Sve vesti Svet

U NEMAČKOJ gradske opštine već počele sa pripremom “TOPLIH LOGORA” namenjenih CELOKUPNOM STANOVNIŠTVU

U NEMAČKOJ gradske opštine već počele sa pripremom "TOPLIH LOGORA" namenjenih CELOKUPNOM STANOVNIŠTVU

Pripreme u mnogim nemačkim gradovima već su uveliko krenule, sređuju se „topli logori“ za one koji ne budu imali gde da se sklone od zime. Mnogim gradonačelnicima u Nemačkoj „ježi se i kosa na glavi“ na samu pomisao o budućoj zimi.

Prvi put od Drugog svetskog rata, gradovi se spremaju da obezbede „tople logore“ ne samo za pojedine grupe, poput izbeglica, već i za celokupno stanovništvo, opštine su krenule sa pripremama na vreme. Mnogi gradovi i opštine koriste svoje planove za vanredne situacije iz vremena izbegličkog talasa 2015. godine.

„Tople sobe“, mnogi gradovi to znaju kao scenario iz vremena kada je broj izbeglica dostigao vrhunac 2015. godine.

Prve opštine su krenule sa ponovnim postavkama takvih prostorija ili se spremaju za postavku, popularnog imena „tople sobe“. Scenario koji je za vikend eksplicitno preporučio Savez gradova i opština.

Pošto niko ne može tačno da kaže koliko će dramatičan razvoj biti, trebalo bi razmotriti i obezbeđivanje toplotnih ostrva ili toplih prostorija u kojima posebno stariji ljudi mogu da borave čak i po veoma hladnom vremenu – kaže njihov generalni direktor Gerd Landsberg.

Zahtev koji nailazi na protivljenje, posebno od strane sindikata. A ni političari to ne žele da čuju svuda.

Vođa poslaničke grupe SPD u parlamentu države Severna Rajna-Vestfalija, Aleksander Vogt, rekao je tokom vikenda:

Diskusije koje trenutno malo pomažu opštinama u pripremi mogućih scenarija. Ako dođe do najgoreg, moralo bi se na licu mesta obezbediti da se ljudi ne smrzavaju. I tako je nekoliko gradova već izvršilo pripreme za tople prostorije. Na primer, gradonačelnica Ludvigshafena Juta Stajnrak.

Trenutno se pripremamo za sve vanredne scenarije u pogledu jeseni i zime – rekla je Stajnrak za list Bild.

Fridrih-Ebert Hale služiće kao centralna stanica za zagrevanje. To je višenamenska sala u kojoj se obično održavaju sportski događaji, izložbe i koncerti. Tokom pandemije korone, sala je tada korišćena kao centar za vakcinaciju.

Stajnrak nije sama sa svojom idejom za grejanje prostorija.

I niz drugih gradova već planira postavljanje toplotnih ostrva. I ne samo u većim gradovima. Frankenthal, takođe u Pfalcu, planira slične grejne prostorije u javnim objektima. Grad ima 48.000 stanovnika, a u Landauu se razgovara i o sobama za grejanje.

Istovremeno, opštine pojačavaju mere za smanjenje potrošnje energije u slučaju eventualne nestašice gasa.
Grad Bamberg izvestio je da su svi semafori i lampioni sada prebačeni na LED tehnologiju, Augsburg je u velikoj meri napustio fasadnu rasvetu i isključio mnoge fontane, u Nirnbergu će se tri od mnogih zatvorenih bazena zatvoriti od ove nedelje pa do kraja septembra. Minhen je snizio temperaturu u otvorenim bazenima.

Energetske kompanije na ivici propasti?
U međuvremenu, mnoge opštine ovih dana imaju sasvim drugu brigu. Veliki strah za Uniper Grupa, koju je energetska kompanija EON osnovala 2016. godine da bi prodala svoju diviziju fosilnih elektrana, godinama je ostvarivala veliki profit.

Razlog: oni su do sada dominirali jeftinim ruskim gasom. Međutim, pošto gasovodom „Severni tok 1“ sada gotovo da ne teče gas. Tek oko 40 odsto ugovorenih količina gasa stiglo je do sredine juna.

Uniper sada mora skupo da kupuje gas na berzama. Tamo, međutim, cene znaju samo jedan pravac. Megavat sat gasa trenutno košta skoro 170 evra. Početkom godine bila je dobrih 70 evra. Međutim, Uniper ne sme da prebacuje povećane troškove na svoje kupce jer je prodajna cena ugovorno fiksna.

Do sada su mnoge lokalne vlasti još uvek mogle da govore o „ekonomskom riziku“ preduzeća.

Problem je, međutim, što Uniperova korisnička baza takođe uključuje stotine opštinskih preduzeća širom Nemačke. Dakle, ako bi Uniper kliznuo u stečaj, brojna opštinska preduzeća više ne bi imala gas i takođe bi se suočila sa nelikvidnošću.

Rezultat bi bio „domino efekat na tržištu energije“. Vlada je stoga već klasifikovala Uniper kao „sistemski važnu kompaniju”.

Ministar ekonomije Habek je izjavio:

Nećemo dozvoliti da takva kompanija bankrotira i kao rezultat toga izazove turbulencije na globalnom energetskom tržištu.

Sličnu izjavu dao je i kancelar Šolc. Međutim, i dalje je nejasno kako će ova pomoć izgledati.

Mogući scenario: poskupljenja se prenose na sve kupce gasa u Nemačkoj. U suprotnom, skokovi cena za domaćinstva čije komunalne usluge snabdeva Uniper bili bi ekstremni. Izmenjeni Zakon o energetskoj bezbednosti daje mogućnosti saveznoj vladi da to uradi.

NultaTačka