Ujedinjene nacije traže nova ovlašćenja za globalne vanredne situacije
Ujedinjene nacije traže ogromna nova ovlašćenja i jače alate „globalnog upravljanja“ za suočavanje sa međunarodnim vanrednim situacijama kao što su pandemije i ekonomske krize, otkriva se u novom izveštaju o politici UN-a, a čini se da Bajdenova administracija podržava predlog.
Plan za stvaranje „Platforme za hitne slučajeve“, koja bi uključivala skup protokola aktiviranih tokom kriza koje bi mogle da pogode milijarde ljudi, već je izazvao snažnu zabrinutost i kritike američkih kreatora politike i analitičara.
Među onima koji su izrazili zabrinutost je i predsednik komiteta Predstavničkog doma za spoljne poslove, predstavnik Majkl Mekol (R-Teksas), čiji komitet nadgleda spoljnu politiku SAD i učešće u međunarodnim organizacijama.
„Moramo biti sigurni da bilo koji globalni protokol ili platforma kojom upravljaju UN poštuju nacionalni suverenitet SAD i dolare poreskih obveznika“, rekao je Mekol za Epoh tajms.
Takođe je ukazao na svoju zabrinutost zbog toga što predložena platforma proširuje ovlašćenja i finansiranje SAD i definicije „hitne situacije“ i „krize“ kako bi uključile, na primer, klimatske promene.
👉 IZVEŠTAJ! Bajdenova administracija nastavlja sa biolaboratorijama u Ukrajini- Nekoliko hiljada Ukrajinaca zamorčići u eksperimentima https://t.co/9tgSXQXtPu
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 13, 2023
Dokumenti i izjave UN koje su u martu objavili ključni lideri globalne organizacije jasno pokazuju da su klimatske promene glavni deo agende UN za vanredne situacije.
Drugi kritičari koji su razgovarali za The Epoch Times izrazili su zabrinutost zbog uticaja Komunističke partije Kine (KPK) u UN, dobro dokumentovanih problema korupcije globalne organizacije i njenog iskustva u suočavanju sa prethodnim vanrednim situacijama.
„Dozvoliti Ujedinjenim nacijama da se pozabave ovim pitanjem je ekvivalent stavljanju KPK u nadležnost za globalne vanredne situacije“, rekao je bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za međunarodne organizacije Kevin Moli za The Epoch Times.
Vizija UN za odgovor na globalne krize
U sažetku o politici pod nazivom „Naša zajednička agenda“ pod naslovom „Jačanje međunarodnog odgovora na složene šokove – platforma za hitne slučajeve“, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš izneo je svoju viziju za osnaživanje globalne organizacije da se nosi sa globalnim krizama.
„Izazovi sa kojima se suočavamo mogu se rešiti samo jačom međunarodnom saradnjom“, izjavio je Gutereš, pozivajući na „jačanje globalnog upravljanja“ za sadašnje i buduće generacije.
Politički sažetak se zasniva na ranijem dokumentu „Zajedničke agende“ i dolazi u trenutku kada lideri UN izlažu planove za „Samit budućnosti“ koji će se održati tokom godišnjeg sastanka na visokom nivou Generalne skupštine u septembru.
Ako dobije zeleno svetlo od država članica, globalni protokoli za vanredne situacije bi se „automatski aktivirali“ u slučaju globalne krize, „bez obzira na vrstu ili prirodu krize“, rekao je šef UN.
Protokoli bi okupili sve vrste institucija, uključujući nacionalne vlade, međunarodne institucije i privatni sektor. Na kraju, svi bi morali da priznaju „primarnu ulogu međuvladinih organa [kao što su agencije UN] u donošenju odluka“, navodi se u dokumentu.
„Platforma za hitne slučajeve, kada bude sazvana, bila bi alat za sistem Ujedinjenih nacija za sprovođenje odluka koje su doneli relevantni organi“, navodi se u izveštaju o politici.
Podrška Stejt departmenta
Portparol američkog Stejt departmenta je sugerisao da Bajdenova administracija podržava plan.
„Administracija je jasno izrazila svoje čvrsto uverenje da se nacionalna bezbednost SAD najbolje služi aktivnim i sveobuhvatnim angažovanjem sa UN i drugim međunarodnim organizacijama“, rekao je portparol The Epoch Times-u u saopštenju poslatom e-poštom o predlogu.
„UN su efikasne, transparentne i odgovorne samo onoliko koliko to zahteva njeno članstvo, a SAD neumorno rade na tome da osiguraju da UN ispuni te zahteve.
Predlog UN je predstavljen pošto je multimilijarder Bil Gejts, jedan od najistaknutijih glasova tokom krize COVID-19 i glavni finansijer Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i vakcina, pozvao na globalnu „vatrogasnu jedinicu“ koja bi se bavila međunarodnim zdravstvenim hitnim situacijama.
Pišući u Njujork tajmsu prošlog meseca, Gejts je rekao da bi „Globalni zdravstveni korpus za hitne slučajeve“ mogao „da krene u akciju u trenutku kada se pojavi opasnost“.
„Globalni zdravstveni hitni korpus predstavljaće ogroman napredak ka budućnosti bez pandemije“, napisao je Gejts u tekstu. „Pitanje je da li imamo predviđanja da sada ulažemo u tu budućnost pre nego što bude prekasno“.
Protokol UN o vanrednim situacijama
Gutereš, koji traži od vlada da odobre njegov plan kasnije ove godine, rekao je da rizici rastu i postaju složeniji.
„Unapređena međunarodna saradnja je jedini način na koji možemo adekvatno odgovoriti na ove šokove, a Ujedinjene nacije su jedina organizacija koja ima domet i legitimitet da se okupi na najvišem nivou i podstakne globalnu akciju“, rekao je on. „Moramo nastaviti da jačamo multilateralni sistem kako bi bio sposoban da se suoči sa izazovima sutrašnjice“.
Nije jasno šta bi tačno predstavljalo hitno stanje koje bi izazvalo hitan odgovor UN-a.
Međutim, u dokumentu se navodi da krize bez „globalnih posledica“ „ne moraju nužno“ biti kategorisane kao vanredne situacije koje zahtevaju intervenciju UN. Drugim rečima, neke krize koje nemaju globalne posledice mogle bi da izazovu odgovor UN.
