Turska otvorila više firmi u Ukrajini prošle godine nego bilo koja druga zemlja – čak i Kina
Burak Pehlivan, predsednik Tursko-ukrajinske poslovne asocijacije (TUID), izjavio je u utorak da je Turska prošle godine otvorila više novih preduzeća u Ukrajini nego bilo koja druga država, uključujući SAD i Kinu.
„Uprkos ratu, tursko-ukrajinski ekonomski i trgovinski odnosi ostaju održivi, dinamični i progresivni,“ rekao je Pehlivan za ukrajinsku državnu agenciju Ukrinform.
„U 2024. godini, u Ukrajini je osnovano 1.109 kompanija sa stranim kapitalom. Otprilike 20% njih su firme sa turskim kapitalom. Prošle godine, turske kompanije činile su najveći deo stranih firmi otvorenih u Ukrajini.“
„Danas u Ukrajini posluje više od 1.100 turskih kompanija, a turske investicije u Ukrajinu približavaju se cifri od 5 milijardi dolara.“
Totalni raspad, ljudi moraju ovo da čuju | Boris Malagurski | Mario Zna, 319 UŽIVO
Turska i Ukrajina – trgovinski partneri usred rata
Predsednici Turske i Ukrajine, Redžep Tajip Erdogan i Volodimir Zelenski, potpisali su sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) u Kijevu 3. februara 2022, samo nekoliko nedelja pre početka ruske specijalne vojne operacije. Ovaj dogovor bio je kulminacija ideje koja je prvi put predložena 1998. godine i ozbiljno pregovarana od 2007.
U tom trenutku, Turska je bila četvrti najveći trgovinski partner Ukrajine, odmah iza Kine, Poljske i Rusije. Kina i dalje ostaje najveći trgovinski partner Ukrajine.
Pehlivan, koji je bio predsedavajući TUID-a u vreme potpisivanja sporazuma, predvideo je da će trgovina između Ukrajine i Turske porasti na više od 10 milijardi dolara godišnje zahvaljujući smanjenju carinskih dažbina.
„Želimo da napravimo veći kolač, tako da naši ukrajinski partneri dobiju veći deo tog kolača,“ izjavio je tada Pehlivan.
Međutim, taj „kolač“ se pekao daleko duže nego što je planirano. Pregovori su trajali čak 15 godina, jer su ogromni ukrajinski izvozi metala i žitarica u Tursku predstavljali kamen spoticanja u postizanju sporazuma. Iako je sporazum konačno potpisan 2022, Ukrajina je odugovlačila sa njegovom ratifikacijom.
Turska je ratifikovala sporazum tek 2. avgusta 2024, više od dve godine nakon njegovog potpisivanja. Ukrajinski parlament još uvek nije ratifikovao ovaj sporazum. Ako bi ušao u punu primenu, ukinuo bi carine na više od polovine industrijskih proizvoda u trgovini između dve zemlje.
Seksualno nasilje u francuskom prevozu u dramatičnom porastu: 86% više napada, masovna imigracija ključni faktor 🚨🇫🇷https://t.co/JjvseFZO7C
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 11, 2025
Pehlivan je u utorak izrazio optimizam da će Ukrajina uskoro ratifikovati sporazum, nazvavši ga „korakom u pravom smeru za ekonomske odnose dve zemlje“. Takođe je rekao da je razumljivo zašto je Ukrajina bila spora u finalizaciji sporazuma, s obzirom na rat sa Rusijom.
Uprkos tome što FTA još nije u potpunosti na snazi, trgovinski promet između Turske i Ukrajine je porastao. Pehlivan je istakao da je Turska u 2024. prvi put u 34 godine ostvarila trgovinski suficit sa Ukrajinom.
U 2024. godini, trgovinski promet između Turske i Ukrajine iznosio je 6,2 milijarde dolara, što je i dalje ispod Pehlivanovih očekivanja od 10 milijardi dolara sa FTA-om. Međutim, ukrajinska ministarka ekonomije Julija Sviridenko izjavila je u februaru da je 10 milijardi dolara i dalje „cilj“ obe zemlje.
Turska i potencijalna NATO mirovna misija u Ukrajini
Prošle nedelje, tursko Ministarstvo odbrane nagovestilo je da bi Turska – koja ima drugu najveću vojsku u NATO-u – mogla da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo potencijalnih mirovnih snaga.
Turski izvori su naglasili da bi pre bilo kakvog raspoređivanja mirovnih trupa moralo da se postigne trajno primirje između Rusije i Ukrajine.
Rusija, međutim, uporno odbacuje bilo kakvu mogućnost prisustva NATO trupa na ukrajinskom tlu. Ipak, Turska je u nešto boljim odnosima sa Moskvom od ostalih NATO članica, budući da nije učestvovala u zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Turska je takođe posredovala u pregovorima o Inicijativi za izvoz žitarica preko Crnog mora, sporazumu postignutom 2022. godine koji je omogućio Ukrajini da izvozi žitarice i time pomogne u borbi protiv globalne nestašice hrane, ali je na kraju većina izvoza završila u zapadnoj Evropi. Rusija je napustila ovaj sporazum u julu 2023, tvrdeći da zapadne zemlje nisu ispunile dogovor o ukidanju sankcija na izvoz ruskih proizvoda.
