Сједињене Америчке Државе воде очајну борбу против убице – наркотика фентанила. Поред кинеских произвођача и мексичких картела, сада је под лупом америчке владе и северни сусед Канада. Америка је ухваћена у епидемију наркотика и асиметрични рат.
Последњих недеља, обалска стража САД изазвала је велику пажњу двема спектакуларним операцијама. 2. септембра 2025. америчка морнарица потопила је сумњиви венецуелански брод у јужним Карибима – по Трамповим речима операција брзог чамца „нарко-терориста“. Једанаест људи је погинуло.
Последњи инцидент догодио се 3. октобра 2025. године: још један брод је уништен код венецуеланске обале, четири особе су страдале, а заплењене су велике количине дроге. Ови догађаји подсећају на озбиљан проблем који је скоро потпуно потиснут вестима о царинама, рату у Гази и блокадама владе – епидемију фентанила, тихи рат који Америка води у својој земљи.
Одјек опијумских ратова
Криза фентанила у САД узела је огромне размере – документована бројним шокантним снимцима зомби улица у градовима као што су Лос Анђелес и Филаделфија.
Око 110.000 људи годишње умре од дрога. Око 75.000 смртних случајева, или скоро 200 дневно, приписује се овој убилачкој дроги.
Фентанил је синтетички опиоид, око 50 пута јачи од хероина и 100 пута од морфијума. Чак и мале дозе могу бити смртоносне. То је глобални покретач нове нарко епидемије – јефтин за производњу, лак за шверц, смртоносан. Идеалан је за подривање спољног непријатеља изнутра и урушавање друштвеног ткива.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Као у опијумским ратовима 19. века – када је Британија опијум користила геостратешки против Кине, а отпор Пекинга је Запад искористио за ескалацију – и данашња ситуација личи на репризу. Уместо једрењака, контејнери носе индустријске хемијске предкурсоре, а уместо колонијалних амбиција, кључну улогу имају геополитички интереси.
Председник Доналд Трамп не устручава се да каже ствари отворено. У фебруару је изјавио: „Непрекидно снабдевање синтетичким опоидима има дубоке последице по нашу нацију, укључујући око 200 америчких смртних случајева дневно. Кинеска комунистичка партија субвенционише и подржава кинеске хемијске компаније које извозе фентанил и хемијске претходнике, који се користе за илегалну производњу и шверц синтетичких опоида у САД.“
Ово су јасне речи америчког председника. Оне бацају ново светло на оштру трговинску политику Вашингтона: није реч само о економској моћи, већ о одговору на индустријски организовани рат против дрога чије сировине, према тврдњама, потичу из Кине, пролазе кроз Мексико и завршавају као смртоносни производ на америчким улицама.
Према Трамповом тумачењу, настаје хладна и дијаболична слика – државно подржан кинески модел извоза који је агресивна геополитичка стратегија, хладно планирана и изведена системом који спаја економску моћ са смртоносним ефектом.
У том контексту, америчке царине према Кини делују скоро блаже – као да Вашингтон жели да уљуља противника у лажан осећај сигурности пре него што удари главни ударац.
Преусмеравање пажње на Канаду
На северу, на граници са Канадом, новинар Сем Купер недавно је у интервјуу истакао да је Канада током година постала праоница новца кинеских и мексичких картела.
Он наводи „ванкуверски модел“ који је у четири године омогућио прање новца из америчке трговине наркотицима у вредности преко 300 милијарди долара. Купер критикује канадски законодавни систем што није ефикасно сузбио деловање картела. Поред тога, Канада је постала и произвођач фентанила, са Ванкувером као центром активности.
И овде председник Доналд Трамп појачава мере и директно повезује оштру трговинску политику према Канади са кризом фентанила. Трамп неколико пута сугерише да би делови Канаде – посебно ресурсима богата покрајина Алберта – могли једног дана да промене страну и постану нова америчка држава – провокација која шаље јасну поруку: знамо шта радите и нећемо се предати без борбе.
Непријатељ са севера
Канада се у овом контексту појављује као непријатељска држава северно од САД, инсталирана од стране Британаца након изгубљеног Рата за независност 1776. године. Овде су опет актери опијумских ратова из 19. века.
Канада је и даље део Комонвелта и формално је под британском круном. Посебно занимљив случај је именовање садашњег премијера Марка Карнија: са држављанствима Велике Британије и Канаде, био је гувернер Банке Енглеске – институције која делује као своје врсте клириншка кућа за Сити оф Лондон, једног од централних играча на светској финансијској табли.
Уопште, Карни је проблематичан случај. Као и Марио Драги (2021), Борис Џонсон (2019), Риши Сунак (2022) и Кир Стармер, изабран је кроз нејасан, демократски неодговорни процес и постављен у парламент као премијер.
Подела између нове, конзервативно-патриотске, тржишно оријентисане америчке владе са једне стране и све централистичких снага Лондона и Брисела с друге стране, све је дубља.
Карнијева честа усаглашеност са европским интересима јасно показује где лежи геополитички фронт.
И Европа и Канада морају се припремити на оштрије одговоре у трговинским сукобима са Вашингтоном. Провокације попут европског дигиталног надзора или сумњивих казни америчким компанијама по новом закону дочекују се директним санкцијама.
Стратегија на делу
Док председник Трамп у спољној политици циља да пресече изворе рата против дрога јасним порукама и оштрим царинама, Белу кућу прати класична домаћа стратегија у борби против кризе фентанила. У јулу 2025. потписао је закон „HALT Fentanyl Act“ којим фентанил и сродне супстанце трајно класификује као дроге прве категорије. Закон прописује минималне казне од десет година за поседовање 100 грама или више.
Поред тога, пооштрене су визне рестрикције за осумњичене трговце наркотицима и њихове мреже, а контроле на граници су масовно проширене. У спољној политици Трамп је увео казнене царине Кини, Канади и Мексику како би притиснуо главне земље извора, увек са јасном поруком о њиховој улози у нарко рату.
Иако је број смртних случајева најпре опао, борба остаје компликована: локални отпор радикализованих левичара, алтернативне руте шверца и међународне компликације захтевају мултидимензионални приступ. Трампова политика спаја спровођење закона, безбедност граница и геополитички притисак као главне стубове у рату против ове епидемије.
Чињеница да Американци сада користе тешко оружје у борби против наркотика – као у случају венецуеланских бродова где је употребљена војна сила – шаље недвосмислен сигнал: Вашингтон преузима команду одлучно и чврсто.
