Ubrzani razvoj veštačke inteligencije: Da li će AI postati moćnija od ljudi?
Sve glasnije tvrdnje lidera velikih AI kompanija da će „superiorna“ veštačka inteligencija uskoro nadmašiti ljudski um izazivaju podeljena mišljenja. Dok jedni najavljuju eru superinteligencije, mnogi istraživači ove tvrdnje vide kao – čistu marketinšku strategiju.
AI moćniji od čoveka?
Verovanje da će „veštačka opšta inteligencija“ (AGI) uskoro postati stvarnost podgreva i optimistične i apokaliptične prognoze – od sveta preplavljenog tehnološkim obiljem do potpunog uništenja čovečanstva.
„Sistemi koji nagoveštavaju AGI već su na vidiku“, napisao je prošlog meseca Sem Altman, direktor OpenAI-ja. Dario Amodei iz kompanije Anthropic tvrdi da bi taj trenutak mogao doći već 2026. godine.
Ove izjave pomažu kompanijama da opravdaju stotine milijardi dolara ulaganja u računarsku infrastrukturu i energetsku potrošnju potrebnu za razvoj AI-a.
Raspad sistema: Ostalo im je još malo vremena | Ivica Božić | Mario Zna, 322 Uživo
Stručnjaci: Ovo je preterivanje!
Ali mnogi istraživači ne dele ovakvu viziju.
Glavni AI naučnik kompanije Meta, Jan Lekun, nedavno je izjavio da „nećemo dostići nivo ljudske inteligencije samo povećavanjem kapaciteta velikih jezičkih modela“ poput ChatGPT-a.
Njegovo mišljenje podržava i preko 75% akademika koji su učestvovali u anketi Američkog udruženja za napredak veštačke inteligencije (AAAI), navodeći da trenutni AI modeli nisu dovoljni za razvoj AGI-ja.
Da li AI kompanije šire strah kako bi zadržale kontrolu?
Kristijan Kersting, vodeći istraživač sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu, tvrdi da su tvrdnje kompanija poput OpenAI-ja i Anthropic-a smišljene kako bi učvrstile njihovu moć.
„Njihova logika je jasna: ‘AI je toliko opasan da samo mi možemo da ga kontrolišemo. U stvari, i sami se bojimo, ali duh je već pušten iz boce, i zato ćemo mi preuzeti odgovornost – a vi ćete zavisiti od nas.’“
Ipak, nije sav akademski svet skeptičan. Džefri Hinton, dobitnik Nobelove nagrade, i Jošua Benđio, laureat Tjuringove nagrade, upozoravaju da bi superinteligentni AI mogao postati egzistencijalna pretnja.
Škotski stručnjak potvrdio da su zaključavanja i restriktivne mere tokom COVID-a bile nepotrebnehttps://t.co/V632pHvjuo
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 25, 2025
AI i „Maksimizator spajalica“ – čista naučna fantastika?
Jedan od najpoznatijih misaonih eksperimenata u AI zajednici je „Maksimizator spajalica“ – scenario u kojem bi superinteligentni AI bio programiran da proizvodi spajalice po svaku cenu, čak i ako bi zbog toga uništio čovečanstvo i pretvorio celu planetu u fabriku spajalica.
Kristijan Kersting smatra da su ovakve priče preterane: „Ljudska inteligencija je toliko kompleksna i raznolika da će proći mnogo vremena – ako ikada – pre nego što AI dostigne njen nivo.“
Umesto straha od apokalipse, Kersting upozorava na već prisutne opasnosti – poput diskriminacije koju AI može proizvesti u interakciji s ljudima.
Da li AI naučnici i industrijski lideri žive u različitim svetovima?
Šon O Higartaj, direktor AI programa na Kembridžu, veruje da je razlog za jaz između akademika i AI lidera jednostavan: „Ako ste optimistični u vezi sa AI-jem, verovatno ćete raditi u nekoj od kompanija koje ulažu milijarde da bi to postalo stvarnost.“
Čak i ako su prognoze Altman-a i Amodei-ja preuranjene, O Higartaj upozorava: „O ovome moramo ozbiljno da razmišljamo, jer bi AGI bio najveća promena u istoriji čovečanstva.“
Političari i javnost: Da li je superinteligencija previše „naučna fantastika“?
Jedan od problema jeste kako preneti ove teme široj javnosti i političarima.
„Kad spomenete superinteligenciju, ljudi instinktivno odbacuju ideju – zvuči kao naučna fantastika,“ zaključuje O Higartaj.
Ipak, da li je zaista naučna fantastika ili samo pitanje vremena?
