U Engleskoj za 39% raste broj dece kojoj je potrebna pomoć zbog ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem
Brojke pokazuju da je za više od milion dece potrebno lečenje za ozbiljne probleme mentalnog zdravlja, uključujući poremećaje u ishrani, u vreme od kada su u Engleskoj uvedeni karantini.
Podaci NHS-a koje je analizirala novinska agencija PA pokazuju porast od 39 posto u godini u uputama za NHS tretman mentalnog zdravlja za mlađe od 18 godina, na 1.169.515 u periodu od 2021. do 2022. godine.
Ovo je u poređenju sa prethodnom godinom od 2020. do 2021. godine, kada je cifra bila 839.570. U periodu od 2019. do 2020. godine bilo je 850.741 preporuka.
Od 2020. do početka 2022. vlada Velike Britanije je uvela višestruka ograničenja i ograničenja u vezi sa COVID-19.
Podaci širom Engleske uključuju decu koja su sklona samoubistvu, samopovređivanju, koja pate od ozbiljne depresije ili anksioznosti, kao i decu sa poremećajima u ishrani.
Utvrđeno je da se broj prijema u bolnice zbog poremećaja u ishrani takođe povećava među mlađim od 18 godina.
Bilo je 7.719 primljenih u 2021/22, u odnosu na 6.079 u prethodnoj godini, i 4.232 u 2019/20, što je porast od 82 odsto u dve godine.
„Pojačani osećaj anksioznosti i gubitka kontrole“
Elejn Lokhart, predsednica Fakulteta za dečiju i adolescentnu psihijatriju na Kraljevskom koledžu psihijatara, rekla je da porast broja preporuka za decu i mlade odražava „čitav niz“ bolesti uključujući psihozu, samoubilačke misli i teški anksiozni poremećaj.
Lokhart je rekla da se mentalno zdravlje dece i mladih pogoršavalo pre pandemije.
🔶 Rogozin poslao fragment granate “Cezar” koja ga je ranila francuskom ambasadoru: Francuska se služi najnižim instiktima nacista https://t.co/NePexxZNYD
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 4, 2023
„Kada su nastupile blokade i pandemija, to je zaista imalo tako negativan uticaj na mnogo dece“, dodala je ona.
„Oni koji su bili dobro postali su ranjivi, a oni koji su bili ranjivi postali su nezdravi“, rekla je ona.
„I deo toga se odnosio na to da se deca osećaju veoma neadekvatno za svakodnevni život, ali i da vide svoje roditelje kako se bore, a onda dolazi taj kolektivni pojačan osećaj anksioznosti i gubitka kontrole koji smo svi imali i to je zaista uticalo na decu“, rekla je Lokhart.
Podaci pokazuju da je anoreksija najčešći poremećaj u ishrani koji dovodi do prijema u bolnicu među svim uzrastima, sa 10.808 prijema u 2021/22.
Bulimija je sledeća po učestalosti, sa 5.563, dok su drugi poremećaji u ishrani činili 12.893 primljenih.
Pogoršana stanja
Geri Sidli, penzionisani klinički psiholog i član HART-a, upozorio je na povećanje emocionalnog stresa Britanaca tokom pandemije zbog ograničenja usled COVID-19.
HART su uspostavili medicinski i zdravstveni profesionalci da bi podelili zabrinutost u vezi sa preporukama politike i smernica u vezi sa pandemijom COVID-19.
„Ljudi koji su skloni poremećajima u ishrani, uobičajena je tema da imaju ovu vrstu naduvane želje da pokušaju da preuzmu kontrolu nad svojim životom i okolinom jer osećaju da je sve van kontrole“, rekao je Sidli za The Epoch Times.
„I zato se dešava da se oni fokusiraju na svoj jedan uski aspekt, jedu, i pokušavaju da to kontrolišu. To je često ključna stvar koja podržava poremećaje u ishrani“, rekao je on.
„Ograničenja koja uglavnom uključuju blokade i njihovu nepredvidljivost i njihovu besmislenu prirodu, pogoršala bi tu vrstu zabrinutosti zbog toga što su van kontrole“, dodao je on.
U 2021. i u septembru 2022., HART je pisao da sve više dokaza o štetnosti za decu u poslednje dve godine sugeriše da je odgovor vlade „dao preveliku težinu potrebi da se zaštite ranjivi odrasli na račun manje očiglednog (ali dugoročnog) a to je šteta za dobrobit i budućnost naše dece i mladih”.
„Sa decom koja su zatvorena u svojim domovima i izolovana od života u zajednici, zakonske usluge i usluge trećih strana su smanjene ili se odvijaju onlajn, a mnoge strategije koje se koriste za ublažavanje mentalnih poteškoća su zabranjene ili ograničene (npr. sport, porodične veze, školski angažman, druženje), mnoga deca i mladi su ostavljeni da se nose sa pogoršanim mentalnim zdravljem bez adekvatne podrške“, napisala je grupa.
„Opet, najugroženija deca su najviše patila“, dodaje HART.
„Trendovi su krenuli nagore“
Agnes Aiton, voditelj studije i predsedavajući Fakulteta za poremećaje u ishrani na Kraljevskom koledžu psihijatara, rekla je da brojni faktori mogu uticati na šanse deteta da razvije poremećaj u ishrani.
Ovo može uključivati genetiku, društvene medije, anksioznost i gubitak težine.
„Brojke, trendovi rastu. Definitivno je bilo uticaja pandemije, ali trendovi su bili u porastu mnogo pre toga“, rekla je ona.
„Nema naznaka da će se brojke smanjiti bez strategije koja uključuje prevenciju, poboljšano lečenje, bolji pristup efikasnom bolničkom lečenju i bolje istraživačke ustanove“, dodala je ona.
Portparol Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu rekao je: „Unapređenje usluga za poremećaje u ishrani je ključni prioritet i mi ulažemo 53 miliona funti godišnje u usluge za probleme u ishrani dece i mladih kako bismo povećali kapacitet u 70 timova u zajednici širom zemlje.
„Već ulažemo 2,3 milijarde funti godišnje u usluge mentalnog zdravlja, što znači da će dodatnih 345.000 dece i mladih moći da pristupi podršci do 2024. godine — a cilj nam je da povećamo radnu snagu za mentalno zdravlje za još 27.000 zaposlenih takođe“.
