Ukrajina nakon rata: Zamena stanovništva migrantima iz Trećeg sveta

Milioni Ukrajinaca su napustili svoju zemlju, a stotine hiljada ljudi su mrtvi i ranjeni na frontu. Sada, poslodavci i krupni kapital već sugerišu da je „jedino rešenje“ masovna imigracija migranata iz Trećeg sveta. To znači da će, kada se rat završi, mnogi od vojnika doći kući u Ukrajinu koja će se brzo transformisati pred njihovim očima.

Trenutno svakih 10 ukrajinskih žena u proseku rađa samo 7 dece, a da bi se održala populacija taj broj bi trebalo da bude najmanje 22. Bez toga, stanovništvo Ukrajine će nastaviti da opada, a ranije pomenuti nivo stanovništva od 40-50 miliona će postati nedostižan.

Vasil Voskobojnik, predsednik ukrajinske asocijacije agencija za strano zapošljavanje, kaže da se pad stanovništva više ne može nadoknaditi jednostavnim povećanjem nataliteta, a imigracija iz zemalja trećeg sveta je jedino rešenje, prenosi Magyar Nemzet.

Nedostaci radne snage su ozbiljan problem. U Ukrajini trenutno živi oko 29 miliona ljudi, dodajte ili oduzmite milion. Prema podacima Narodne banke Ukrajine, još 200.000 ljudi je napustilo zemlju 2024. godine, što je dodatno pogoršalo nedostatak radne snage. Za budući oporavak ukrajinske privrede bilo bi potrebno najmanje 8,2 miliona radnika.

Voskobojnik kaže da ukrajinska vlada mora da razvije migracionu politiku do 2026. koja se fokusira na smanjenje ovog nedostatka.

Čak i pre rata, Ukrajina je pretrpela najdrastičniji pad stanovništva u Evropi. Zbog visokog mortaliteta, niske stope nataliteta i emigracije, stanovništvo se svake godine smanjivalo za stotine hiljada ljudi.

Nakon izbijanja rata, milioni su pobegli od sukoba. Značajan deo radno sposobnih muškaraca je regrutovan u vojsku, od kojih su mnogi sada mrtvi ili osakaćeni zbog povreda na bojnom polju.

Ukrajina, kako navodi Voskobojnik, najviše može da privuče radnu snagu iz zemalja u kojima je životni standard čak niži nego u Ukrajini. Mnogi ukrajinski muškarci iz radničke klase koji prežive rat mogli bi, stoga, da vide kako radna snaga koju bi mogli da ponude nakon rata nestaje, jer će dolazak još siromašnijih migranata u zemlju snižavati plate.

Džabe pomilovanje! Sprema se velika istraga FAUČIJA uprkos tome što ga je Bajden „spasio“ zatvora! 💥https://t.co/xINjMf9Lwt

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 9, 2025

To znači da imigranti mogu stići uglavnom iz Bangladeša, Indije, Nepala, kao i iz zemalja Severne Afrike i Centralne Azije.

To bi moglo dovesti do daljih tenzija u ukrajinskom društvu, jer se mnogi vojnici vraćaju u društvo u kojem su u suštini smenjeni. U prethodnim ratovima, vojnici su se uglavnom vraćali kućama svojim porodicama, kćerima i sinovima. Često je mir dovodio do porasta stanovništva i većeg broja dečaka, poznat kao „efekat vojnika koji se vraća“, što bi pomoglo da se ponovo izgradi desetkovana muška populacija.

Nakon Drugog svetskog rata, došlo je do određenog nivoa takve migracije u Nemačku, uglavnom preko turskih gastarbajtera. Ovi radnici su prvobitno trebalo da dođu u zemlju, zarade novac da pomognu u obnovi, a zatim da se vrate kući. Umesto toga, oni su ostali u Nemačkoj generacijama, i prema mnogim pokazateljima, ostaju jedna od najlošije integrisanih grupa migranata u Nemačkoj, čak i nakon generacija.

Izveštaj Instituta za stanovništvo i razvoj sa sedištem u Berlinu „utvrdio je da su imigranti turskog porekla bili najmanje uspešni od svih imigrantskih grupa na tržištu rada i da su često bez posla, procenat domaćica je visok i mnoge zavise od socijalne pomoći… Utvrđeno je da država Sarland ima najgori rekord te vrste – 45 procenata Turaka nije imalo obrazovanje.

Za razliku od Nemačke posle Drugog svetskog rata, malo je verovatno da će Ukrajina doživeti veliki bejbi bum. Mnogi tamošnji vojnici vratili su se kućama ženama koje su ostale u zemlji uprkos teškoćama sa kojima su se suočile. U Ukrajini su žene koje rađaju pobegle iz zemlje u ogromnom broju, tako da je nejasno čemu će se ovi vojnici vraćati. Štaviše, ovi muškarci se sada možda takmiče sa muškim pridošlicama iz celog Trećeg sveta, što znači da ljudi za koje su se Ukrajinci borili i ubijali kada su otišli u rat, možda nisu ljudi kojima dolaze kući.

Ovi ljudi se takođe možda vraćaju kući tenzijama koje se vide u zapadnoj Evropi. Ovi novi migranti potiču iz znatno drugačijih kultura od Ukrajine, i za razliku od Zapadne Evrope, Ukrajinci su izrazito etnocentrični i rasistički raspoloženi, što znači da društvo možda neće prihvatiti ove pridošlice, što dovodi do daljih podela.

Brojne nevladine organizacije i neprofitne organizacije godinama su se žalile da su Ukrajinci rasistički raspoloženi i stranci su im nepoželjni.

„Iako relativno mali broj ljudi afričkog porekla živi u Ukrajini, stopa nasilja nad ovom grupom bila je izuzetna. Afričke izbeglice, studenti, posetioci i šačica građana i stalnih stanovnika afričkog porekla žive pod stalnom pretnjom uznemiravanja i nasilja”, prema Anketi o zločinima iz mržnje iz 2008.

Ukrajina je uvek imala veliki broj neonacističkih grupa i skinheds fudbalskih huligana, a brutalni napadi su se dešavali u Ukrajini i pre rata. Mnoge od najelitnijih ukrajinskih jedinica, kao što je Azov, se pridržavaju neonacističkih struktura verovanja.

Za one koji se nadaju multikulturalnoj utopiji u Ukrajini nakon rata, neki se možda nadaju da se neverovatan broj mladih Ukrajinaca koji su se borili za jedinice kao što je Azov zapravo nikada neće vratiti kući. Drugim rečima, ovi ljudi su bili korisni za borbu protiv Rusa, ali možda ne toliko korisni za multikulturalno društvo kojem se poslodavci i međunarodni kapital nadaju posle rata.

Iako je malo njih iznelo svoje mišljenje o tome kako će imigracija izgledati u Ukrajini posle rata, drugi su takođe otvoreno pozvali na masovnu demografsku transformaciju.

„Po završetku sukoba, Ukrajina bi mogla da počne da se naseljava Afrikancima i Avganistancima kako bi se sprečila demografska katastrofa“, navodi se u intervjuu za časopis „Fokus“ ​​sa Vladimirom Paniotom, generalnim direktorom Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS).

Posebno, rekao je da će to biti daleko teže u Ukrajini, gde ljudi nemaju tako otvoren pogled na migrante kao oni u zapadnoj Evropi.

Ovim pridošlicama migrantima će takođe biti potreban adekvatan smeštaj, plate i radno okruženje kako bi se opredelili za Ukrajinu. Međutim, upitno je kako bi zemlja čija su ekonomija i državna administracija u ruševinama usled rata mogla podneti masovnu imigraciju iz Trećeg sveta. Za razliku od načina na koji se migracija plasirala na tržište, mnogi migranti koji su došli u Zapadnu Evropu na kraju su isušili državnu kasu kroz socijalno staranje, obrazovanje, stanovanje i integraciju. U Nemačkoj su, na primer, stranci koštali vladu skoro 50 milijardi evra 2023.

Ukrajina takođe nema toliko resursa za integraciju migranata kao zapadne države, a kao što je već napomenuto, integracija je tamo daleko od uspeha. Čak su i grupe koje su tamo živele vekovima, poput Mađara, aktivno diskriminisane, čak i na nivou vlasti.

Pošto će Ukrajina uglavnom biti obnovljena korišćenjem zapadnih fondova, verovatno je da će Amerikanci, Nemci i Francuzi, koji su već teško pogođeni troškovima masovne imigracije, biti oni koji plaćaju socijalnu pomoć i integraciju za novopridošle korisnike socijalne pomoći.

Kako se rusko-ukrajinski rat odugovlači, povećavaju se šanse da se ukrajinske izbeglice i njihova deca, koji već tri godine žive i rade u inostranstvu, ne vrate u ekonomski razorenu Ukrajinu.

Ukratko, Velika zamena na steroidima možda dolazi u Ukrajinu, a poslodavci i međunarodni kapital se pripremaju za haos nakon rata. Ponovo će najveći gubitnici biti Ukrajinci.

Nulta Tačka/mediji