Vašington više neće „subvencionisati” odbranu bogatih saveznika u NATO-u, izjavio je američki ministar odbrane Pit Hegset, ponovo otvarajući dugogodišnji spor između SAD i evropskih članica Alijanse oko vojnih izdvajanja.
Hegset je to rekao u petak na velikom bezbednosnom samitu u Singapuru.
On je povezao nastojanje administracije predsednika Donalda Trampa da saveznici povećaju vojnu potrošnju sa širom strategijom preusmeravanja resursa ka Indo-Pacifiku i suprotstavljanja, kako je naveo, kineskoj „hegemoniji” u regionu.
„Era u kojoj su Sjedinjene Države finansirale odbranu bogatih država je završena. Potrebni su nam partneri, a ne protektorati. Želimo saveze zasnovane na zajedničkoj odgovornosti, a ne na zavisnosti”, rekao je Hegset na godišnjem forumu Šangri-La dijalog, koji organizuje Međunarodni institut za strateške studije.
Članice NATO-a su se još 2014. godine obavezale da će za odbranu izdvajati najmanje 2% BDP-a, ali mnoge zemlje EU godinama nisu dostizale taj cilj. Bivši predsednik Barak Obama je još 2016. kritikovao takve članice, nazivajući ih „švercerima bez karte” koji koriste tuđu zaštitu.
Prema zvaničnim podacima NATO-a, svih 32 članice prvi put su dostigle prag od 2% BDP-a tokom 2025. godine. Ipak, SAD su i dalje činile između 60 i 62 odsto ukupne vojne potrošnje Alijanse prošle godine.
Tokom pitanja i odgovora nakon govora u Singapuru, Hegset je izdvajanje od svega 2% BDP-a opisao kao „šlepanje na tuđ račun”.
Prošle godine članice NATO-a dogovorile su se da do 2035. rade na dostizanju ukupnih izdvajanja za odbranu i bezbednost od 5% BDP-a, uključujući osnovni vojni cilj od 3,5%.
Međutim, više vlada dovelo je taj plan u pitanje. Španski premijer Pedro Sančez ocenio je cilj od 5% kao „nerazuman” i „kontraproduktivan”. Zabrinutost zbog obima povećanja izrazile su i Belgija i Slovačka.
Spor se proširio i izvan pitanja vojne potrošnje, pošto su pojedine evropske vlade odbile da podrže zahteve Vašingtona vezane za sukob sa Iranom. Španija se usprotivila vojnoj akciji protiv Irana i odbila da dozvoli korišćenje zajedničkih baza za ofanzivne operacije američkih snaga, dok su Francuska i Nemačka pozvale na diplomatsko rešenje.
Predsednik SAD Donald Tramp kasnije je kritikovao saveznike iz NATO-a zbog takvog stava, rekavši da je „prilično šokantno” da zemlje koje podržavaju američke ciljeve „ne žele da pomognu”.
Nulta Tačka/RT
