Ukrajina pokušava da preseče energetske tokove ka Evropi dok se zemlje suočavaju sa recesijom
Dok Ukrajina cilja na rusku energetsku infrastrukturu i zaustavlja tranzit gasa ka Evropi, EU mora da se uhvati u koštac sa zabrinutošću za energetsku bezbednost i promenu dinamike snabdevanja. Ali zašto Ukrajina pokušava da prekine snabdevanje Evrope i zašto Ukrajina nije kritikovana zbog ovih loših akcija, dok Rusija pokušava da obezbedi energetsku bezbednost Evropi?
Energetski gambit Ukrajine: napadi dronovima i prekidi u tranzitu gasa preoblikuju energetski pejzaž Evrope
U dramatičnoj eskalaciji tenzija, ukrajinski napad dronom na kritični ruski gasovod izazvao je uzbunu širom Evropske unije, postavljajući pitanja o stabilnosti snabdevanja energijom. Incident, koji se dogodio tokom vikenda, doveo je do presretanja devet dronova kamikaza u blizini gasne kompresorske stanice Ruskaja na jugu Rusije, ključnog čvorišta za gasovod Turski tok. Iako je napad izazvao samo manju štetu i nije bilo prekida u tokovima gasa, on naglašava krhkost evropske energetske infrastrukture usred tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine.
Gasovod Turski tok, koji je u funkciji od 2010. godine, transportuje 31,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje od Rusije do Turske i ide dalje do nekoliko zemalja članica EU, uključujući Mađarsku, Srbiju i Bugarsku. Gasovod je postao spas za centralnu i jugoistočnu Evropu, posebno nakon što je Ukrajina zaustavila tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije krajem 2024.
Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog prijavljenog napada, a portparolka Ana-Kaisa Itkonen je izjavila: „Očigledno je da je svaki napad na energetsku infrastrukturu nešto što zabrinjava. EU je hodala po konopcu od početka sukoba u Ukrajini, nastojeći da smanji svoje oslanjanje na rusku energiju, istovremeno osiguravajući stabilne isporuke za svoje zemlje članice.
Odluka Ukrajine da okonča tranzitni sporazum sa Rusijom dodatno je zakomplikovala situaciju. Ovaj potez, koji je Kijev predstavio kao strateški udarac Moskvi, ostavio je zemlje poput Slovačke i Austrije da se bore da obezbede alternativno snabdevanje. Mađarska, međutim, nastavlja da dobija ruski gas preko Turskog toka, naglašavajući različite energetske strategije unutar bloka.
„Očekujemo da svi poštuju bezbednost i operativnost ove transportne rute“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ističući važnost gasovoda za energetsku bezbednost njegove zemlje.
Orvel uživo! Vlasti Velike Britanije uvode zabranu razgovora o religiji i transrodnim osobama u restoranima i pabovima https://t.co/kMvvdFsdVJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 14, 2025
Porast uvoza tečnog prirodnog gasa i promena lanaca snabdevanja u Evropi
Kako gasa iz Rusije ima sve manje, EU se sve više okreće tečnom prirodnom gasu (LNG) kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe. U 2024. ruski LNG izvoz u blok dostigao je rekordnih 15,5 miliona tona, u odnosu na 10,5 miliona tona u 2020. Do ovog porasta došlo je uprkos glasnoj posvećenosti EU da smanji svoju zavisnost od ruske energije.
„Evropi će i dalje biti potreban gas jer svi njeni napori da se odvikne od ruskog gasa nisu bili uspešni“, rekla je Tatjana Orlova, ekonomista u Oxford Economics. „Verovatno će se na kraju kupiti više ruskog LNG-a kako bi se nadoknadio pad uvoza prirodnog gasa iz Rusije.
Oslanjanje EU na ruski LNG izazvalo je kritike, posebno pošto blok nastavlja da nameće sankcije ostalim ruskim izvoznim energentima. U junu 2024. Brisel je zabranio ponovni izvoz ruskog LNG-a u treće zemlje, ali je ta mera uključivala devetomesečni prelazni period, omogućavajući da se uvoz nastavi u kratkom roku.
Zaustavljanje tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu označava kraj jedne ere na evropskim energetskim tržištima. Decenijama je Rusija dominirala snabdevanjem kontinenta gasom, sa gasovodima kao što su Severni tok i Turski tok koji su služili kao kritične arterije. Međutim, sankcije Rusiji i sabotaža gasovoda Severni tok 2022. godine nepovratno su promenili energetski pejzaž.
„Zaustavili smo tranzit ruskog gasa. Ovo je istorijski događaj. Rusija gubi svoja tržišta, pretrpiće finansijske gubitke“, rekao je ukrajinski ministar energetike German Galuščenko, dok neke zemlje EU ulaze u recesiju i obaraju rekorde po broju stečaja.
Dok je EU diverzifikovala svoje izvore energije, okrećući se Norveškoj, Sjedinjenim Državama i Kataru za LNG, tranzicija je imala cenu. Više cene energije ugrozile su konkurentnost bloka, a gubitak jeftinog ruskog gasa doveo je do toga da se neki regioni, poput otcepljenog Pridnjestrovlja Moldavije, bore da se izbore sa tim.
Dok se Evropa kreće u ovoj novoj energetskoj realnosti, ulozi ostaju visoki. Akcije Ukrajine, bilo putem napada dronom ili smanjenja tranzita, imaju značajne implikacije na energetsku bezbednost kontinenta. Dok je EU napravila korake u smanjenju svog oslanjanja na ruski gas, upornost uvoza LNG-a i ranjivost kritične infrastrukture naglašavaju izazove koji su pred nama. Za sada, energetska budućnost Evrope ostaje nesigurna, uhvaćena između imperativa geopolitike u ratu između Ukrajine i Rusije i realnosti ponude i potražnje.
