UBISTVO JFK-A: ŠTA SE NALAZI U NAJNOVIJOJ SERIJI DOKUMENATA SA KOJIH JE SKINUTA TAJNOST?
Prošlog meseca Bajdenova administracija je objavila niz poverljivih dokumenata u vezi sa ubistvom predsednika Džona F. Kenedija.
Nacionalna uprava za arhive i evidenciju objavila je novi 1.491 dokument, od kojih je 958 iz CIA.
To znači da je 9 od 10 dokumenata i dalje zadržano od deklasifikacije.
„Vrlo je malo i veoma kasno“, rekao je Robert F. Kenedi Jr., predsednikov nećak, za Epoch Times.
„Postoji samo 10 posto dokumenata koji zakonski moraju biti objavljeni u toj deponiji podataka. Ali čak i ti dokumenti jasno pokazuju da je CIA direktno lagala Vorenovu komisiju o svom odnosu sa Lijem Harvijem Osvaldom.
Zakon o zapisima JFK iz 1992., koji je Kongres potpisao kao zakon, nalaže da svi dokumenti budu objavljeni do 26. oktobra 2017. godine.
Međutim, jedna osoba je imala moć da to zaustavi, sadašnji predsednik.
Kada je konačno došlo vreme za potpunu deklasifikaciju, predsednik Donald Tramp je odložio konačnu deklasifikaciju za šest meseci. Onda je to odložio na tri godine.
Međutim, sa nekih dokumenata je skinuta oznaka tajnosti, a do trenutka kada je predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost, oko 15.000 dokumenata je bilo uskraćeno ili delimično redigovano.
Jim DiEugenio je stručnjak za atentate na JFK-a i scenarista za film „JFK Revisited: Through the Looking Glass” iz 2021. godine, intenzivan film koji na jasan način ističe informacije koje ranije nisu bile poznate javnosti.
„Dakle, dobijate ovu situaciju u kojoj 58 godina nakon što je Kenedi ubijen, još uvek imate nešto poput 14.300 stranica poverljivih dokumenata, što je, po mom mišljenju, zaista vrsta prkosa zakonu“, rekao je DiEugenio za Epoch Times.
„Iz nekoliko različitih razloga, jedan od njih je taj što je u Zakonu o prikupljanju dokumenata JFK-a pisalo da ako predsednik odluči da dokument zadrži tajnim, mora da ima pismeni razlog.
„Koliko znam, to se još nije dogodilo, ni pod Bajdenom, ni pod Trampom. I oni su takođe učinili da Nacionalni arhiv bude deo ovog procesa, što ja uopšte ne razumem jer je Nacionalni arhiv samo skladište. U zakonu ne piše ništa o tome da su oni deo procesa deklasifikacije. To je između predsednika i vladinih agencija, bilo da je to FBI, CIA, Stejt department ili bilo šta drugo.
„Ovo je veoma, veoma razočaravajuće. Drugim rečima, ako Bajden sledi i deklasifikuje sve sledeće godine, to znači da ćemo čekati 59 godina. 59 godina, kada u stvari Vorenova komisija kaže da nema sumnje da je Osvald delovao sam.
Da li je Osvald napustio Meksiko Siti automobilom ili autobusom?
Vorenova komisija, koju je imenovao predsednik Lindon B. Džonson da izveštava o atentatu na JFK, zaključila je da je Li Harvi Osvald u atentatu delovao potpuno sam, te da je otišao u Meksiko i vratio se u Sjedinjene Države autobusom.
Novi dokumenti sa kojih je skinuta tajnost pokazuju da je sažetak CIA-e od 26. novembra 1963, koji dokumentuje Osvaldove aktivnosti, napravljen oko sedam nedelja nakon što je napustio Meksiko Siti.
„Osvald napušta Meksiko Siti automobilom“, rekao je DiEugenio.
„Što je veoma, veoma interesantno iz mnogo različitih razloga. Broj jedan, Osvald nije imao vozačku dozvolu. Drugo, Osvald nije imao auto. I treće, Vorenova komisija, koja će biti izdata 10 meseci kasnije, reći će da je Osvald otišao autobusom, a da se vratio autobusom.
„To znači da je ili pošao sa nekim drugim, ili je dole bio imitator Osvalda. Dakle, to se vremenom promenilo.”
‘Da li je bilo više od jedne nosila sa metkom na sebi?’
U prvim danima rada Odabrane komisije za atentate Predstavničkog doma SAD, održan je sastanak između tadašnjeg glavnog savetnika Ričarda Spraga i nekih predstavnika u komisiji.
„Sprag je rekao da je imao svedoka iz bolnice Parkland, gde su Kenedi i Konali odvedeni nakon atentata, koji je bio medicinska sestra“, rekao je DiEugenio.
„I rekla je, kada je izašla iz jedne od traumatoloških soba, bila su nosila uz zid blizu lifta i da je videla metak na njima.
Tokom ovog sastanka, Sprague nije htela da kaže ostalima kako se zove, niti gde je.
„Vorenova komisija bi rekla da su tamo bila dva nosila, a ne samo jedno, i da je metak bio ispod prostirke nosila, a izašao je tek nakon što ga je čuvar Darel Tomlinson gurnuo uza zid.
„Tako da sam mislio da je to krajnje fascinantno jer ostavlja utisak: ‘da li je bilo više nosila sa metkom?’ I bilo je izveštaja da je to bio slučaj.“
Takođe tokom sastanka, Sprague je rekao kongresmenima da ima problema sa kredibilitetom bivšeg oficira CIA Dejvida Filipsa.
„[Sprague] sumnja da Filips nije potpuno iskren prema njima u vezi sa Osvaldovim navodnim aktivnostima u Meksiko Sitiju“, rekao je DiEugenio.
„Posebno o njegovim pozivima ruskoj ambasadi iz kubanske ambasade, da je pronašao izvesna odstupanja u dostavljenom zapisniku koji mu je dala CIA, i u stvari, on želi da ode dole i intervjuiše prevodioce. Zato što je pod sumnjom da je možda došlo do neke vrste prepravke transkripata Osvaldovih navodnih razgovora sa ruskom ambasadom, jer informacije o kojima je Filips govorio na njihovom prvom intervjuu ne može da pronađe u transkriptima koje su mu dali u CIA.”
Edgar Stern je imao odobrenje CIA-e
Nova deponija dokumenata takođe otkriva da je Edgar Stern, suprug naslednice (Edith Stern) bogatstva Sears Roebuck-a, koji je bio veliki podržavalac Clai Shava protiv Džima Garrisona, imao odobrenje CIA-e (pdf) da ranije nije bilo javno poznato.
Državni tužilac Nju Orleansa Džim Garison optužio je Kleja Šoa da je bio deo zavere za atentat na JFK-a. „Sternovi bi doveli novinare u svoju vilu. Oni bi ih vino i večerali, [i] oni bi gurali određene uglove da napadnu Garrisona. Pa, ispostavilo se da je Edgar Stern imao CIA dozvolu 1950-ih oko tri godine“, rekao je DiEugenio.
Bivši šef Kleja Šoa je regrutovao advokate za CIA-u
Prema DiEugeniju, sada je utvrđeno da je bivši šef Kleja Šoa u međunarodnom trgovačkom centru u Nju Orleansu, Lojd Kob, regrutovao advokate za CIA-u kako bi ih uvrstio u veće advokata koji su posedovali posebna dozvola.
Znali smo da je Kob bio član CIA-inog advokatskog veća u Nju Orleansu. Koja je bila [sastavljena] od određenih ljudi koje bi CIA izabrala, i ako je neko bio u nevolji — a bilo je nekoliko ljudi u nevolji tokom istrage o Garrisonu — oni bi izabrali advokata iz ovog izabranog veća da brani ovu osobu, i naravno CIA bi to platila“, rekao je DiEugenio.
„Ispostavilo se da je Kob zapravo bio jedan od ljudi koji je kontaktirao druge advokate i procenjivao ih da bi ih CIA stavila na ovaj panel. On nije bio samo njen član. Bio je nešto poput njihovog agenta na ovoj sceni u Nju Orleansu koji je sprovodio ove procene odobrenja koga da unajmi da stavi na ovaj panel. „Drugim rečima, ovde imate bivšeg šefa Kleja Šoa u Međunarodnom trgovačkom centru, koji vodi komisiju advokata da blokira i ometa istragu Džima Garrisona. Veoma, veoma, zanimljivo ako mene pitate.”
CIA je znala da je Boksli bio njihov zaposlenik
Navodni istražitelj koji je na kraju radio za Džima Garrisona i koji mu je očigledno bio nelojalan, ispostavilo se da je bivši službenik CIA. Zvao se Vilijam Vud, a njegov pseudonim — Bil Boksli. „U ovoj najnovijoj seriji dokumenata, otkriva se da je CIA znala da je Boksli zapravo bio službenik CIA-e 1950-ih pre nego što je otišao da radi za Džima Garisona“, primetio je DiEugenio. „A ako pogledate knjigu Džima Garisona ‘Na tragu ubica’, ispostaviće se da je gospodin Vud – alias Bill Boklei, na kraju izdao gospodina Garisona. To je u jednom od poglavlja njegove knjige.”
CIA otkriva imena dvojice ubica
U najnovijoj seriji dokumenata, CIA otkriva prava imena ubica koje je angažovala pod kodnim imenima VI Rogue i KJ Vin. „Ovo je bio zadatak koji je dobio oficir CIA Vilijam Harvi. Trebalo je da ide po svetu i da angažuje ljude lošeg ugleda da se upuštaju u zločinačke aktivnosti za Centralnu obaveštajnu agenciju; stvari kao što su ubijanje sefova, provaljivanje i ulazak“, objasnio je DiEugenio. „I ispostavilo se da su ovi momci zapravo poslati u Kongo da ubiju Patrisa Lumumbu.
Qh Win je bio Jose Mankel. WI Rogue je bio David Dato. Njegovo pravo prezime bilo je Cicihvili. DiEugenio je na kraju primetio da većina ovih dokumenata nisu oni koji su prethodno u potpunosti klasifikovani, već je većina ovih novih dokumenata ranije redigovana. „Sada možemo jasnije da vidimo šta je u njima“, rekao je on. Potpuno obelodanjivanje ostatka dokumenata očekuje se sledeće godine. „Krajem sledeće godine biće veoma, veoma zanimljivo.
