima ne izveštava”.
Ključni mehanizam u vatrenoj moći vojno-industrijsko-medijskog kompleksa je slanje informacija zapadnim medijima preko samo tri kanala. Organizacija Swiss Policy Research napominje da je „to jedan od najvažnijih aspekata našeg medijskog sistema, a ipak jedva poznat javnosti: većinu međunarodnih vesti u zapadnim medijima pružaju samo tri globalne novinske agencije sa sedištem u New York-u, Londonu i Parizu.” To su Rojters, AFP i AP, koji zajedno deluju ne samo kao čuvari vrata već i kao „propagandni multiplikatori“. Takav je svet danas u zagrljaju moćnih sila korporativne konsolidacije i zauzimanja demokratskih institucija. „Ključna uloga koju imaju ove agencije“, primećuje se u analizi Swiss Policy-ja, „znači da zapadni mediji često izveštavaju o istim temama, čak i koristeći istu formulaciju“.
Kao da demonstrira strašnu moć globalne mašine za propagandu, početkom 2020. godine, globalno stanovništvo je zaspalo tokom jednog ciklusa vesti i probudilo se sledećeg dana kao da ga je Skoti iz Zvezdanih staza ubacio u radikalno novu društvenu i političku realnost. Sa naslovima koji su blistali zajedno sa vestima o misterioznom novom virusu ubici na slobodi, koji je pobegao sa polja ubijanja odnosno vlažnih pijaca u Vuhanu, građani su se našli na udaru informativnog blickriga koji je računao na konfuziju, strah i haos, sve to upakovano u vesti. Mejnstrim mediji i platforme društvenih mreža udružili su snage da razviju beskrajne runde fragmentarnih eksplozivnih otkrića u obliku priča, ažuriranja, isečaka, brojeva, upozorenja, saopštenja, analiza i zvaničnih saveta, prožetih živopisnim slikama životinja u različitim fazama nehigijenskog i nehumanog klanja, osoblje u zaštitnim odelima i ljudi koji su mrtvi. Ove globalne simulacije haosa i nereda naterale su građane da se bore za bezbednost svojih domova i sigurnost odgovora na pandemiju. Odlučne rekacije. Koherentni odgovori na krizu. Bilo kakvi odgovori. I to brzo.
To je novi smrtonosni koronavirus!
Vi ste nezaštićeni!
Svako je opasan!
Ti si biohazard!
Ostanite kod kuće!
Sledite uputstva!
Jednom kada su oblaci histerije i konfuzije počeli da se slažu i konture „Nove Normalnosti“ počele da dobijaju oblik, Big Tech se pojavio iz perjanica haosa zaogrnutog Hrabrim novim plaštem, krunisan kao glavni čuvar kapije Hrabre nove discipline: Science™(tzv Nauke). Kako je The Science™ (a.k.a. Entoni Fauči) napredovao, a Big Tech je patrolirao marginama prihvatljivog mišljenja, ošamućeni i šokirani građani uhvatili su se u koštac sa delićima svog ranijeg znanja, pokušavajući da dobiju razumevanje onoga što se upravo dogodilo, kao da je njihov opstanak zavisio od toga, a Gugl i Fejsbuk su im rekli da zavisi. U tom procesu, zatekli su se kako se čvrsto drže svojih poznatih vesti i društvenih medija, sve čvršće držeći svoje omiljene medije, sa zamrznutim zagrljajem uplašenog deteta.
MARIO ZNA i BRANIMIR NESTOROVIĆ- Sve će se UBRZO PROMENITI- Budite spremni na KRAH DUBOKE DRŽAVE
Gde bi drugde mogli da se obrate za svoje dnevne doze pouzdanih informacija sa kojima bi se borili protiv Virusa™ i, prema tome, preživeli? Kako bi drugačije mogli da se kreću u novom i zbunjujućem mikrobiološki opasnom svetu u kome su se iznenada našli? Ko drugi nego Big Tech i Big Media da obezbede kaleidoskopski tok medicinskih saveta za kojima su žudeli, da olakšaju traumu da ih misteriozni i smrtonosni patogen vreba svuda u svakom trenutku, koji vreba u samom dahu i dodiru njihovog najdražeg prijatelja, obećavajući da i njih pretvore u smrtonosne vektore bolesti? A gde bi drugo osim Big Tech-a i World Wide Web-a mogao da ode bilo ko od nas da nastavi da vodi svoj svakodnevni život? Pošto je prognan iz prirodnog sveta, uređeni onlajn svet je bio naše jedino mesto.
I tako, uz to, Big Tech je pokrenuo ciklus vesti koji brzo cirkuliše kako bi probio svoj put duboko u tkivo naših života, kako bi narative učinio sastavnim elementima javnog uma i psihe svake pojedinačne osobe. Dok je nekada tehnologija bila pogodnost i pomoć (ako ne i odvraćanje pažnje), sada smo jedva mogli da živimo bez nje. Proizvedena globalna zdravstvena vanredna situacija sa pseudo-medicinskim ratnim stanjem omogućila je Big Tech-u da izgradi ne samo pristanak već i društvenu simbiozu — povezujući tehnološku pupčanu vrpcu iz društvenog i ekonomskog sistema sa čovečanstvom i našim svakodnevnim životima. Možda mali korak napred za Fejsbuk, Majkrosoft i Gugl, ali ogroman skok za digitalne ekonomije i nadolazeće Virtuelno doba novog Metaverzuma.
Dok se „dve nedelje za izravnavanje krivulje“ pretvorilo u mesece i godine, Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, koji je predstavljao svetsku elitu koja učestvuje u Davosu, leti privatnim avionima i gradi politiku, sledio je Big Tech, i najavljuje dolazak Velikog resetovanja i Četvrte industrijske revolucije. Naši digitalni, fizički i biološki identiteti će se uskoro spojiti, rekao je, kao deo „boljeg” i održivijeg sveta. Tehnologija vođena ljubaznim rukama Velikih tehnoloških divova spasila bi nas od naših zaraznih i rasipničkih ja, i izbavila bi nas od patogena. Microsoft, Oracle i Gejts fondacija iskoristili su priliku, zajedno sa vojno-obaveštajnim špijunskim tehnološkim ugovaračem MITRE, da uspostave infrastrukturu za digitalnu sertifikaciju i digitalne identitete, dok smo se svi navikli da sami sebe skeniramo gde god da idemo, ostavljajući digitalni trag iza nas, praćen, praćen i pridodat našim telefonima kao nikada ranije. Sledeće na tehnološkoj agendi Hrabrog novog, informiše nas Švab, je uranjanje u virtuelnu stvarnost koja će „sadržati okruženja u kojima ćemo zarađivati novac [i] stvarati odnose… Razlika između toga što smo van mreže i na mreži će postajati sve nejasnija i teže prepoznatljiva, a smisao same stvarnosti će evoluirati“ [1].
Globalne finansije se vode iz istog izvora i oslanjaju se na svoju dugo planiranu digitalnu ekonomiju i virtuelni svet, prepun tehnološki unapređenih ljudskih bića. Godine 2021, Bank of America je izdala „Moonshot“ investicioni savet, navodeći 14 profitabilnih „oblasti poremećaja“ koje obećavaju da će doneti finansijsku blagodat, uključujući interfejse između mozga i računara, emocionalnu veštačku inteligenciju, bioničke ljude, sintetičku biologiju i univerzum „virtuelni svetovi koji međusobno funkcionišu, zamenjujući internet/fizički svet”. Bloomberg je pisao o “moonshots” Banke Amerike: „14 tehnologija istaknutih za budućnost trenutno predstavljaju samo 330 milijardi dolara veličine tržišta. Zajedno, mogli bi da porastu za 36% godišnje na 6,4 biliona dolara do 2030-ih. Za kontekst, profit kompanija S&P 500 je istorijski rastao 6% godišnje.” Među tri najveća akcionara Banke Amerike su BlackRock, najveći svetski menadžer imovine. Opisan kao „tajna svetska sila“ i „četvrti ogranak vlasti“, u meri u kojoj „granice između države i finansijske oligarhije praktično ne postoje“, BlackRock će igrati centralnu ulogu u bankarstvu i digitalnom poslovanju, u kripto valutnim aspektima nadolazećih digitalnih biometrijskih identiteta i ekonomija, potencijalno sa finansijski podstaknutom društvenom kontrolom.
U međuvremenu, Microsoft je podneo patentnu prijavu, čudno označenu brojem 2020 060606, za tehnologiju pomoću koje se podaci o ljudskom telu i aktivnosti mozga mogu prikupljati, koristiti za rudarenje i dodeljivanje kriptovaluta i prenositi na uređaje povezane na veb, bilo da su pametni telefoni, računari, ili uređaji bez ekrana na Internetu stvari i predstojećem Internetu tela. Podaci koji se prikupljaju i prenose tokom obavljanja različitih dodeljenih zadataka uključuju toplotu tela, razmišljanje, pokrete očiju, protok krvi i električnu aktivnost mozga. Senzori pomoću kojih bi se prikupljali takvi podaci o unutrašnjim i spoljašnjim aktivnostima tela, prema patentnoj prijavi, „uključuju, na primer, ali nisu ograničeni na, skenere ili senzore za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), senzore za elektroencefalografiju (EEG), senzore bliske infracrvene spektroskopije (NIRS), monitore otkucaja srca, termalne senzore, optičke senzore, radiofrekventne (RF) senzore, ultrazvučne senzore, kamere ili bilo koji drugi senzor ili skener koji može meriti ili osetiti telesnu aktivnost ili skenirati ljudsko telo. Na primer, fMRI može meriti telesnu aktivnost otkrivanjem promena povezanih sa protokom krvi. fMRI može da koristi magnetno polje i radio talase da stvori detaljne slike tela (npr. protok krvi u mozgu da bi se otkrila područja aktivnosti). Da li će senzori koji prenose ove podatke na spoljne uređaje i blokčejn biti makro, mikro ili nano razmere, ostaje otvoreno, kao i metod njihovog povezivanja i/ili implantacije u domaćina čovek-životinja-proizvod.
Implikacije za masovni nadzor u realnom vremenu, telesnu autonomiju i integraciju sa digitalnim identitetima, digitalnim valutama i virtuelnim svetovima su oštre i alarmantne, posebno imajući u vidu izjave divova Četvrte industrijske revolucije da naši digitalni, fizički i biološki identiteti uskoro će se spojiti. Ilon Mask nas odmah upozorava da je rizik da „digitalna super-inteligencija“ bude naoružana protiv stanovništva od strane moćnih „daleko opasniji od nuklearnog oružja“. U istom dahu, međutim, on istovremeno propagira neizbežnost predaje našeg značajnog učešća u društvu superiornosti veštačke inteligencije i traženja utočišta u fuziji između biološke inteligencije i inteligencije digitalnih mašina, ili između mozga i tehnologije. Veliki deo glamura koji se pojavljuje u propagandnom diskursu Big Tech-a prikriva zateznu snagu digitalnih lanaca koji vezuju ljudska bića u metaverzum njihovih sopstvenih digitalnih pećina — sveprožimajući simulakrum u kojem stanovnici pogrešno mešaju posredovano hiperrealno za empirijski svet u kome Veliki tehnološki giganti gomilaju i koriste moć da procene ko može da učestvuje u novoj svetskoj ekonomiji. Ali kako smo dospeli ovde? Gde je negodovanje? Gde ide čovečanstvo?
2. Dočaravanje iluzija informacijama: Začaravanje kao vest
Big Tech je u samom centru saopštavanja navodnih prednosti tolerisanja ljudskog postojanja u globalnom simulakrumu. Nudeći pogled na taktiku pomoću koje elite održavaju strukturu moći i njene ključne odnose putem obmane, i na taj način podstiču stanovništvo da se nesvesno pridržava planova koje bi inače odbacili, The Intercept je 2014. objavio skup materijala za obuku koji je procureo dizajniran za one koji su zaduženi da obmanjuju svet. Materijale je razvila britanska Zajednička obaveštajna grupa za istraživanje pretnji (JTRIG u daljem tekstu) — jedinica za sajber operacije Britanske obaveštajne agencije, GCHQ, koja ima zadatak da se bavi pitanjima terorizma. Od svog objavljivanja 2014. i pošto se značenje „terorizma“ nedavno proširilo i uključuje svakoga ko dovodi u pitanje preovlađujuću političku mudrost, materijali JTRIG-a su ključni za razumevanje načina na koji se postižu masovna manipulacija i kontrola. Materijali za obuku su nazvani „Umetnost obmane: Obuka za novu generaciju tajnih operacija“ i predstavljeni su na, kako je NBC News opisao kao NSA sajber-špijunske konferencije 2010. i 2012. godine.
