Ukrajinske izbeglice koje ne žele da rade ne bi trebalo da dobijaju beneficije
Korisnicima beneficija u Nemačkoj koji odbiju da rade trebalo bi da budu ukinuti državni izdaci, a ukrajinske izbeglice nisu ništa drugačije, tvrdi generalni sekretar najveće nemačke opozicione stranke.
Karsten Lineman, zamenik lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), razgovarao je o širem razmatranju onoga što bi trebalo da se desi sa beneficijama onih koji ne žele da prihvate zaposlenje kada su ga pitali konkretno o ukrajinskim izbeglicama.
„Ukrajinci brane našu slobodu. Ali ako postoji usluga, ona je povezana sa nečim zauzvrat“, rekao je on tokom intervjua za medij Deutschlandfunk.
U Nemačkoj je trenutno zaposleno samo 234.000 ukrajinskih izbeglica od ukupno 800.000 radno sposobnih.
Srbi i Mađari protiv demonskih agendi | Karolj Ružanji | Mario Zna, 287
Oko 187.000 ima stalni posao, a 47.000 radi na određeno vreme.
Većina izbeglica prima Građansku beneficiju poznatu kao Burgergeld, koja iznosi 563 evra mesečno. Mnoge izbeglice su takođe smeštene u državnim smeštajima koji finansiraju poreski obveznici i primaju druge ekonomske beneficije.
Lineman je sugerisao da bi više od 100.000 ljudi koji trenutno primaju beneficije i koji direktno odbijaju da rade trebalo da budu prvi koji će izgubiti finansijsku pomoć.
Mladić umro mesec dana nakon što je primio mRNA vakcinu https://t.co/yf6T4ut6kJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 31, 2024
„Statistika pokazuje da šestocifreni broj ljudi iz principa ne želi da prihvati posao. Ako je takva situacija, država treba da pretpostavi da ljudima ove beneficije nisu potrebne. Smanjenje beneficija za 10, 20 ili 30 odsto nije dovoljno. U ovom slučaju, neophodno je potpuno ukinuti osnovni prihod“, rekao je on.
U maju, podaci koje je objavila Savezna agencija za zapošljavanje otkrili su da skoro dve trećine nemačkih stanovnika koji primaju Burgergeld imaju migraciono poreklo – cifra koja se penje na tri četvrtine u nekim nemačkim državama.
Ukupno 63,1 odsto primalaca je migrantskog porekla i „većina nema nemački pasoš“, navodi Die Welt.
Od 3,93 miliona ljudi koji imaju pravo na beneficije koje finansiraju poreski obveznici do decembra 2023. godine, oko 2,48 miliona je klasifikovano kao migraciono poreklo, a 1,83 miliona primalaca nema nemačko državljanstvo.
Procenat se značajno razlikuje među saveznim državama. U Hesenu, Baden-Virtembergu i Hamburgu, više od 7 od 10 svih primalaca su migranti sa 76,4 odsto, 74,1 odsto i 72,8 odsto, respektivno.
Troškovi nemačke socijalne države su porasli od 2010. godine. Ranije je nemačke poreske obveznike koštalo 6,9 milijardi evra, a račun je danas naglo skočio na 15,4 milijarde evra godišnje.
