U TOKIJU POČEO DA RADI PRVI KAFIĆ KOJI IMA KONOBARE ROBOTE
U tokijskom kafiću, Michio Imai pozdravlja mušteriju, ali ne lično. On je udaljen stotinama kilometara i upravlja konobarom-robotom kao deo eksperimenta u inkluzivnom zapošljavanju.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Roboti kafića Dawn trebalo bi da budu više od trika, nudeći mogućnosti za posao ljudima kojima je teško raditi izvan kuće.
„Zdravo, kako si?“ uglađeni beli robot u obliku bebe pingvina zove sa šaltera blizu ulaza, okrećući lice prema mušterijama i mašući rukama.
Imai je iza kontrola u svojoj kući u Hirošimi, udaljenoj 800 kilometara, jedan od oko 50 zaposlenih sa fizičkim i mentalnim invaliditetom koji rade kao Dawn-ovi „piloti“, operativno osoblje robota.
Kafić je u junu otvoren u centralnom tokijskom okrugu Nihonbashi i zapošljava osoblje širom Japana i inostranstva, kao i neke koji rade na licu mesta.
Prvobitno je trebalo da se otvori prošle godine da bi se poklopilo sa Paraolimpijskim igrama, ali je otvaranje odloženo zbog pandemije, baš kao i Igre, koje počinju u utorak.
Oko 20 minijaturnih robota sa bademastim očima sedi na stolovima i u drugim delovima kafića koji nema stepenice i ima glatke drvene podove dovoljno velike za invalidska kolica.
Mašine pod imenom OriHime imaju kamere, mikrofon i zvučnik koji operaterima omogućavaju daljinsku komunikaciju sa kupcima.
„Mogu li uzeti vašu porudžbinu?“ pita se, pored tableta na kome je jelovnik, hamburger, kari i salata.
Dok kupci razgovaraju sa pilotima koji upravljaju mini robotima, tri veće, humanoidne verzije kreću se kako bi poslužile piće ili dočekale kupce na ulazu.
A postoji čak i robot barista u smeđoj kecelji u baru koji može da skuva kafu na francuskom aparatu.
„Deo društva“
Ali roboti su uglavnom medij putem kojeg radnici mogu komunicirati sa kupcima.
„Razgovaram sa našim klijentima o mnogim temama, uključujući vremenske prilike, moj rodni grad i svoje zdravstveno stanje“, rekao je Imai, koji ima poremećaj somatskih simptoma koji otežava napuštanje kuće.
„Sve dok sam živ, želim da radom vratim nešto zajednici. Osećam se srećno ako mogu biti deo društva.“
Drugi operateri imaju niz različitih mogućnosti, uključujući neke pacijente sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) koji koriste pokrete očiju na posebnom digitalnom panelu za slanje signala robotima.
Projekat je zamisao Kentaro Yoshifujij-a, preduzetnika koji je suosnivač kompanije Ory Laboratory koja proizvodi robote.
Nakon što mu se u detinjstvu pogoršalo zdravlje zbog kojeg nije mogao da ide u školu, počeo je da razmišlja o načinima da uključi ljude u radnu snagu čak i ako ne mogu da napuste dom.
„Razmišljam o tome kako ljudi mogu imati razne opcije pri zapošljavanju ako žele da rade“, rekao je 33-godišnjak.
„Ovo je mesto gde ljudi mogu učestvovati u društvu.“
Kafić je osnovao uz podršku velikih kompanija i prikupljanja donacija, i kaže da je eksperiment više od robota.
„Mušterije ovde ne dolaze baš ovde samo da bi upoznali OriHime“, rekao je on za AFP u kafiću.
„Postoje ljudi koji rade sa OriHime-om iza scene, a mušterije će se vratiti da ih vide ponovo.“
Rad na inkluziji
Otvaranje kafića dolazi sa Paraolimpijskim igrama koje će biti otvorene 24. avgusta, a zagovornici o pravima invalida raspravljaju o napretku Japana u inkluziji i pristupačnosti.
Od kada je Tokio dobio ponudu za domaćina Igara 2013. godine, ulagao je velike napore da javni objekti budu pristupačniji.
Ali podrška inkluziji ostaje ograničena, rekao je Seiji Watanabe, šef neprofitne organizacije u centralnom japanskom gradu Aichi koji podržava zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
U martu je vlada revidirala propise kako bi povećala minimalni odnos radnika sa invaliditetom u jednoj kompaniji sa 2,2 odsto na 2,3 odsto.
„Nivo je prenizak“, rekao je Watanabe za AFP. „A japanske kompanije nemaju kulturu zapošljavanja različitih ljudskih resursa na sopstvenu inicijativu.“
U Dawn-u je Mamoru Fukaya rekao da su on i njegov 17-godišnji sin uživali u poseti kafiću za vreme ručka.
KAKO NAJLAKŠE PREPOZNATI PSIHOPATE: ONI NE POMERAJU GLAVU DOK PRIČAJU
„(Pilot) je bio vrlo ljubazan“, rekao je 59-godišnjak. „Pošto je rekao da ne može da radi van svoje kuće, sjajno je što postoji takva šansa.“
Yoshifuji je sada fokusiran na projekat kafića, ali misli da bi roboti jednog dana čak mogli učiniti Paraolimpijske igre inkluzivnijim.
„Postoji mogućnost da se stvore neke nove Paraolimpijske igre za one koji su vezani za krevet“, rekao je on.
„Mogli bismo čak i da stvorimo nove sportove. To bi moglo biti zanimljivo.“
