Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Kuba biti sledeća dok hvali „uspehe“ svojih vojnih operacija u Iranu i Venecueli, dok Vašington nastavlja da guši Havanu blokadom nafte.
Pretnja dolazi i pored toga što se Havana složila na razgovore sa Vašingtonom u pokušaju da „pronađe rešenja kroz dijalog za bilateralne razlike između dve zemlje“, rekao je predsednik Miguel Diaz-Kanel.
Govoreći na investicionom forumu u Majamiju u petak, američki predsednik je rekao da je njegova politika „mir kroz snagu“ – uključujući upad radi otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura u januaru i odluku o ratu u Iranu tokom trajanja pregovora prošlog meseca – bila „veoma, veoma uspešna“.
„Izgradio sam ovu veliku vojsku. Rekao sam da je nikada nećete morati koristiti. Ali ponekad moraš. A Kuba je sledeća, usput,“ rekao je publici.
„Ali pravite se da nisam to rekao. Molim vas, pravite se da nisam. Molim vas, mediji, ignorišite tu izjavu. Hvala puno. Kuba je sledeća,“ dodao je.
Tramp je više puta pretio da će „uzeti“ Kubu „na neki način“, upozoravajući na „potpunu blokadu nafte“ i carine za zemlje koje snabdevaju ostrvo gorivom.
Kuba se u poslednjih nekoliko meseci suočila sa ozbiljnim nestašicama goriva i prekidima struje nakon što je Karakas, nekada najbliži saveznik Havane, zaustavio isporuke nafte pod pritiskom Vašingtona.
U subotu je kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez osudio „žestoku blokadu“ snabdevanja gorivom od strane SAD, nazivajući je „brutalnim udarom“ po ekonomski sistem zemlje.
„Više od 67 godina SAD nameću ekonomski rat Kubi sa namerom da naškode ekonomiji i uskraćuju pristup tržištima i tehnologiji,“ naveo je u objavi na X-u, ističući da takva „nemilosrdna agresija“ protiv navodno nesposobne kubanske vlade samo pokazuje sopstvenu slabost Vašingtona.
U međuvremenu, Kuba je pokrenula nacionalne civilno-vojne vežbe koje uključuju rezerve i lokalne jedinice, u okviru doktrine odbrane „rat celog naroda“.
Čak i pre energetske blokade, svakodnevni život većine Kubanaca bio je definisan nestašicom. Prosečna plata iznosi oko 6.830 kubanskih pezosa mesečno, što na crnom tržištu iznosi svega oko 30 dolara.
Porodice dugo zavise od doznaka rodbine iz inostranstva. U dve godine pre trenutne krize, neto emigracija premašila je 500.000 ljudi.
Nulta Tačka/RT
