Према анализи података добијених од Министарства здравља савезне државе Луизијане, одојчад вакцинисана у другом месецу живота имала су већу вероватноћу да умру у трећем месецу живота у односу на невакцинисану одојчад. Женска одојчад и одојчад црне расе умирала су по вишим стопама него мушка одојчад или бебе беле расе.
Анализу су спровели научници организације Children’s Health Defense, др Брајан Хукер и др Карл Јаблоновски, а студија је у понедељак објављена на платформи Preprints.org.
У зависности од тога које су вакцине примили, вакцинисана деца имала су између 29% и 74% већу вероватноћу смртног исхода у поређењу са невакцинисаном децом. Вакцинисана одојчад црне расе имала су између 28% и 74% већи ризик од смрти, док су вакцинисана женска одојчад имала између 52% и 98% већи ризик од смртног исхода.
Укупно посматрано, деца која су примила свих шест вакцина препоручених за узраст од два месеца имала су 68% већу вероватноћу да умру у трећем месецу живота, показују подаци.
Хукер и Јаблоновски су стопе смртности утврдили анализом података о имунизацији и смртности Министарства здравља Луизијане за децу која су преминула пре навршена три месеца живота у периоду од 2013. до 2024. године.
„Овај веома значајан рад представља једну од првих студија о кумулативном ефекту вакцина које се дају у узрасту од два месеца, у складу са распоредом који препоручује Центар за контролу и превенцију болести (CDC)“, рекао је Хукер за The Defender.
Он је додао:
„Највише стопе смртности код одојчади забележене су када су деца примила свих шест препоручених вакцина током једне посете. Поред повећане смртности, распоред вакцинације је такође повећао вероватноћу да деца умру од узрока који не спадају међу водеће узроке смрти.
Овакав тип студије неопходан је како би се усмерили напори Министарства здравља и социјалних служби САД, а посебно Саветодавног комитета за имунизационе праксе (ACIP), приликом поновног разматрања препорученог распореда вакцинације.“
Хукер и Јаблоновски су упоредили одојчад вакцинисану између 60. и 90. дана живота — што одговара термину препоручене вакцинације у другом месецу према CDC-у — са децом која у том периоду нису била вакцинисана. Смртност је дефинисана као смрт која се догодила између 90. и 120. дана живота.
Током посматраног периода, одојче које је примало вакцине у складу са препорукама CDC-а највероватније је у другом месецу живота примило вакцине против респираторног синцицијалног вируса (RSV), хепатитиса Б, ротавируса, дифтерије, тетануса и пертусиса, Haemophilus influenzae типа Б, пнеумокока и полиовируса.
„То представља највећи једнодневни антигенски напад са којим се једна особа вероватно икада суочи током живота, а може бити праћен са 1,225 милиграма алуминијумског адјуванса… иако је максимална дозвољена количина по дози, коју одређује Управа за храну и лекове (FDA), 0,85 милиграма“, навели су аутори.
Стопа смртности одојчади у Сједињеним Државама износи око 1 на 200. Међутим, како аутори истичу, „у ономе што представља један од највећих здравствених ризика у целој земљи и националну неправду“, стопа смртности код одојчади рођене од мајки црне расе износи приближно 1 на 100 — готово двоструко више од националног просека.
Значајно одступање од доминантног наратива
Здравствене власти деценијама тврде да су вакцине у детињству безбедне и ефикасне и да вакцинација спречава далеко више смртних случајева него што би их могла изазвати.
Међутим, поједини лекари и научници, укључујући и неке који су недавно говорили на седницама ACIP-а, почињу да признају да су ове тврдње засноване на ограниченим доказима, да су многе вакцине препоручене без довољних података о безбедности и да се ширење распореда вакцинације поклопило са порастом хроничних болести код деце у САД.
Аутори наводе да је њихова студија — иако обухвата неколико хиљада деце — до сада једна од највећих студија те врсте.
„Према епидемиолошким стандардима, ово је заиста мали скуп података, али је истовремено један од највећих и најдетаљнијих те врсте“, рекао је Јаблоновски за The Defender. „За поређење, када су Универзитет Вандербилт и CDC објавили рад ‘Ризик од синдрома изненадне смрти одојчади након имунизације вакцином против дифтерије, тетануса и пертусиса’, анализирали су само неколико стотина смртних случајева одојчади.“
Он је додао:
„Нисам имао очекивања у погледу онога што ћемо открити, јер не постоји упоредива студија. Овако велика студија, са овим нивоом детаља, усмерена на други месец живота, колико ми је познато, никада раније није урађена.
Да је безбедност вакцина истраживана онолико темељно колико заговорници вакцина тврде, ово би била уобичајена анализа и не бисмо пронашли ништа — чак ни наговештај узнемирујућег тренда. Међутим, безбедносни сигнали који су измерени нису ни најмање суптилни. Записи о деци која више нису међу нама показују ризик који носе вакцине препоручене у другом месецу живота.“
Студија је обухватила анализу више вакцина примењених истовремено
Истраживачи су идентификовали приближно 5.800 смртних случајева одојчади током посматраног периода. Од тог броја, 1.775 деце могло је бити тачно повезано са њиховим евиденцијама о имунизацији.
Анализа се фокусирала на подскуп од 1.225 деце која су преживела дуже од 90 дана живота и за коју је било могуће проценити вакцинални статус.
Утврђено је да су шансе за смрт биле повећане у распону од 29% до 74%, у зависности од конкретне вакцине. Најјача појединачна повезаност забележена је код вакцине против ротавируса, са односом шанси од 1,74 — што представља 74% већу стопу смртности — и тај резултат је, како наводе аутори, достигао ниво статистичке значајности.
Када су вакцине анализиране у комбинацији — што одражава начин на који се имунизација обично спроводи — деца која су у другом месецу живота примила свих пет вакцина које не укључују хепатитис Б имала су 60% већу вероватноћу да умру у трећем месецу живота у поређењу са невакцинисаном децом.
Деца која су примила свих шест препоручених вакцина, укључујући и хепатитис Б, имала су 68% већу вероватноћу смртног исхода у том периоду.
У свим поређењима унутар скупа података, невакцинисана деца имала су најниже забележене стопе смртности у периоду од 90. до 120. дана живота.
Уочљиве разлике по раси и полу
За сваку анализирану вакцину, одојчад црне расе имала су већа релативна повећања смртности у поређењу са одојчади беле расе када су вакцинисана у другом месецу живота. Овај налаз био је доследан и код појединачних вакцина и код комбинација вакцина.
Најјаче повезаности уочене су код женске одојчади. Према анализи, вакцинисане девојчице имале су знатно веће повећање ризика од смрти у односу на вакцинисане дечаке. У неколико поређења, забележено повећање шанси за смрт код девојчица премашивало је 80%, а у неким случајевима и 100%.
„Код девојчица је разлика толико велика да је статистички значајна готово свуда где је мерена“, написали су аутори.
Аутори сугеришу да полне разлике у имунолошком одговору могу допринети овим налазима, позивајући се на претходна истраживања која су показала јаче имунолошке реакције — и већу учесталост нежељених реакција — код жена након вакцинације.
Уочени су и обрасци у узроцима смрти
Аутори су такође анализирали пријављене узроке смрти, упоређујући њихову расподелу међу вакцинисаном и невакцинисаном женском одојчади која су преминула у трећем месецу живота.
Утврђено је да су вакцинисане девојчице чешће умирале од узрока који не спадају у водеће категорије, као што су синдром изненадне смрти одојчади (SIDS), случајно гушење и нејасно дефинисани узроци.
Конкретно, анализа је идентификовала више смртних случајева приписаних заразним болестима и обољењима нервног система код вакцинисане женске одојчади, док у невакцинисаној групи током истог периода није забележен ниједан такав случај.
Ово је, како су навели аутори, значајно јер би се, уколико вакцинација не игра никакву улогу у смртности, очекивало да расподела узрока смрти буде слична између вакцинисаних и невакцинисаних група.
„Једно од најужаснијих искустава кроз које родитељ може да прође — помножено 1.225 пута“
Јаблоновски и Хукер су анализу описали као „доказ концепта“, који показује да се статистички значајне повезаности између времена вакцинације и смртности одојчади могу идентификовати у подацима из стварног света.
Позвали су здравствене власти и истраживаче да учине сличне повезане скупове података доступним за независну анализу, истичући да је транспарентност кључна за процену безбедности вакцина на нивоу популације.
Јаблоновски је рекао да резултати нису само значајни, већ и дубоко узнемирујући:
„Увек сам знао да ће рад за CHD бити емотивно тежак. Наши подаци представљају запис једног од најужаснијих искустава кроз које родитељ може да прође — помноженог 1.225 пута.“
Ипак, додао је:
„Једна студија не ствара консензус. Потребно је да се овакав рад понови много пута, у свакој савезној држави, покрајини или земљи која је спремна да погледа податке. Изузетно сам захвалан што је CHD успео да сарађује са тако храбрим људима у савезној држави Луизијани.“
Јаблоновски и Хукер су закључили да само шири приступ упоредивим скуповима података — и независна репликација — могу утврдити да ли обрасци уочени у Луизијани представљају локалну аномалију или општи феномен.
„Да би се штета потврдила, уопштила и даље истражила, неопходна је потврда из додатних извора доказа. Свака савезна држава, покрајина или земља у којој се регистар имунизације може повезати са регистром смртности може пружити те доказе“, написали су аутори.
