Tihi ubica na tanjiru: Kako nas mikroplastika truje
Dok se svet već bori sa geopolitičkim krizama, rastućom populacijom i iscrpljivanjem prirodnih resursa, pojavila se nova, podmukla pretnja – ona koja ulazi u vazduh koji dišemo, hranu koju jedemo i čak organe u našem telu.
Mikroplastika, sićušni delovi plastičnog otpada koji su zagadili svaki kutak planete, sada se povezuje sa alarmantnim padom globalne proizvodnje hrane.
Prema revolucionarnoj studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences, ovi nevidljivi zagađivači oštećuju fotosintezu biljaka, a ako se ništa ne preduzme, mogli bi da gurnu još 400 miliona ljudi u glad do 2045. godine.
Skrivena cena plastičnog zagađenja
Mikroplastika – definisana kao čestice plastike manje od 5 milimetara – nusproizvod je ljudske zavisnosti od sintetičkih materijala.
Od plastičnih flaša do sintetičke odeće, plastika se postepeno raspada, ulazeći u zemljište, vodu i vazduh.
Nova studija, koju predvodi profesor Huan Džong sa Univerziteta u Nanđingu, procenjuje da se između 4% i 14% svetskih osnovnih useva – pšenice, pirinča i kukuruza – već gubi zbog kontaminacije mikroplastikom.
Brojke su poražavajuće:
🔹 U 2022. godini, oko 700 miliona ljudi se suočavalo sa glađu.
🔹 Ako se trend nastavi, broj gladnih porašće za 400 miliona u naredne dve decenije.
„Čovečanstvo se bori da poveća proizvodnju hrane kako bi prehranilo rastuću populaciju,“ kaže prof. Džong. „Ovi napori sada su ugroženi plastičnim zagađenjem.“
Studija, zasnovana na preko 3.000 posmatranja iz 157 istraživanja, otkriva da mikroplastika ometа fotosintezu na više načina:
🔹 Blokira sunčevu svetlost, sprečavajući biljke da proizvode energiju.
🔹 Uništava strukturu zemljišta, smanjujući plodnost.
🔹 Ispušta toksične hemikalije, koje smanjuju nivo hlorofila.
🔹 Zatvara puteve za hranljive materije i vodu, stvarajući nestabilne molekule koji oštećuju ćelije biljaka.
Evropska komisija predlaže novu uredbu o deportaciji ilegalnih migranata u treće zemlje 🇪🇺 https://t.co/UeABhm6PYg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 13, 2025
Globalna kriza sa regionalnim razlikama
Uticaj mikroplastike na poljoprivredu nije ravnomerno raspoređen.
- Azija, koja proizvodi najviše pirinča, pšenice i kukuruza na svetu, trpi najveće gubitke. Svake godine u ovom regionu između 54 i 177 miliona tona useva propadne zbog mikroplastike – skoro polovina globalnih gubitaka.
- Evropa i SAD takođe beleže značajan pad u proizvodnji pšenice i kukuruza.
- Morski ekosistemi su takođe pogođeni – mikroplastika prekriva alge, osnovu okeanskog lanca ishrane. Studija procenjuje da bi proizvodnja ribe i morskih plodova mogla pasti za 1 do 24 miliona tona godišnje, što bi milione ljudi ostavilo bez ključnog izvora proteina.
- U Južnoj Americi i Africi, gde se uzgaja manja količina ovih osnovnih useva, podaci o kontaminaciji mikroplastikom su ograničeni. To samo naglašava potrebu za detaljnijim istraživanjima kako bi se sagledala puna razmera problema.
Od bezbednosti hrane do ljudskog zdravlja
Pretnja mikroplastike daleko prevazilazi poljoprivredu.
Mikroplastika je pronađena u ljudskom telu – u krvi, mozgu, majčinom mleku, placenti i koštanoj srži.
Iako dugoročni efekti još nisu potpuno jasni, mikroplastika se povezuje sa moždanim udarima, srčanim napadima i rakom.
Studija objavljena u Toxicological Sciences otkrila je mikroplastiku u 100% od 62 ispitana uzorka placente.
Najčešći tip mikroplastike bio je polietilen, koji se dovodi u vezu sa astmom, hormonskim poremećajima i problemima sa reprodukcijom.
Polivinil hlorid (PVC), još jedna dominantna mikroplastika, poznati je kancerogen koji izaziva oštećenje jetre.
Prof. Metju Kampen sa Univerziteta u Novom Meksiku, koji je vodio istraživanje o placenti, upozorava:
„Nagomilavanje mikroplastike u ljudskom tkivu moglo bi objasniti porast raka debelog creva kod mladih, upalnih bolesti creva i pada broja spermatozoida.“
„Ako već vidimo efekte na placenti, to znači da je ugrožen čitav svet sisara. A to nije dobra vest.“
Hitna potreba za akcijom
Ovi šokantni nalazi dolaze u trenutku kada globalni lideri ne uspevaju da postignu dogovor o smanjenju plastičnog zagađenja.
U decembru 2024, pregovori o UN sporazumu za suzbijanje plastičnog otpada propali su, a naredni razgovori zakazani su za avgust.
Stručnjaci insistiraju da mikroplastika bude prioritet u narednim akcijama.
Prof. Ričard Tompson sa Univerziteta u Plimutu naglašava:
„Možemo dodatno poboljšavati prognoze, ali jasno je da moramo preduzeti konkretne korake. Borba protiv mikroplastike mora biti ključni deo bilo kog budućeg ekološkog sporazuma.“
Mikroplastika će ugroziti zdravlje budućih generacija
Od 1950-ih, globalna proizvodnja plastike je eksplodirala, a količina plastičnog otpada danas iznosi jednu tonu po osobi na planeti.
Ogromna većina ovog otpada ostaje u prirodi, razlažući se u mikroplastiku koja će kontaminirati ekosisteme narednih vekova.
Prema prof. Kampenu:
„Situacija se samo pogoršava. Ako ništa ne preduzmemo, za 25 godina biće TRI PUTA VIŠE plastike nego danas.“
„A mi ne preduzimamo ništa.“
Vreme za delovanje je SADA
Ako ne reagujemo odmah, mikroplastika neće samo ugroziti globalnu bezbednost hrane, već će ugroziti zdravlje budućih generacija.
Pitanje nije da li možemo da priuštimo borbu protiv ove krize – već da li možemo da priuštimo da to ne učinimo.
