U Davosu predstavljena tehnologija za praćenje ljudskih misli

Godišnji skup Svetskog ekonomskog foruma (WEF) je uvek bio poligon za neke bizarne ideje, koje ipak služe svrsi: da se uvedu i ako je moguće normalizuju sve vrste masovnog nadzora, a ponekad i tehnologije koje ekstremno utiču na privatnost.

I praćenje moždane aktivnosti ljudi, uključujući i preko implantata – sigurno, ne postaji mnogo invazivnije od toga.

Ipak, ovo je bila jedna od tehnologija koju je na događaju u Davosu ove godine predstavila profesorka Univerziteta Djuk Nita Farahani.

Moždani implantati sami po sebi nisu novi, jer se koriste u medicini za lečenje nekih ozbiljnih stanja. Međutim, implantati koji su ovde predstvaljeni su oni koje treba staviti u zdrave ljude – u suštini da im čitaju misli.

„Dekodiranje složene misli“, već je moguće, rekla je Farahani tokom svog „Spremni za transparentnost mozga?“ govora na samitu WEF-a prošle nedelje. A tehnologija sada takođe može da otkrije stepen stresa koji neko doživljava, kao i na šta obraća pažnju. Dakle, cilj je znati šta/kako se osoba oseća, šta misli i šta je privlači.

Prema profesoru, svi sastojci su tu – sve što je potrebno je masovno usvajanje, i na kraju pomak sa današnjih uređaja koji to postižu – nosivih uređaja – ka „implantiranoj (mozak) tehnologiji“.

Naravno, sve je to da bi stvari bile „zgodnije“. Šta kažete na „prevlačenje umom“ umesto da koristite prste – jer je to jedna od „pogodnosti“ pomenutih na WEF događaju kao kompromis za davanje punog pristupa vašoj osobi spoljnim akterima.

Scenario iz košmara – zdravih ljudi koji se tome podvrgnu – je nešto što će mnogi od nas videti tokom života, takođe je profesor predvideo sa scene WEF-a. Ali zašto bi to neko uradio?

Prezentaciji je prethodio animirani video, čiji je cilj, navodno, bio da taj odgovor pruži u lako svarljivom formatu.

Video je predstavljen kao uvid u ono što je voditelj bukvalno nazvao „divnom budućnošću“ u kojoj će se moždani talasi koristiti za divne stvari: borbu protiv kriminala, povećanje produktivnosti, pa čak i „pronalaženje ljubavi“.

Šta može da se tu ne dopadne, zar ne? Naročito ako ste poslodavac koji želi da pristupi svakom aspektu ličnosti svojih zaposlenih, pa čak i ljudskosti, ili Vlada sa istom namerom prema svojim građanima. Potencijal za zloupotrebu je ogroman.

🔶 UHVAĆEN! Elon Mask snabdeva Svetski Ekonomski Forum čipovima za kontrolu ljudskog uma https://t.co/lNa8JMAgwQ

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 25, 2023

Dakle, ako ste slučajno na suprotnoj strani težnje ka ovoj „divnoj budućnosti“, koncept bi mogao izgledati uznemirujuće. Uznemirujuća je bila i Farahani koja je tokom svoje prezentacije otkrila da se neki oblik praćenja moždane aktivnosti već veoma često dešava na radnom mestu.

Da budemo precizni, prema profesoru: više od 5.000 kompanija širom sveta u ovom trenutku nadgleda mozak svojih zaposlenih u potrazi za „nivoima umora“. Nepotrebno je reći da se ovo dešava u Kini, između ostalog. I očigledno, mnogi drugi dele iste „vrednosti“ kada je u pitanju ova vrsta nadzora.

Farahani je objasnila da su ovo trenutno nosivi uređaji na strani potrošača sa sposobnošću da detektuju i tumače aktivnost talasa, što je ona opisala kao „Fitbits za mozak“.

Ovi uređaji se nalaze u kapama (neke kamiondžije ih očigledno već nose tako da njihovi šefovi znaju koliko su budni), trakama za glavu, slušalicama za uši, slušalicama, a tehnologija koja ih pokreće i koja se oslanja na senzore koji izoluju i identifikuju moždane talase može čak biti ugrađena u male tetovaže iza ušiju ljudi.

Trenutno, ovo je ono čemu se može pristupiti, prema Farahanijinom govoru: emocionalna stanja, lica koja čovek vidi u svom umu, jednostavni oblici i brojevi – uključujući nečiji PIN broj, što znači pristup bankovnom računu te osobe.

A ovi uređaji mogu služiti u više namena; slušalice koje koristite za, na primer, pristup zvučnicima telefona ili računara takođe mogu biti opremljene EEG senzorima koji hvataju moždane talase.

Ali ono što bliska budućnost nosi, prema Farahanijevoj, je da ova tehnologija postaje toliko prodorna da će postati „primarni način“ na koji će se komunicirati sa svim ostalim tehnologijama.

Verovatno nikog ne uveravajući, spomenula je da su kompanije kao što je korporativni juggernaut Meta (Facebook) uključene u postizanje uspeha ovog pokreta – konkretno, „da ove uređaje učini univerzalno primenljivim“.

Među pogodnostima u kojima uživaju poslodavci je i mogućnost ne samo da znaju na šta um radnika obraća pažnju, već i „intervenisanje da se njihov um vrati na pravi put“.

Isto kao da gura stoku, onda.

„Mislim da ćemo za godinu dana uglavnom biti tamo gde smo sada, ali sa mnogo boljom faktor tehnologijom“, rekla je Farahani.

Nulta Tačka/ReclaimTheNet