U Nemačkoj je ugroženo svakodnevno snabdevanje hranom zbog energetske krize
Ugroženo je svakodnevno snabdevanje hranom u Nemačkoj zbog rastuće energetske krize. Situacija je više nego ozbiljna.
Nemački sektor sveže i smrznute hrane je usred svoje „najgore krize od kraja Drugog svetskog rata“ i mogao bi da se suoči sa talasom bankrota i ograničenja proizvodnje, što bi dovelo do praznina na policama prodavnica, upozorila su udruženja proizvođača u otvorenom pismu upućenoj nemačkoj vladi.
Tradicionalna centralnoevropska industrija teško je pogođena energetskom krizom koju su uglavnom sami izazvali zbog odluke Brisela da postupno ukine rusku naftu i gas kako bi „kaznila“ Moskvu za njenu vojnu operaciju u Ukrajini.
Predsednik Rusije Putin je upozorio da Evropa „nije u poziciji da diktira“ svoju „volju“ Rusiji po pitanju energetike.
„Postoji značajan rizik od nedostataka u svakodnevnom snabdevanju hranom za ljude u Nemačkoj. Situacija je više nego ozbiljna”, upozorava se u pismu upućenom kancelaru Olafu Šolcu, ministru ekonomije Robertu Habeku i saveznom ministru za hranu i poljoprivredu Džemu Ozdemiru, a koje je objavio Welt.
Nemačka: ZELENI planiraju da zabrane trećinu radnih mesta za NEMCE kako bi ih dali MIGRANTIMA
Apel su napisali Nemački institut za smrznutu hranu, Udruženje nemačkih hladnjača i logističke kompanije, sa još pet industrijskih grupa, uključujući Udruženje mesne industrije, Savezno udruženje za ribu i Nemačko udruženje za trgovinu voćem.
„Kompanije strahuju da će proizvodne linije uskoro stati i da će se zatvoriti rashladni logistički centri za distribuciju hrane. Neki se čak pripremaju za mogući bankrot“, navodi se u pismu, okarakterišući nesigurnu situaciju kao „jedan minut do ponoći“.
„Delovati SADA. U suprotnom će frižideri Nemaca uskoro biti prazni“, upozorava se u apelu.
Šokovi cena energije posebno su pogodili nemačke sektore smrznute hrane i svežih proizvoda, a proizvođači se žale da nisu dobili finansijsku podršku od vlade usred krize.
U pismu se takođe upozorava da drugi problemi izjedaju kolektivne rezultate proizvođača hrane, u rasponu od nedostatka osoblja i sirovina do poremećaja u lancu snabdevanja. „Kompanije više ne mogu da kompenzuju ova ogromna povećanja troškova uštedama ili prenošenjem [troškova] na potrošače“, navodi se u apelu.
Dr Sabine Ajnher, generalni direktor Nemačkog instituta za smrznutu hranu, rekla je za Welt da je kolektivno pismo nastalo nakon višenedeljnog ćutanja kako bi se razdvojili apeli pojedinačnih industrijskih grupa iz Ministarstva za hranu i poljoprivredu.
„Ministar Ozdemir očigledno prihvata da će kompanije bankrotirati“, požalila se Ajhner, rekavši da je potreba za podrškom „velika, ali nas niko ne sluša“.
Nemačka prehrambena industrija ima godišnji prihod od 186 milijardi evra, 6.200 zasebnih kompanija i 638.000 zaposlenih, a tražila je i „opsežna“ ciljana finansijska sredstva za pojedinačne firme i prošireni pristup energiji po subvencionisanim paušalnim stopama.
Cena energije/inflacija Dvostruki udarac
Nemačka i druge evropske zemlje se spremaju za hladnu zimu, pogoršavajući ekonomske probleme izazvane porastom cena energije i inflacionim krizom, kao i potencijalna politička previranja usred sve većeg gneva javnosti. Ranije ovog meseca, nemačka elektrana na prirodni gas i električnu energiju Uniper upozorila je da „najgore tek dolazi“ što se tiče vanredne situacije u oblasti energetike.
Od Nemaca je već zatraženo da se žrtvuju u prodavnici, na benzinskoj pumpi, u svojim domovima iu pogledu lične higijene zarad tekućeg ekonomskog hibridnog rata njihove vlade sa Rusijom. U četvrtak je Fajnenšel tajms objavio da su nemački proizvođači toalet papira u opasnosti od nelikvidnosti. Prošle nedelje, rastuće cene gasa primorale su nemačke pivare da smanje proizvodnju.
Istraživanje Instituta za nove društvene odgovore (INSA) za list Bild u junu pokazalo je da skoro svaki šesti Nemac preskače obroke kako bi sastavio kraj s krajem, dok je 13 odsto više u opasnosti zbog povećanja cena. To sve nagoveštava veće probleme kada je u pitanju snabdevanje hranom, kako cene energenata budu rasle.
Predsednik Rusije Vladimir Putin osvrnuo se na evropsku energetsku krizu u komentarima za štampu u Vladivostoku ranije ovog meseca, ističući da će Rusija biti spremna da uključi gasovode Severni tok 1 i 2 „sutra” ako zapadne zemlje i njihovi saveznici odbace sankcije i druga ograničenja.
(Zapad) se stavio u takozvani sankcioni ćorsokak. Postoji samo jedan izlaz. U Nemačkoj vidimo demonstracije koje zahtevaju da se uključi Severni tok 2. Podržavamo ove zahteve nemačkih potrošača energije. Spremni smo da to uradimo sutra. Dovoljno je samo pritisnuti dugme. Ali mi nismo ti koji su uveli sankcije Severnom toku 2. (Evropa) je to učinila pod pritiskom SAD. A zašto Amerikanci pritiskaju Evropljane? Zato što oni sami žele da im prodaju gas za tri puta veću cenu – rekao je Putin.
Ogigledno je da su Nemačka i EU u globalu sami sebi prouzrokovali energetsku krizu, uvođenjem nerazumnih sankcija Rusiji, a time posledično ugrozili čitavo tržište i snabdevanje hranom.
