U pitanju su milioni vojno sposobnih muškaraca! Šef Ujedinjenih Nacija za migracije poziva da se poveća uvoz MIGRANATA
Evropljani bi trebalo da preuzmu model mreže kancelarija za sigurnu mobilnost migranata, koji je pokrenuo američki predsednik Džo Bajden, a koja se trenutno uspostavlja širom sveta, izjavio je visoki komesar UN-a za izbeglice, Filipo Grandi.
Kancelarije za sigurnu mobilnost u Južnoj Americi i Africi otvara Bajdenov šef granične patrole, Alehandro Majorkas, poznat po svom proimigrantskom stavu. Ove kancelarije su „sve na jednom mestu“ za potencijalne izbeglice i migrante, napisao je Grandi u autorskom tekstu za britanski list Guardian.
Ove kancelarije omogućavaju migrantima pristup svemu, od osnovne humanitarne pomoći do informacija o podnošenju zahteva za azil, kao i pomoć u pronalaženju nestalih rođaka. Takođe, ovi centri pomažu migrantima da legalnim putem uđu u druge države ili da se bezbedno vrate kući ukoliko to žele.
Kako bi ova ideja bila uspešna, države moraju ponuditi više opcija za izbeglice direktno iz njihovih regiona: mesta za preseljenje, radne vize, stipendije, spajanje porodica, privatno sponzorisanje i slično. Podjednako je važno proširiti mogućnosti za legalnu migraciju u mnogo većem obimu. Mobilnost radne snage – zakoniti načini da se zadovolji velika potražnja za radnicima – koristi svima.
UTORAK! 20h! UŽIVO – ČUĆETE SVE ŠTO SU MEDIJI POKUŠALI DA SAKRIJU OD VAS
Kao visoki zvaničnik UN-a, Grandi se oštro protivi sigurnim granicama koje građanima omogućavaju balansiranje između ekonomskih i političkih interesa u demokratskim društvima. Gde god su granice oslabljene, elite mogu iskoristiti masovnu migraciju za izazivanje podela i osiromašenje običnih ljudi. Ova elita, koja teži moći i bogatstvu, napreduje u Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj, Irskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.
Grandi se zalaže za globalizovanu vladu u kojoj stručnjaci, poput njega, imaju zadatak da reše ili prikriju ekonomske i političke probleme nastale masovnom migracijom koju zagovaraju.
„Populistički političari nikada neće ‘kontrolisati’ imigraciju“, naslov je njegovog teksta u Guardianu, u kojem poziva bogate zemlje da preuzmu odgovornost za siromaštvo u zemljama u razvoju.
„Opsesija kontrolom granica neće odvratiti one koji su zaista očajni. Umesto toga, trebalo bi ponuditi alternative ovim opasnim putovanjima – prilike za ljude da žive s nadom i mogućnošću samoodređenja. S obzirom na tragedije koje se svakodnevno dešavaju u pustinjama i na moru, ovo ima smisla ne samo na ljudskom, već i na socioekonomskom nivou, za Evropu i šire.“
Majorkas je od 2021. godine doveo oko 10 miliona migranata u Sjedinjene Američke Države kroz legalne, ilegalne i kvazi-legalne kanale, doprinosivši tako ekspanziji potrošačke ekonomije kao dodatni radnici, stanari i potrošači. Većini tih migranata na putu do američkih zajednica pomogla je Majorkasova mreža autobusa, brodova, skloništa i pravnih „rupa“, koju finansiraju poreski obveznici.
Od 2021. godine, Majorkas vodi imigracionu i radnu politiku SAD-a, dok se predsednik Bajden i potpredsednica Kamala Haris drže podalje od tog pitanja.
Nacionalni imigracioni forum, uz podršku korporacija, promoviše kancelarije za sigurnu mobilnost:
U junu 2023. godine, prvi regionalni centri za obradu – preimenovani u Kancelarije za sigurnu mobilnost (BSM) – započeli su svoju prvu fazu rada u tri zemlje: Gvatemala, Kostarika i Kolumbija. Ekvador je u oktobru uspostavio svoju verziju.
Američki Stejt department je najavio da će na kraju otvoriti oko 100 ovakvih ustanova u regionu, uz podršku Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS), Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Ove kancelarije pomažu migrantima da dođu u Sjedinjene Američke Države kroz različite pravne kanale, uključujući radne vize, humanitarna izuzeća, sudove za azil, zahteve za ponovno spajanje porodica ili izuzeća iz graničnih propisa.
BSM-ovi takođe pomažu Majorkasu i njegovim saveznicima da preuzmu kontrolu nad globalnim tržištem rada od kriminalnih kartela: „Ovo su mesta na kojima, kako iz humanitarnih, tako i iz bezbednosnih razloga, možemo upoznati ljude tamo gde se nalaze, kako bismo eliminisali krijumčare i obezbedili migrantima siguran i uredan put do Sjedinjenih Država, ako ispunjavaju uslove“, rekao je Majorkas u maju 2023.
Do januara 2024. godine, oko 12.000 migranata je odobreno za transfer u SAD kroz Majorkasove nove centre, prema podacima Associated Pressa.
Ove godine, republikanci u Predstavničkom domu su blokirali zahteve demokrata za dodatnih 800 miliona dolara za uspostavljanje, rad i proširenje više BSM-ova pod Majorkasovom upravom.
Politika ekstraktivne migracije
Od najmanje 1990. godine, američka vlada tiho sprovodi politiku ekstraktivne migracije kako bi podržala potrošačku ekonomiju, nakon što je pomogla investitorima da presele proizvodni sektor s visokim platama u zemlje s niskim platama.
Ova migraciona politika osiromašuje zemlje kojima su potrebni ljudski resursi. Dodatni radnici, diplomci, potrošači i stanari povećavaju cene akcija smanjujući plate američkih radnika, subvencionišući niskoprofitne kompanije i povećavajući cene nekretnina i stanarina.
Ova malo primećena ekonomska politika oslabila je ekonomske i građanske mehanizme koji podržavaju stabilnu ekonomiju i demokratiju. Izgurala je mnoge američke građane iz različitih ekonomskih sektora, smanjila produktivnost i politički uticaj Amerikanaca, ugušila tehnološke inovacije, oslabila trgovinu, smanjila građansku solidarnost i navela vladine zvaničnike i naprednjake da ignorišu sve veći broj smrtnih slučajeva u zemlji i marginalizuju osiromašene Amerikance.
Tim Donalda Trampa prepoznaje ekonomski uticaj migracija. Bajdenova nepopularna politika „preplavljuje američku radnu snagu milionima ilegalnih migranata sa niskim platama, koji direktno ugrožavaju plate i mogućnosti marljivih Amerikanaca“, navedeno je u saopštenju Trampove kampanje iz maja.
Te misteriozne ekonomske politike crpe radna mesta i bogatstvo iz unutrašnjih država, subvencionišući obalne investitore i vladine agencije sa poplavom radnika sa niskim platama, stanara visoke vrednosti i potrošača koje podržava vlada. Slična politika je nanela štetu građanima i ekonomijama Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva. Nasuprot tome, Kina razvija svoje ekonomiju i bogatstvo povećanjem produktivnosti radne snage, a ne migracijom.
Slične politike suštinski nalik kolonijalizmu takođe su nanijele štetu malim nacijama, dovevši do smrti stotina Amerikanaca i hiljada migranata, od kojih su mnogi stradali na stazi kroz džunglu koju finansiraju poreski obveznici kroz panamski prolaz Darien.
