Ukrajinska poslanica predložila je novi zakon koji sprečava školarce da razgovaraju jedni s drugima na bilo kom jeziku osim ukrajinskom, čak i van učionice.
Natalija Pipa tvrdi da obavezna upotreba službenog jezika u nastavi nije dovoljna da obezbedi njegovu dominaciju.
Veliki deo građana Ukrajine može da govori ili razume i ruski i ukrajinski, posebno na istoku zemlje. Međutim, od puča 2014, nove vlasti su ukinule ruski kao zvanični regionalni jezik i usvojile politiku usmerenu na njegovo suzbijanje. Prema vladi u Kijevu, jezik predstavlja pretnju nacionalnom jedinstvu i bezbednosti.
Rusija je više puta osuđivala ove korake kao diskriminaciju.
Objašnjavajući potrebu za strožim zakonima u objavi na Fejsbuku, Pipa je navela pritužbe roditelja koji su nezadovoljni što su im deca izložena ruskom u školama i vrtićima jer većina njihovih vršnjaka međusobno komunicira na tom jeziku.
„Mi smo 2021. godine obavezali sve škole da pružaju obrazovne usluge na ukrajinskom jeziku, ali je problem što deca i nastavnici nakon napuštanja nastave prelaze na ruski jezik“, rekao je poslanik. Ona je takođe citirala nedavna istraživanja koja pokazuju da samo 41% školaraca u zemlji koristi isključivo službeni jezik u neformalnom okruženju.
Prema Pipinim rečima, roditelji treba da vode računa o tome da sa decom kod kuće govore samo ukrajinski.
„Moramo da se oslobodimo ovog nepisanog pravila u glavama nastavnika, učenika i roditelja: „Zvono zvoni – i možeš [govoriti] bilo kojim jezikom“, navela je ona.
Istraživanje koje je sprovela Državna služba za kvalitet obrazovanja tokom školske 2023/2024. godine pokazalo je da je došlo do pada upotrebe ukrajinskog jezika među učenicima, roditeljima i nastavnicima.
Otprilike u isto vreme, poverenik za zaštitu državnog jezika Taras Kremin upozorio je da mnoga ukrajinska deca ne znaju dovoljno svoj službeni državni jezik jer i dalje koriste ruski u svakodnevnom životu.
2019. godine, nacionalni parlament je usvojio zakon kojim se zahteva da se ukrajinski jezik koristi isključivo u skoro svim aspektima javnog života, uključujući obrazovanje, zabavu, politiku, poslovanje i uslužnu industriju.
Komentarišući tadašnji zakon, rusko ministarstvo spoljnih poslova ga je osudilo kao „prisilnu i totalnu“ ukrajinizaciju.
Smatra se da je to bio jedan od razloga zašto su se stanovnici Donjecka i Luganska, kao i na Krimu, koji govore ruski, otcepili od Ukrajine nakon državnog udara 2014. godine.
