TRAMP i dalje ima najveće šanse da bude predsednički kandidat republikanaca

Još uvek, bivši predsednik Donald Tramp, ima najveće šanse da ga republikanci odrede za svog kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine.

Ranije ove nedelje, Donald Tramp je održao govor u kojem je najavio da je kandidat za predsednika 2024. godine, i to je bila neka vrsta političke turneje.

U stvari, to bi mogao biti najvažniji govor američkog političara u poslednjih nekoliko decenija – jer je označio Trampovo buđenje kao političkog lidera, nakon katastrofalnog rezultata Republikanske stranke na nedavnim izborima na sredini mandata.

U eri u kojoj su društveni mediji politički govori praktično zastareli, Tramp je naizgled oživeo tradicionalno političko obraćanje.

🔶 VLASTI TOKIJA savetuju građane da nose ROLKE kako bi uštedeli struju https://t.co/N96MgsFNSg

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 19, 2022

Nije iznenađujuće da mejnstrim američke medijske organizacije nisu uspele da cene značaj Trampovog govora i otpisale su Trampa kao političku snagu – na osnovu sumornih nastupa kandidata koje je Tramp podržavao na poluizboru.

Čak ga je i Rupert Mardok – nekada strastveni pristalica Trampa – sada odbacio.

Vodeći članak o Trampovom govoru u Njujork tajmsu ove nedelje bio je pod naslovom „Tramp najavljuje ulešće u trci za 2024., ponavljanje laži i preuveličavanje zapisa“ – a „proverivači činjenica“ na CNN-u i MSNBC-u su radili prekovremeno kako bi konačno dokazali da je Trampov govor pun lažnih i obmanjujućih činjenica.

Kakva potpuna glupost! Od kada laži, preterivanje i pogrešno iznošenje činjenica nisu sastavni deo američkog političkog diskursa? Zar se demokratski političari ne bave takvim praksama?

Još su varljiviji zaključci koje su mejnstrim mediji izvukli iz rezultata izbora na sredini mandata – uključujući sledeće:
Trampov položaj kao političkog lidera je uništen zato što neki kandidati koje je Tramp podržavao, a koji su većinu njegovih „ukradenih izbora“ lagali – koje je republikanski izborni strateg Karl Rouv prikladno opisao kao „glupake“ – nisu uspeli da osvoje funkciju;

Republikanski glasači više neće prihvatati Trampa kao kredibilnog predsedničkog kandidata;

Republikanska partija će sigurno izabrati guvernera Floride Rona DeSantisa za svog kandidata za predsednika 2024. godine;
Jer je „trampova era“ sada završena, američka politika je prestala da bude podeljena i iracionalna, a američka demokratija je nekim čudom „spašena“.

Svaki od ovih zaključaka je lažan i pogrešan.

Ovo nas dovodi do samog Trampovog izvanrednog govora u Mar-a-Lagu.

Trampov govor ima tri komponente: opis trenutnog stanja propadanja Amerike; kritika Džoa Bajdena i učinka demokrata od 2020. godine; i mesijanski apel za obnovu onoga što je Tramp nazvao „zlatnim dobom Amerike“.

Jedan značajan aspekt Trampovog govora je da on uopšte ne govori o „ukradenim izborima“. Tramp je lukavo odbacio ovu politički štetnu i neodrživu neistinu – koju je beskrajno prodavao poslednje dve godine.

🔶 Slede smene u vrhu FBI zbog dogovora o CENZURI sa Facebook-om https://t.co/XIJtFBYuxB

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 19, 2022

Važnost Trampovog odustajanja od laži o „ukradenim izborima“ ne može se preceniti.

To omogućava Trampu da se distancira od „glupana“ koji su glupo prihvatili narativ na nedavnim među izborima, zajedno sa lošim ukupnim izbornim učinkom Republikanske stranke. Heršel Voker, Kari Lejk i drugi sada će se pridružiti dugačkoj listi ljudi koje je Tramp cinično iskoristio i potom odbacio.

Takođe omogućava Trampu da se fokusira isključivo na napad na Bajdena i demokrate.

U svom govoru, Tramp je grafički prikazao Ameriku kao naciju u ozbiljnom padu, onu koja je „bačena na kolena“.

On tvrdi da je „naša zemlja podsmeh“ i da se Amerika „uništava pred našim očima“.

Po Trampovom mišljenju, Amerika je opkoljena ozbiljnim društvenim i ekonomskim problemima kod kuće, a opkoljena je potencijalnim neprijateljima u inostranstvu – uključujući Kinu. U stvari, Tramp tvrdi da „mnoge nacije žele da nas unište“.

Sramotno povlačenje iz Avganistana ostavilo je SAD „poniženim da ih svi vide“ i sada se nalaze upletene u sukob u Ukrajini koji „nikada ne bi bio da sam ja predsednik“.

A do 2024, kaže Tramp, stvari će postati „mnogo gore“ – zbog čega „naša zemlja ne može da drži još četiri godine Džoa Bajdena“.
Tramp krivicu za pad Amerike u potpunosti snosi na Bajdenovu administraciju. Nije slučajno što je pogoršanje počelo krajem 2020. Tokom Trampovog predsedavanja „svet je bio u miru, a Amerika je bila velika i slavna nacija“.

Ovo su sebična nagađanja, ali privlačnost takvog stava republikanskoj bazi se ne može poreći, a niko bolji od Trampa ne može da prepiše istoriju.

🔶 Klaus Švab otkriva da je tehnologija za porobljavanje čovečanstva spremna za uvođenje https://t.co/h5Qbi0kAig

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 19, 2022

Tramp opisuje Džoa Bajdena kao „lice levičarskog neuspeha i korupcije u Vašingtonu“ i tvrdi da je program demokrata onaj koji je rezultirao „nacionalnom propašću“.

Pod Demokratama, inflacija i cene gasa su porasle; Amerika je „predala svoju energetsku nezavisnost“; južna granica je „izbrisana“, a SAD „otrovana ilegalnim vanzemaljskim kriminalcima“; gradovi su postali „septične jame nasilnih zločina“; došlo je do „potpunog sloma reda i zakona”; industrija je osakaćena „socijalističkim zelenim novim dogovorom“; a zavisnost od droga je porasla.

U međuvremenu, Bajden „zadrema na globalnim konferencijama“ i „vodi nas na ivicu nuklearnog rata“.

Trampov lek za pad Amerike je veoma jednostavan.

Samo on i „njegov pokret” – koji „nije o politici, već o našoj ljubavi prema ovoj velikoj zemlji” – mogu da povrate „američku slavu”, „duh nacije” i „zlatno doba Amerike”.

Tramp to može da postigne jer je „političar koji nije političar“.

Tramp obećava da će se „boriti kao što se niko nikada ranije nije borio“ i tvrdi da samo on može „pobediti radikalno levičarske demokrate“.

Tramp obećava da će „držati Ameriku podalje od glupih i nepotrebnih ratova“ i doneti „mir snagom“ – jer on „nije ratni huškač“.

Tramp obećava da će „ujediniti ljude“ i zaštititi interese „radnika i srednje klase“ – dok se suprotstavlja „establišmentu, medijima, posebnim interesima, marksistima, probuđenim korporacijama, dubokoj državi, naoružanoj moći savezne vlade, FBI i Ministarstvu pravde.”

Sa Trampom na čelu, „povratak Amerike počinje upravo sada“ i „zlatno doba Amerike je tek pred nama“.

Tramp se vratio u političku igru ovonedeljnim snažnim govorom i ima najveće šanse na republikanskoj nominaciji za predsednika 2024.

Zašto je to tako?

Prvo, samo bacite pogled na one republikance koji su nedavno otpisali Trampa kao „izborni otrov“ – među njima su Mit Romni, Kris Kristi i Majk Pens. Kakva zavera političkih gubitnika – kojima svima ozbiljno nedostaje političko rasuđivanje.

Procena većine medija nije ništa bolja, tako da Tramp ima najveće šanse među svim suparnicima.

Drugo, Tramp – šta god da mislite o njemu – je istinski harizmatičan političar i izuzetno efikasan aktivista.

Maks Veber, na početku kolapsa Vajmarske republike, primetio je da u vreme ekonomskih, političkih i kulturnih turbulencija glasači traže harizmatične vođe. Veber je takođe istakao da se harizma, po definiciji, ne može preneti. To je, inače, prava lekcija koju treba izvući iz međuizbora.

DeSantis je možda kompetentan političar, ali nije harizmatični lider.

Na izborima 2024. verujem da će Tramp obrisati pod sa DeSantisom i bilo kim drugim ko se kandiduje – baš kao što je uradio sa Markom Rubiom, Tedom Kruzom i ostalima na predizborima uoči izbora 2016.

Treće, DeSantisova politika je potpuno ista kao i Trampova. Zašto bi republikanska baza glasala za Trampovog klona kada mogu da imaju pravu stvar?

Da li će Tramp postati predsednik 2024. je druga stvar, ali da ima najveće šanse kod republikanaca, to je činjenica.

Trampov poraz na izborima 2020. sugeriše da pobeda 2024. neće biti lak zadatak.
Čak i tako, nije teško zamisliti okolnosti u kojima se Trampova pobeda 2024. čini mogućom.

Pretpostavimo, na primer, da je Amerika u krizi ozbiljne ekonomske recesije; da su inflacija i cene energije nastavile da rastu; da je imigraciona kriza intenzivirana; da je ozbiljan zločin u američkim gradovima van kontrole; da se sukob u Ukrajini nastavlja; izgleda verovatan sukob sa Kinom oko Tajvana; i da je Džo Bajden previše slab da bi se kandidovao.

Može li u takvim okolnostima bilo koji inteligentan posmatrač američke politike da porekne da bi Tramp imao dobre šanse da bude izabran za predsednika?

U stvari, Trampov izolacionizam „Amerika na prvom mestu“ – koji ga primorava da usvoji oblik realpolitičke spoljne politike – može biti ključ njegovog budućeg političkog uspeha.

Međutim, šta god da se dogodi 2024., jedna stvar je savršeno jasna – sa Trampom koji je sada čvrsto u sedlu zahvaljujući ovonedeljnom govoru, endemska podela koja je decenijama mučila američku politiku može samo da se pojača u naredne dve godine.

NultaTačka/Mediji