U AFRIČKOM GRADU GDE JE PRONAĐEN „OMIKRON“ NALAZI SE NAJVEĆA LABORATORIJA KOJA SLUŽI KAO POLIGON!
Amerika I Evropa imaju neke od najnaprednijih medicinskih istraživačkih mogućnosti na svetu. Pa zašto se čini da je mala grupa laboratorija u Južnoj Africi korak ispred svih ostalih kada je u pitanju pronalaženje novih sojeva?
Grupa je prvi put stekla ozloglašenost jer je otkrila beta soj i upozorila svet na njeno prisustvo. Ali većina ljudi se verovatno upoznala sa Aleksom Sigalom, Tuliom de Oliveirom i njihovim radom u laboratoriji za sekvenciranje gena u južnoafričkom lučkom gradu Durbanu kada su objavili otkriće omikronskog soja, najnoviji „soj koji izaziva zabrinutost“,dok su Amerikanci uživali u večeri za Dan zahvalnosti.
Šta je to što njihovu laboratoriju čini tako uspešnom? Pa, izgleda da je Blumberg konačno pronašao odgovor u profilu Afričkog instituta za zdravstvena istraživanja, kako je to formalno poznato.
Južnoafrički naučnici postali su stručnjaci u borbi protiv virusa gotovo iz nužde. Oni su naporno radili u borbi protiv side, turburkuloze i drugih virusa – posao koji ih je učinio magnetom za najbolje epidemiologe na svetu.
Zbog toga je Sigalova laboratorija postala neka vrsta poligona za naučnike širom kontinenta. Bio je prvi koji je testirao omikron protiv krvne plazme ljudi koji su primili dve doze Pfizer uboda. Takođe su razvili teoriju koja tvrdi da bi imunodepresivni ljudi mogli biti plodno tlo za mutante jer su tako ranjivi.
Jedan od razloga za uspeh u pronalaženju novih varijanti: Južna Afrika je uspostavila mrežu od sedam laboratorija za genomski nadzor od kojih je jedna u Nacionalnom institutu za zarazne bolesti i šest u akademskim institucijama.
Sigal radi sa Tuliom de Oliveirom, brazilskim šefom laboratorije za sekvenciranje gena Krisp.
„U Južnoj Africi postoji mnogo tehničkih kapaciteta da se uradi genomsko sekvenciranje patogena jer smo izgradili tu stručnost tokom mnogo godina za HIV i TB,“; rekao je Richard Lessells, škotski specijalista za zarazne bolesti u Krisp-u. „Veoma rano u pandemiji, prepoznali smo da će genomsko sekvenciranje i genomski nadzor biti veoma važni.“
Od otkrića omikrona, mnogi naučnici iz laboratorije rade noćima.
„Radio sam na pripremi studije efikasnosti vakcine kompanije Pfizer,“ rekao je Sigal, koji postaje animiran kada gleda video zapis omikronske varijante koji napada ćelije. „Radio sam celu noć.“
Drugim rečima: što više varijanti „otkriju“, to će sa više slave i finansija biti nagrađeni.
Ovo dovodi do jednostavnog pitanja: Da li je moguće da uvek gde se nalazi neka „laboratorija“ dođe do izbijanja virusa ili novog soja?!
NE PROPUSTITE! DANAS OD 16h U BUNKERU! MARIO ZNA I DRAGAN VUJIČIĆ! SLEDE EKOLOŠKA ZAKLJUČJAVANJA
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
