TRETMAN SVETLOSNOM TERAPIJOM POMAŽE DA SE OPEKOTINE BRŽE ZALEČE!
Terapija može poboljšati tretman opekotina u budućnosti, a one pogađaju više od 6 miliona ljudi širom sveta svake godine.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Svetlosna terapija može ubrzati zarastanje opekotina, prema studiji koju vodi Univerzitet u Bufalu.
Istraživanje, objavljeno u Scientific Reports, otkrilo je da je fotobiomodulacijska terapija, oblik svetlosne terapije niskim dozama, sposobna ublažiti bol i podstaknuti zaceljivanje i regeneraciju tkiva, i ubrzala je oporavak od opekotina i smanjila upalu kod miševa aktiviranjem endogenog TGF-beta 1, protein koji kontroliše rast i deobu ćelija.
Nalazi mogu uticati na terapeutske tretmane za povrede opekotina, koje pogađaju više od 6 miliona ljudi širom sveta svake godine, kaže glavni istraživač Praveen Arany, doktor nauka, docent oralne biologije na UB School of Dental Medicine.
„Fotobiomodulaciona terapija efikasno se koristi u suportivnoj nezi raka, starosnoj makularnoj degeneraciji i Alchajmerovoj bolesti“, kaže Arany. „Zajednička karakteristika ovih oboljenja je centralna uloga upale. Ovaj rad pruža dokaze o sposobnosti fotobiomodulaciono aktiviranog TGF-beta 1 da ublaži upalu, dok promoviše regeneraciju tkiva koristeći elegantan, transgeni model opekotine rane.
Studija je izmerila efekat fotobiomodulacije na zatvaranje opekotina trećeg stepena u periodu od devet dana.
Tretman je pokrenuo TGF-beta 1, koji je stimulisao različite tipove ćelija uključenih u zarastanje, uključujući fibroblaste (glavne ćelije vezivnog tkiva u telu koje igraju važnu ulogu u regeneraciji tkiva) i makrofage(imunološke ćelije koje smanjuju upalu, čiste ćelijske otpatke i bore se protiv infekcije).
Istraživači su takođe razvili precizan protokol za zaceljivanje opekotina za tretmane fotobiomodulacije kako bi se osiguralo da dodatne povrede izazvane toplotom ne nastanu slučajno upotrebom lasera.
Efikasnost fotobiomodulacije u lečenju bola i stimulisanju lečenja dokumentovana je u stotinama kliničkih ispitivanja i hiljadama akademskih radova. Multinacionalno udruženje za podršku u lečenju raka nedavno je preporučilo terapiju kao standardni tretman za ublažavanje bolova od oralnog mukozitisa povezanog sa rakom (upala i lezije u ustima).
Kod nas postoje melemi koji rešavaju opekotine
I danas se nauka bori kako da zaleči opekotine najvišeg stepena i koliko uspešno to može da učini. Pomaci postoje, ali kod nas već decenijama postoje melemi koji uspešno leče sve vrste opekotina i uklanjaju ožiljke. To su melemi Jovana Šaljića, čuvenog travara iz Berana. Primenom terapije odnosno određenih melema problem se rešava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, u zavisnosti od vrste opekotine.
To vam može posvedočiti i pisac ovog teksta iz ličnog iskustva. Jovan Šaljić je postao poznat široj javnosti kada je glumica Kiti Svon dobila opekotine po celom telu usled incidenta na snimanju filma 1970. godine. U iznenadnom požaru na snimanju Kiti je prošla sa 75% opekotina, posle čega je provela 20 dana u komi.
GLAVNI NEMAČKI PATOLOG UPOZORAVA NA FATALNE POSLEDICE VAKCINACIJE
Posle lečenja u Americi Kiti je prebačena u tada najpoznatiju kliniku u Italiji koja se bavi opekotinama. Ali ni tamo nije pronašla rešenje svojih problema. Ceo svet je tada govorio o ovoj teškoj nesreći, pa je i do naših prostora došla ova priča posredstvom popularnog politikinog nedeljnika “Radio TV revija”. Tako se za Kiti pročulo i ovde, a što je najvažnije, s njenom nesrećom upoznao se i Jovan Šaljić.
“Iz vatre me je izvukao čuvar parka. Živa sam, ali vatra me je ubila. Nikad se neću pomiriti sa svojom zlom sudbinom. Više bih volela da me je rastrgao lav nego što sam izgubila lepotu od koje sam živela”, govorila je tada dvadesetsedmogodišnja glumica, foto-model i pevačica Kiti Svon, pravog imena Kirsten Svanholm.
U Beograd je stigla avionom 2. jula 1971. godine, obučena u lake svilene pantalone i svilenu bluzu, jer samo taj prirodni materijal nije iritirao njenu opečenu kožu. Na glavi je nosila šupljikavi šešir, a mogla je da pruži samo kažiprst desne ruke kao znak pozdrava. Nadlanice su joj bile pokrivene debelim tamnocrvenim ožiljcima, preko kojih se nalazila samo tanka, mestimično nagužvana pokožica. Uz izvinjenje, prisutnima se na aerodromu obratila sledećim rečima: “Molim vas, za mene je i najmanji dodir bolan. Još sam preosetljiva kao da su mi rane otvorene”.
Jedva je hodala i bila u zaista teškom stanju. Svi su se pitali da li posle svega što je prošla od medicinskih tretmana u inostranstvu i dalje ima bilo kakve nade za nju. Međutim, desilo se pravo čudo! Posle samo mesec dana provedenih u kući travara Šaljića, Kiti Svon je trčala, svirala gitaru, vozila bicikl… Vratio joj se osmeh.
Za ovakav uspešan tretman opekotina Jovan Šaljić je u najmanju ruku zaslužio priznanje iz sveta medicine koje nije usledilo. Kasnije je pokušano da njegovi melemi budu deo zvaničnog protokola u lečenju opekotina u bolnicama, ali i to je bilo bezuspešno. Da li i zbog čega u potupnosti zanemarujemo potpuno prirodan lek sa odličnim uspehom.
„Vaši melemi su na bazi onoga što nudi priroda. Koliko je ona darežljiva?“
„Ne samo da je darežljiva, nego je mi malo poznajemo. Ona sve priča samo treba da je i mi čujemo i oslušnemo. Ako hoćete da je upoznate morate je posmatrati. Ona nam puno toga daje“, rekao je Boško Šaljić, sin Jovana Šaljića koji je nastavio očevu tradiciju.
Referenca: „Ubrzano zarastanje opekotina sa fotobiomodulacionom terapijom uključuje aktivaciju endogenog latentnog TGF-β1“ autora Imran Khan, Saeed Ur Rahman, Elieza Tang, Karl Engel, Bradford Hall, Ashok B. Kulkarni i Praveen R. Arani, 28. juna 2021, Naučni izveštaji.
Dodatni istraživači studije su dr Imran Khan, prvi autor i naučni saradnik Nacionalnog instituta za rak; Dr Saeed Ur Rahman, docent na Medicinskom univerzitetu Khiber, Peshavar; Elieza Tang, DDS, zubarka; Karl Engel, viši klinički specijalista u Abbott-u; i dr Bradford Hall, naučni saradnik, i dr Ashok Kulkarni, viši istraživač, oba na Nacionalnom institutu za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja.
