“U IME DEMOKRATIJE – GASE DEMOKRATIJU”: Nemačka vlada ukida slobode da bi ‘ojačala sistem’
Stranke koje su doživele najveći pad poverenja na nedavnim izborima u Nemačkoj — Hrišćansko-demokratska unija (CDU), poznata i kao „crna“ partija, i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), „crvena“ — nalaze se u poodmaklim pregovorima o formiranju nove koalicione vlade. Kritičari je već nazivaju „crno-crvenom“ ili cinično „CrnoTrulež“ (BlackRot), aludirajući na ono što vide kao koroziju demokratskih vrednosti.
Dok obe stranke tvrde da im je cilj da „ojačaju predstavničku demokratiju“, procureli nacrti sporazuma otkrivaju planove koji, prema mišljenju mnogih, rade upravo suprotno — gase njene temelje: ograničavanje slobode govora, ukidanje prava građana na uvid u rad vlasti i zabrana kandidovanja nepodobnim političarima.
Istina je izašla – Ovo je borba koja menja sve | Jelena Pavlović | Mario Zna, 324 Uživo
Zatvaranje očiju: Kraj Zakona o slobodnom pristupu informacijama
Jedan od najkontroverznijih predloga crno-crvene koalicije je ukidanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama (IFG), nemačkog pandana američkom FOIA zakonu. Ovaj zakon, donet 2006. godine, omogućava građanima i novinarima pristup dokumentima državnih institucija — uključujući mejlove, izveštaje i druge informacije.
Zahvaljujući ovom zakonu, javnost je saznala za brojne afere: neuspešni projekat naplate putarina, zataškavanja tokom pandemije, kao i sumnjive finansijske malverzacije. Ipak, novi nacrt koalicionog dogovora predviđa da se zakon „ukine u trenutnom obliku“ — što mnogi tumače kao direktan napad na transparentnost.
CDU to pokušava da predstavi kao deo „modernizacije parlamenta“, ali mediji poput T-Online nazivaju predlog „direktnim napadom na građane“. Poslanik CDU-a Filip Amtor, koji je ranije bio osramoćen otkrivenim podacima putem IFG-a, sada tvrdi da se radi o „ažuriranju“. SPD ne pruža konkretan otpor — ćutanje koje govori dovoljno.
Udruženja novinara i opoziciona Slobodarska partija Nemačke (FDP) oštro kritikuju predlog: „Izgleda da je moto: ‘Građanin ne mora sve da zna!’“. Više od 100.000 zahteva podneto je po ovom zakonu — njegovo ukidanje značilo bi slepilo javnosti pred radom vlasti.
POGLEDAJTE: Mađarski premijer Viktor Orban ozbiljno udario na Soroša! 🇭🇺🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/26m77pR0WX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
Zabranjene „laži“: Klizav teren za slobodu govora
Još više uznemirujući predlog odnosi se na kriminalizaciju „namernog širenja netačnih tvrdnji“. Pod plaštom borbe protiv dezinformacija, CDU i SPD žele da uvedu „nezavisni nadzor medija“, sa zakonski definisanim kriterijumima, kako bi se borili protiv „manipulacije informacijama, govora mržnje i podsticanja“.
Na papiru zvuči razumno. U praksi — opasno neodređeno. Ko odlučuje šta je „laž“, šta je „mržnja“, a šta „podsticanje“? Ovi pojmovi lako se mogu zloupotrebiti, pogotovo u političkoj areni gde je istina često stvar interpretacije.
U nemačkom pravnom sistemu, sloboda govora je zaštićena, ali ima ograničenja — zabrana negiranja Holokausta, kleveta i slično. Međutim, novi predlog ide dalje: želi da uvede posebno krivično delo za širenje „netačnih tvrdnji“, čak i kad ne spadaju u postojeće prekršaje.
Kolumnista Nikolaus Blome iz lista Špigel upozorava da je ova „dobronamerna ideja“ zapravo zastrašujuća zbog prevelike neodređenosti. List Die Welt piše da bi to bila legalizacija cenzure pod plaštom „borbe protiv laži“. Kritičari već pitaju: da li je sledeći korak Ministarstvo istine?
Zabrana kandidovanja: “Podsticanje” kao političko oružje
I na kraju — možda najopasniji deo: plan da se političarima koji su više puta osuđeni za „podsticanje“ (Volksverhetzung) zabrani kandidatura za javne funkcije.
Ovaj zakon već sada pokriva govor mržnje i pozivanje na nasilje. Međutim, CDU i SPD žele da ga pooštre, uključujući i zabranu kandidature za više puta osuđivane. Tvrde da je to način da se demokratija „zaštiti“ od ekstremizma, antisemitizma i govora mržnje.
Ali mnogi ovaj potez vide kao pokušaj da se zakonski ućutka opozicija — posebno desne partije poput Alternative za Nemačku (AfD). SPD se već ranije zalagao za ovu meru, a sada je deo pregovora o vladi. Problem je — šta ako se „podsticanje“ koristi kao etiketa za politički nepoželjne ideje?
Šta je suština?
CDU i SPD tvrde da su ovi predlozi odgovor na rastuće dezinformacije, politički ekstremizam i pad poverenja u institucije, naročito nakon pandemije i porasta popularnosti desnih pokreta. Ali za mnoge Nemce, ovo nije reforma — ovo je udar na osnovne slobode.
Kako god da se završe pregovori o koaliciji, jasno je jedno: Nemačka ulazi u opasnu fazu, gde se u ime demokratije — demokratija sama gasi.
