‘Toksični koktel’: Studija otkriva gotovo 200 pesticida u domaćinstvima širom Evrope
Evropa se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemom – pesticidi koji dospevaju u svakodnevni život više nisu samo “spoljašnji” problem, kako mnogi veruju. Novo istraživanje sprovedeno 2021. godine u 10 evropskih zemalja otkrilo je gotovo 200 različitih pesticida u prašini unutar domaćinstava. Ovi hemijski spojevi ne samo da uništavaju životnu sredinu i životinje, već ozbiljno ugrožavaju ljudsko zdravlje. Prema rezultatima istraživanja, više od 40% pronađenih pesticida povezano je sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, uključujući rak i poremećaje hormona.
Ovo je njihov kraj: Istina izlazi na videlo | Dejan Lučić | Mario Zna, 326 Uživo
Istraživanje otkriva šokantne rezultate
Studija, koja je analizirala uzorke prašine iz domaćinstava u ruralnim i urbanim područjima, otkrila je da je u nekim domovima pronađeno između 25 i 121 pesticida. Koncentracije su bile posebno visoke u domaćinstvima farmera, ali su kontaminacija i rizici bili prisutni širom Evrope. Među pesticidima pronađenim u prašini našao se i DDT, hemikalija koja je zabranjena pre nekoliko decenija, ali koja se i dalje uporno nakuplja u životnoj sredini. Ovi nalazi upozoravaju na dugotrajan efekat pesticida, koji ostaju u našim životima mnogo duže nego što se ranije mislilo.
‘Pesticidi koji su zabranjeni pre više od 50 godina, poput DDT-a, i dalje su prisutni i stalno cirkulišu kroz našu životnu sredinu,’ izjavio je profesor Pol Šipers sa Univerziteta Radboud. On i njegov tim ističu da novi pesticidi, poput PFAS-a (poznatih kao “hemikalije koje ne nestaju”), predstavljaju slične dugoročne opasnosti zbog svoje izuzetne postojanosti. Iako su koncentracije pojedinih pesticida u prašini bile niske, istraživači upozoravaju da kumulativna izloženost putem hrane, proizvoda i prašine može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.
Opasnost od “toksičnih koktela”
Dok su pojedinačne koncentracije pesticida bile niske, naučnici upozoravaju na rizike od “toksičnih koktela” – kada se više pesticida kombinuje i time povećava opasnost po zdravlje. “Mnoge epidemiološke studije ukazuju na povezanost bolesti sa mešavinama pesticida,” napomenuo je Šipers. Ovaj izazov je još veći jer trenutni propisi o pesticidima procenjuju samo pojedinačnu toksičnost hemikalija, dok bi trebalo razmatrati i njihov kombinovani uticaj na ljudsko zdravlje.
Istraživači pozivaju vlasti da razmotre “postojanost pesticida u životnoj sredini i njihovu akumulaciju u lancu ishrane” prilikom odobravanja novih hemikalija. Takvi pristupi bi pomogli da se izbegnu greške koje su učinjene u prošlosti, kada su mnogi pesticidi bili odobreni bez razumevanja njihovih dugoročnih efekata.
Gugl “zna sve” – ali ne zna za Vaskrs 👀🌐
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/tSI4LJRTlF
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 21, 2025
Poziv na promenu regulative
Rezultati ove studije dodaju novu hitnost u debatu o regulaciji pesticida. Stručnjaci insistiraju na proaktivnim merama i zakonodavnim promenama kako bi se smanjio rizik od daljih zdravstvenih problema. Prošle greške sa upotrebom postojanih hemikalija, kao što je DDT, ne bi smele da se ponove sa novim, sličnim hemikalijama. “Verovatno ćemo u budućnosti otkriti slične probleme sa drugim postojanim hemikalijama,” upozorio je Šipers.
Naučnici su saglasni da je potrebno preispitati kako pristupamo pesticidima i njihovim dugoročnim efektima. Čini se da će budući zdravstveni problemi, uzrokovani pesticidima, biti još veći ako ne preduzmemo odgovarajuće korake sada. Ova studija je snažan podsetnik da toksične supstance koje unosimo u naše domove možda nisu manje opasne od onih koje unosimo na naše tanjire.
Zaštita zdravlja i životne sredine mora biti prioritet
Kako bi zaštitili zdravlje ljudi, nužno je hitno preispitati regulaciju pesticida i razmotriti njihov kumulativni efekat na ljudski organizam. Zakonodavci moraju delovati pre nego što šteta postane još ozbiljnija, a javnost treba da bude svesna skrivenih opasnosti koje se nalaze u našim domovima.
