Tim naučnika osvojio je grant od 600.000 dolara od vlade Australije za nastavak rada na spajanju ćelija ljudskog mozga sa veštačkom inteligencijom.
Tim je već uživao u uspehu, dospevši na naslovnice prošle godine jer je „naučio“ skup moždanih ćelija u Petrijevoj posudi da igra video igricu Pong.
Grant je došao od Kancelarije za nacionalnu obaveštajnu službu, koja nadgleda obaveštajnu zajednicu Australije.
U saradnji sa startapom Cortical Labs sa sedištem u Melburnu, tim je već uspešno pokazao kako je grupa od otprilike 800.000 moždanih ćelija u Petrijevoj posudi sposobna da igra igru „Pong“.
Osnovna ideja je da se biologija spoji sa veštačkom inteligencijom, nešto što bi moglo da stvori nove granice za tehnologiju mašinskog učenja za samovozeće automobile, autonomne dronove ili robote za isporuku – ili se barem vlada nada da će to postići svojom investicijom.
Tim je jedan od brojnih projekata širom sveta koji za cilj ima spajanje ljudske i mašinske inteligencije.
👉 Kenedi Džuior: Fauči mora biti optužen za masovna ubistva, znao je da Respirator i Remdesivir ubijaju
https://t.co/yrf10oZKKE— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2023
Tim na univerzitetu Džons Hopkins istražuje upotrebu „organoidne inteligencije“ — upotrebu organske materije kao alternative silicijumskim kompjuterskim čipovima.
Naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins rade na istraživanju kako bi se omogućilo konstruisanje veštačke inteligencije pomoću ćelija ljudskog mozga, tvrdeći da je upotreba organskih materijala efikasnija od tradicionalnih računarskih sistema.
Tehnologija je postala poznata kao OI, ili „organoidna inteligencija“, a naučnici su već postigli uspeh u „programiranju“ organskih materijala. U oktobru su naučnici u Australiji povezali 800.000 živih moždanih ćelija sa računarom, uspešno ih naučivši da igraju video igricu Pong iz 1970-ih.
Sada se istraživači nadaju da organski materijali proizvedeni in vitro, poznati kao „organoidi“, mogu pružiti efikasniju alternativu silicijumskim kompjuterskim čipovima.
U saopštenju za štampu objavljenom u to vreme, istraživači Džons Hopkinsa rekli su da se nadaju da bi tehnologija mogla da se koristi za lečenje neuroloških bolesti poput Alchajmerove bolesti, pored komercijalnije primene zamene silicijumskih čipova.
