Kineske kompanije koje razvijaju humanoidne robote trenutno su maksimalno fokusirane na unapređenje takozvanih „mozgova robota“ za platforme nove generacije koje već ulaze u serijsku proizvodnju i tokom ove godine stižu u fabrike.
Onog trenutka kada ovi inteligentni sistemi pređu granicu unapred programiranih video-demonstracija, kakve često viđamo u promotivnim snimcima, i počnu da funkcionišu autonomno u stvarnom svetu, oni postaju roboti sa dvostrukom namenom – spremni i za industriju i za bojište.
Prema pisanju South China Morning Posta, kineska robotska kompanija Dobot razvila je model Dobot-VLA, sistem zasnovan na viziji, jeziku i akciji, koji omogućava njihovom humanoidnom robotu Atom da „sagleda“ složene zadatke, „razume“ nejasna uputstva i samostalno donosi odluke kako bi posao bio završen.
„Ova sposobnost autonomnog prilagođavanja na osnovu razumevanja okruženja predstavlja polaznu tačku za humanoidne robote da stvore stvarnu vrednost u industrijskoj primeni“, saopštila je kompanija.
Konkurenstka firma UBTech objavila je svoj humanoidni multimodalni model pod nazivom „Thinker“ kao open-source rešenje na platformama GitHub i Hugging Face, sa ciljem da reši uobičajene probleme robota, poput kašnjenja u reakciji i prostorne nepreciznosti.
UBTech tvrdi da je njihov model postigao izuzetno dobre rezultate u poređenju sa rešenjima kompanija Nvidia i ByteDance, uz gotovo savršene performanse (99,9%) u određenim fabričkim zadacima, kao što su prenošenje kutija i sortiranje delova, korišćenjem humanoidnog robota „Walker S2“.
Kako navodi SCMP, kineska industrija robotike ubrzano se udaljava od fizičkih demonstracija zasnovanih na unapred programiranim rutinama i prelazi na sofisticirane sposobnosti koje zahtevaju učenje i prilagođavanje u realnim uslovima — što se smatra ključnim za masovnu komercijalnu primenu u proizvodnji i drugim sektorima.
Opšti trend pokazuje da se „mozgovi“ humanoidnih robota razvijaju ogromnom brzinom, što sugeriše da će ovi roboti u vrlo skoroj budućnosti masovno ući u fabrike, ne samo u Kini već i širom Zapada, već od kraja ove godine.
Postoje ozbiljna upozorenja da bi neki od ovih sistema mogli imati dvostruku namenu i da bi se uskoro mogli pojaviti i na vojnim poligonima, uključujući zone sukoba poput Ukrajine, sa potencijalnom primenom na ratištima ukoliko ne dođe do mirovnog sporazuma. Slično se može očekivati i od ruskih snaga, koje bi mogle eksperimentisati sa kineskim humanoidnim robotima.
Uspon humanoidne robotike — prvo u fabrikama, a zatim i na modernom bojištu — sve više se predstavlja kao neizbežan proces.
