Udar na slobodu govora kroz legalnu cenzuru: Irska donosi Zakon o zločinima iz mržnje
Irski Zakon o krivičnom pravosuđu (prestupi iz mržnje) iz 2024. zvanično je stupio na snagu, označavajući značajan pomak u pristupu Irske rešavanju zločina motivisanih mržnjom. Zakon koji je potpisala ministarka pravde Helen Mekenti, obećava strože kazne za krivična dela za koja se smatra da uključuju mržnju prema pojedincima na osnovu opsežne liste zaštićenih karakteristika.
Zakon koji je odobrio Oireachtas u oktobru, proširuje zaštitu za grupe koje su ciljane zbog njihove rase, boje kože, nacionalnosti, vere, etničke pripadnosti, pola, polnih karakteristika, seksualne orijentacije ili invaliditeta. Posebno, njegova definicija roda uključuje niz identiteta, uključujući transrodne pojedince i „nebinarne“ rodove.
Prema zakonu, krivična dela kao što su napad, šteta zbog krivičnog dela i širenje pretećih materijala mogu zahtevati povećane kazne ako tužioci mogu da dokažu da je motivisano mržnjom. Čak i ako mržnja nije ubedljivo dokazana na sudu, prvobitno delo i dalje može dovesti do osude. Pored toga, ako se dokazi o mržnji pojave tokom nepovezanih suđenja, sudije su dužne da to tretiraju kao otežavajuću okolnost i da zabeleže zločin kao vezan za mržnju.
Ptičiji grip je stigao: Kako mediji postavljaju pozornicu za novu epidemiju https://t.co/YA1axS2fd8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 31, 2024
Pristalice zakona tvrde da on šalje jasnu poruku protiv netolerancije. Ministar McEntee je navela da zakon identifikuje zločine iz mržnje kao posebna krivična dela, sa ciljem da se osigura da se ugrožene zajednice osećaju zaštićeno. „Napadi motivisani mržnjom govore manjinama da ne pripadaju. Ovaj zakon se suprotstavlja toj poruci, osiguravajući da se takvi zločini kažnjavaju i da se zajednice čuvaju“, napomenula je ona.
Međutim, kritičari su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih implikacija na slobodno izražavanje i propisani postupak. Protivnici ukazuju na ranije uklonjene odredbe prvobitnog zakona za koje tvrde da bi opasno proširile obim zakona o govoru mržnje. Te odredbe su uključivale kazne za „komunikaciju“ ili čak „posedovanje“ materijala za koji se smatralo da može da podstakne mržnju, kažnjive zatvorom. Kritičari su tvrdili da je ovo snizilo granicu kriminala, potencijalno kažnjavajući pojedince bez namere da podstaknu nasilje ili mržnju.
Uklanjanje ovih kontroverznih delova, međutim, nije umirilo svu opoziciju. Met Karti iz Šin Fejna doveo je u pitanje jasnoću rodne definicije zakona, tvrdeći da bi to moglo dovesti do zabune. Mik Bari iz People Before Profit izrazio je zabrinutost da bi zakon mogao biti zloupotrebljen, s optužbama za „govor mržnje“ tokom prekršaja koje bi mogle biti korišćene kao dokaz za osudu. Bari je takođe upozorio na opasnost od stigmatizacije političkih pokreta kroz nejasne interpretacije mržnje.
Nulta Tačka/InfoWars