Tvrdnje da „GLOBALNO KLJUČANJE“ dovodi do „šokantnog“ topljenja grenlandskog ledenog pokrivača su BESMISLICE – ledeni pokrivač je trenutno VEĆI od uobičajenog
Nova era „globalnog ključanja“ donela je povratak veoma „voljene“ priče o klimatskim strahovima koja prikazuje neminovnu propast grenlandskog ledenog pokrivača. Dejli mejl je nedavno objavio naslov u kome se navodi „Uticaj globalnog ključanja“, rekavši da ima „šokantne“ fotografije koje pokazuju koliko se ledeni pokrivač otopio tokom „najtoplijeg meseca ikada zabeleženog na Zemlji“. Rečeno je da je topljenje snega veće od proseka 1981-2010.
Ali, avaj, oni koji teže preciznosti u ovim stvarima verovatno će se prepirati. Zemlja ne „ključa“ – to je beskrajno buncanje generalnog sekretara UN Antonija Gutereša – tvrdnja o julu dolazi iz kompjuterskog modela, dok se „ikad“ odnosi na podatke različitog kvaliteta koji sežu unazad jedva 150 godina. Štaviše, površinski bilans leda na grenlandskom ledenom pokrivaču je veći od proseka 1981-2010, i mogao bi da se poboljša u odnosu na prošlogodišnji učinak, kada je bilo malo ili nimalo gubitka površinske mase nakon kratke letnje sezone topljenja.
Ako je Mail „šokiran“ koliko se ledena ploča Grenlanda otopila ove godine, verovatno nije konsultovao polarni portal koji vode danski meteorolozi, a koji svakodnevno ažurira tačne podatke. Oba gornja grafikona pokazuju efekat hladnog juna gde je gubitak leda bio znatno manji nego prethodne godine. Toplije vreme je stiglo sa juga krajem juna na vreme za vrhunac letnje sezone topljenja.
Kao što pokazuje drugi grafikon, akumulacija površinskog leda na Grenlandu je viša od proseka 1981-2010, i veliki napredak u odnosu na pre deset godina. Trenutno poboljšanje se može videti u još boljem svetlu. Brojne naučne institucije i dalje koriste dekadni prosek za period 1981-2010 u svrhu poređenja, uprkos tome što su dostupni podaci za 2020. godinu. Cinični bi mogli primetiti da je ledeni pokrivač gubio samo 51 gigatonu godišnje 1980-ih, u poređenju sa godišnjim gubitkom od 244 gigatone u 2010-im. Ažuriranje prosečne brojke bi u velikoj meri pojačalo nedavni i kontinuirani oporavak površinske ledene mase.
„Šokantne“ fotografije pre i posle koje otkrivaju kako se sneg topi tokom leta, čak i na Grenlandu, snimili su NASA sateliti iznad glečera Frederikshab koji se spuštao do toplije jugozapadne obale. Informacije i fotografije potekle su sa NASA bloga namenjenog edukatorima pod naslovom „Ponovo nestaje led na Grenlandu“. Tokom više od polovine sezone topljenja 2023, izveštava NASA, „Grenland je doživeo značajnu transformaciju svog snežnog pokrivača“. Ovaj trend – ako je leto na Grenlandu, sneg se topi – spremno preuzima Mail. „Prema naučnicima, sneg pada na ledeni pokrivač Grenlanda svake zime… ali stručnjaci kažu da toplije letnje temperature smanjuju količinu snežnog pokrivača. NASA blog se često citira: „Tokom više od polovine sezone topljenja 2023. Grenland je doživeo značajnu transformaciju svog snežnog pokrivača. … Promene su rezultat sve veće topline letnjeg vremena koje je zavladalo širom regiona krajem juna”.
Ludilo! Škotske vlasti posekle 16 miliona stabala drveća da bi napravile prostor za “Zelena rešenja” https://t.co/Hx1buqetiE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 7, 2023
Efektna naslovna strana – sneg se topi tokom leta na Grenlandu, nema mnogo mrtvih.
Nije teško pronaći područja stena na Grenlandu, posebno na jugozapadu gde živi većina stanovništva od 55.000 ljudi. Klima u ovoj oblasti je okarakterisana kao „niska arktička“, a temperature su znatno iznad nule u najtoplijim mesecima. Led na Arktiku raste i nestaje ciklično, dok je dugoročna temperatura Grenlanda prilično stabilna. U vreme kada je planeta doživela blagi period zagrevanja u poslednjih 100 godina, Grenland se čak i malo izdvojio od opšteg trenda. Petogodišnji pokretni prosek od -18,57°C 1929. upoređuje se sa merenjem iz 2021. od -17,96°C. Najveći podsticaj, kao i u drugim delovima sveta, dogodio se u kratkom periodu 1980-ih i 90-ih godina, kao što pokazuje grafikon Svetske banke u nastavku. Od tada, kao i drugde, stopa zagrevanja je znatno opala.
Ledeni pokrivač Grenlanda je alarmantna zastrašujuća priča koja nastavlja da traje jer voda koja teče sa kopna može povećati nivo mora. Mejl napominje da su naučnici ove godine već upozorili da je ledeni pokrivač Grenlanda „najtopliji ikada“ i da će dovesti do porasta globalnog nivoa mora za 50cm do 2100. ako nastavi da se zagreva istim tempom. U stvari, ove informacije su povezane sa ranijim člankom koji se pozivao na naučni rad koji navodi temperature između 2000-2011. Sledeći paragraf trenutne priče izveštava o porastu od četiri stope ili 1,2 metra do 2300. godine, „čak i ako ispunimo klimatske ciljeve Pariza za 2015, upozoravaju naučnici“. Naučnici bi mogli da „upozore“, ali sva ova mišljenja o znatno povećanom porastu nivoa mora proizilaze iz klimatskih modela, često pretpostavljajući neobične buduće scenarije.
Opet, kao što smo primetili u brojnim člancima, porast nivoa mora je notorno teško izračunati jer se kopno diže kada se sa njega podižu ogromne težine. Mnoga područja na severnoj hemisferi pokazuju pad nivoa priobalnog mora, a ovaj proces je u toku jer je Zemlja trenutno u međuglacijskoj fazi. U stvari, trenutni porast od 2 mm godišnje je mali u poređenju sa ogromnim povećanjem od pre 12.000 do 4.000 godina.
Opet, efektna je naslovna strana – šokantan godišnji porast od 2mm dovešće do toga da civilizacija u sledećem veku bude poplavljena katastrofalnim povećanjem nivoa mora od 17cm. Mnogi nisu očekivali da će umreti.
