Nemačka partija Zelenih pozvala je prodavce sladoleda u Berlinu da ponude kugle po sniženoj ceni za decu i tinejdžere iz porodica sa niskim prihodima, izvestio je lokalni tabloid B.Z.
Ovaj potez dolazi nakon ankete koja je pokazala da skoro dve trećine (64%) građana Nemačke smatra da su cene sladoleda previsoke, a neki su zbog toga čak i smanjili potrošnju.
Tri poslanika Zelenih u berlinskom pokrajinskom parlamentu – Benedikt Luks, Tuba Bozkurt i Marijana Burkert-Ejlic – obratili su se Nemačkom udruženju hotelijera i ugostitelja (Dehoga), predloživši da se u svakoj poslastičarnici bar jedan ukus prodaje po ceni od 50 centi, piše B.Z., pozivajući se na pismo u koje je imala uvid.
„Bili bismo veoma zainteresovani da uskoro započnemo dublju raspravu o ovoj temi i vidimo da li je ovo izvodljiv predlog koji bi leto učinio lepšim za sve u našem predivnom gradu“, naveli su poslanici, prema navodima lista. Istakli su da bi ograničenje bilo dobrovoljno, ali izrazili nadu da će mali, nezavisni prodavci sladoleda pristati da učestvuju.
Advokati na strani naroda! Njih 20 je već godinama na prvoj liniji fronta u odbrani ljudskih prava koje ugrožava sadašnji režim!https://t.co/EYeFy4Udoi
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 5, 2025
„Povoljnija ponuda mogla bi da poveća potražnju“, piše u pismu. Direktor Dehoge, Gerit Buhorn, rekao je da je spreman za razgovor, ali da mu se izraz „cenovno ograničenje“ ne dopada: „To baš i nije najsrećniji izbor reči. Ali ako se radi o deci i mladima iz ugroženih porodica – otvoreni smo za dijalog.“
Zakonodavci su priznali da se i sami proizvođači sladoleda suočavaju s rastućim troškovima – od zakupa lokala, preko energije, do plata zaposlenih. U Berlinu kugla sladoleda može da košta i do 2,90 evra, dok je nacionalni prosek 1,81 evro, prema podacima tz.de.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, oko 17,4% stanovnika Berlina živi u siromaštvu. Zbog rasta životnih troškova, mnoge porodice su bile prinuđene da se odreknu „nebitnih“ stvari – uključujući i sezonske poslastice.
Ova inicijativa Zelenih dolazi nakon njihovog lošeg rezultata na februarskim izborima u Berlinu, gde su osvojili svega 11,6% glasova i ispali iz vladajuće koalicije. Lideri partije su nakon toga obećali da će se „ponovo povezati sa građanima i povratiti poverenje“.
Nemačka ekonomija, koja je ušla u recesiju 2023. godine i beležila pad tokom dve godine zaredom, mogla bi da se blago oporavi u 2025, prema proceni Instituta Kil, koji predviđa rast od 0,3%, a zatim 1,6% u 2026. Iako poslednji podaci nagoveštavaju oporavak, ekonomisti upozoravaju da je prerano za slavlje zbog slabe industrijske proizvodnje, tromog izvoza i geopolitičkih rizika koji bi lako mogli da ugroze krhki rast.
Nulta Tačka/RT
