Predsednik Donald Tramp se sprema da upadne pravo u srce globalističkog establišmenta, donoseći svoju agendu „Amerika na prvom mestu“ direktno na godišnji samit Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, u Švajcarskoj.
Trampovo pojavljivanje na ovom elitnom skupu, koji se decenijama vezuje za otvorene granice, apsolut slobodne trgovine i neizabranu globalnu vlast, predstavlja direktan izazov ideološkom konsenzusu koji je dominirao Davosom godinama.
Ovogodišnja tema Davosa, „Duh dijaloga“, po mišljenju kritičara zvuči prazno, dok se globalna elita užurbano trudi da sačuva sliku otvorenosti suočena sa američkim predsednikom koji je otvoreno odbacio multilateralizam i globalno ekonomsko centralno planiranje.
Generalni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Borge Brende, potvrdio je Trampovo prisustvo tokom onlajn konferencije za medije.
Brende je napomenuo da je prošlo šest godina od Trampovog poslednjeg ličnog pojavljivanja tokom njegovog prvog mandata.
„Drago nam je što ponovo dočekujemo predsednika Trampa“, rekao je Brende, tvrdeći da skup postoji kako bi se „povezale tačke“ i identifikovale oblasti saradnje.
„Dijalog nije luksuz“, dodao je.
„Dijalog je zaista nužnost.“
Međutim, Trampov dosadašnji učinak sugeriše nešto sasvim drugačije.
Sukob, a ne kompromis
Tramp u Davos stiže sa najvećom američkom delegacijom u istoriji.
Tim uključuje državnog sekretara Marka Rubija, ministra finansija Skota Besenta i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, zaduženog za pregovore o Bliskom istoku i Ukrajini.
Umesto nagoveštaja popuštanja, sastav delegacije jasno pokazuje Trampovu nameru da se frontalno suprotstavi davoskoj ortodoksiji i lično se obračuna sa globalističkom elitom.
Sam Brende je priznao da se samit održava u „najkompleksnijem geopolitičkom okruženju od 1945. godine“, realnosti koju je delimično oblikovalo upravo Trampovo odbacivanje globalističkih pretpostavki o trgovini, bezbednosti i suverenitetu.
Ekonomistkinja Karen Haris iz kompanije Bain & Co. otvoreno je priznala promenu, navodeći da će 2025. verovatno ostati upamćena kao godina u kojoj je „neoliberalna globalizacija završena“.
Opisala je novi poredak kao sistem u kojem Sjedinjene Države daju prioritet nacionalnoj bezbednosti i strateški koriste ekonomsku moć — upravo pogled na svet koji Tramp zagovara još od 2016. godine.
Globalna žarišta dok se Tramp vraća u Davos
Na listi učesnika ove godine nalaze se kineski potpredsednik vlade He Lifeng, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, što najavljuje napetosti oko Ukrajine, Irana, Venecuele, Gaze, Grenlanda i Kine.
Trampov stav prema ovim sukobima — skeptičan prema beskonačnim zapletima, neprijateljski prema globalnim birokratijama i otvoreno nacionalistički — oštro se suprotstavlja davoskom konsenzusu.
U video-obraćanju Davosu prošle godine, nakon svoje druge inauguracije, Tramp je upozorio države da vrate proizvodnju u Sjedinjene Države ili se suoče sa carinama.
Njegova poruka je direktno izazvala decenije globalne trgovinske dogme.
Taj stav je u međuvremenu dodatno očvrsnuo.
Globalne institucije kao alati ideološke kontrole
Filip Dobas-Pantanaš, šef geopolitičke analize u banci Standard Chartered, naveo je da Trampov pogled na svet predstavlja „široko odbacivanje multilateralnih institucija“, koje su, kako kaže, sve nespojivije sa konkurentskim nacionalnim interesima.
Paskal Lami, bivši direktor Svetske trgovinske organizacije, priznao je da je Tramp suštinski promenio razgovor o trgovini, čak i ako globalna ekonomija još nije u potpunosti apsorbovala posledice.
Među 850 direktora koji prisustvuju Davosu nalaze se i izvršni direktori Nvidije Jensen Huang i Majkrosofta Satja Nadela, što dodatno naglašava spoj korporativne moći i političkog uticaja — upravo savezništvo koje Tramp godinama kritikuje.
Povratak u Davos nakon masovnog povlačenja SAD
Trampov povratak na samit WEF-a dolazi samo nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države istupile iz 66 međunarodnih organizacija, uključujući klimatska tela i agencije povezane sa UN-om koje se bave rodnom politikom i urbanim upravljanjem.
Državni sekretar Marko Rubio opisao je mnoge od tih organizacija kao „suvišne, loše vođene, nepotrebne, rasipničke i zarobljene od strane aktera koji promovišu agende suprotne suverenitetu i prosperitetu naše nacije“.
Rubio je upozorio da su se ove institucije pretvorile u „razgranatu arhitekturu globalne vlasti, kojom dominira progresivna ideologija i koja je odvojena od nacionalnih interesa“.
Očekuje se da će ovaj potez uštedeti milijarde dolara poreskih obveznika i predstavlja odlučno odbacivanje klimatskih mandata, DEI dogme i okvira koji potkopavaju suverenitet, a koje nameću globalni birokrati.
Poruka koju Davos ne može da ignoriše
Trampovo prisustvo u Davosu nije pitanje diplomatije niti umirivanja.
Predsednik je tamo da pošalje jasnu poruku.
Pojavljujući se sa moćnom delegacijom, Tramp primorava globalnu elitu da se suoči sa novom realnošću: Sjedinjene Države više nisu spremne da subvencionišu globalističke projekte koji slabe nacionalni suverenitet i urušavaju domaći prosperitet.
Era tihe poslušnosti je završena.
Davos može da propoveda „dijalog“, ali Tramp donosi nešto mnogo disruptivnije — odgovornost.
Predsednik Donald Tramp se sprema da upadne pravo u srce globalističkog establišmenta, donoseći svoju agendu „Amerika na prvom mestu“ direktno na godišnji samit Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, u Švajcarskoj.
Trampovo pojavljivanje na ovom elitnom skupu, koji se decenijama vezuje za otvorene granice, apsolut slobodne trgovine i neizabranu globalnu vlast, predstavlja direktan izazov ideološkom konsenzusu koji je dominirao Davosom godinama.
Ovogodišnja tema Davosa, „Duh dijaloga“, po mišljenju kritičara zvuči prazno, dok se globalna elita užurbano trudi da sačuva sliku otvorenosti suočena sa američkim predsednikom koji je otvoreno odbacio multilateralizam i globalno ekonomsko centralno planiranje.
Generalni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Borge Brende, potvrdio je Trampovo prisustvo tokom onlajn konferencije za medije.
Brende je napomenuo da je prošlo šest godina od Trampovog poslednjeg ličnog pojavljivanja tokom njegovog prvog mandata.
„Drago nam je što ponovo dočekujemo predsednika Trampa“, rekao je Brende, tvrdeći da skup postoji kako bi se „povezale tačke“ i identifikovale oblasti saradnje.
„Dijalog nije luksuz“, dodao je.
„Dijalog je zaista nužnost.“
Međutim, Trampov dosadašnji učinak sugeriše nešto sasvim drugačije.
Sukob, a ne kompromis
Tramp u Davos stiže sa najvećom američkom delegacijom u istoriji.
Tim uključuje državnog sekretara Marka Rubija, ministra finansija Skota Besenta i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, zaduženog za pregovore o Bliskom istoku i Ukrajini.
Umesto nagoveštaja popuštanja, sastav delegacije jasno pokazuje Trampovu nameru da se frontalno suprotstavi davoskoj ortodoksiji i lično se obračuna sa globalističkom elitom.
Sam Brende je priznao da se samit održava u „najkompleksnijem geopolitičkom okruženju od 1945. godine“, realnosti koju je delimično oblikovalo upravo Trampovo odbacivanje globalističkih pretpostavki o trgovini, bezbednosti i suverenitetu.
Ekonomistkinja Karen Haris iz kompanije Bain & Co. otvoreno je priznala promenu, navodeći da će 2025. verovatno ostati upamćena kao godina u kojoj je „neoliberalna globalizacija završena“.
Opisala je novi poredak kao sistem u kojem Sjedinjene Države daju prioritet nacionalnoj bezbednosti i strateški koriste ekonomsku moć — upravo pogled na svet koji Tramp zagovara još od 2016. godine.
Globalna žarišta dok se Tramp vraća u Davos
Na listi učesnika ove godine nalaze se kineski potpredsednik vlade He Lifeng, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, što najavljuje napetosti oko Ukrajine, Irana, Venecuele, Gaze, Grenlanda i Kine.
Trampov stav prema ovim sukobima — skeptičan prema beskonačnim zapletima, neprijateljski prema globalnim birokratijama i otvoreno nacionalistički — oštro se suprotstavlja davoskom konsenzusu.
U video-obraćanju Davosu prošle godine, nakon svoje druge inauguracije, Tramp je upozorio države da vrate proizvodnju u Sjedinjene Države ili se suoče sa carinama.
Njegova poruka je direktno izazvala decenije globalne trgovinske dogme.
Taj stav je u međuvremenu dodatno očvrsnuo.
Globalne institucije kao alati ideološke kontrole
Filip Dobas-Pantanaš, šef geopolitičke analize u banci Standard Chartered, naveo je da Trampov pogled na svet predstavlja „široko odbacivanje multilateralnih institucija“, koje su, kako kaže, sve nespojivije sa konkurentskim nacionalnim interesima.
Paskal Lami, bivši direktor Svetske trgovinske organizacije, priznao je da je Tramp suštinski promenio razgovor o trgovini, čak i ako globalna ekonomija još nije u potpunosti apsorbovala posledice.
Među 850 direktora koji prisustvuju Davosu nalaze se i izvršni direktori Nvidije Jensen Huang i Majkrosofta Satja Nadela, što dodatno naglašava spoj korporativne moći i političkog uticaja — upravo savezništvo koje Tramp godinama kritikuje.
Povratak u Davos nakon masovnog povlačenja SAD
Trampov povratak na samit WEF-a dolazi samo nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države istupile iz 66 međunarodnih organizacija, uključujući klimatska tela i agencije povezane sa UN-om koje se bave rodnom politikom i urbanim upravljanjem.
Državni sekretar Marko Rubio opisao je mnoge od tih organizacija kao „suvišne, loše vođene, nepotrebne, rasipničke i zarobljene od strane aktera koji promovišu agende suprotne suverenitetu i prosperitetu naše nacije“.
Rubio je upozorio da su se ove institucije pretvorile u „razgranatu arhitekturu globalne vlasti, kojom dominira progresivna ideologija i koja je odvojena od nacionalnih interesa“.
Očekuje se da će ovaj potez uštedeti milijarde dolara poreskih obveznika i predstavlja odlučno odbacivanje klimatskih mandata, DEI dogme i okvira koji potkopavaju suverenitet, a koje nameću globalni birokrati.
Poruka koju Davos ne može da ignoriše
Trampovo prisustvo u Davosu nije pitanje diplomatije niti umirivanja.
Predsednik je tamo da pošalje jasnu poruku.
Pojavljujući se sa moćnom delegacijom, Tramp primorava globalnu elitu da se suoči sa novom realnošću: Sjedinjene Države više nisu spremne da subvencionišu globalističke projekte koji slabe nacionalni suverenitet i urušavaju domaći prosperitet.
Era tihe poslušnosti je završena.
Davos može da propoveda „dijalog“, ali Tramp donosi nešto mnogo disruptivnije — odgovornost.
