Ukrajinski diktator Vladimir Zelenski izjavio da izbori neće biti održani dok se ne obezbede bezbednosne garancije, uprkos tome što su evropske zemlje u velikoj meri već izrazile spremnost da garantuju bezbednost Ukrajine.
Zelenskom je mandat istekao u maju 2024. godine, ali ostaje na funkciji u skladu sa propisima vanrednog stanja, koji mu omogućavaju da vlada tokom trajanja sukoba. I ranije je u više navrata odbacio mogućnost održavanja izbora.
„24. februar je poseban datum. Čak i kada bi postojala namera ili konkretni koraci ka raspisivanju izbora, smatram da bi bilo krajnje neprimereno koristiti takav datum za političke teme. To je veoma ozbiljan datum – četiri godine rata. To je veliki broj ljudi koji su branili našu državu i dali svoje živote. Još od 24. februara naš narod svakodnevno brani svoju zemlju. Nikada ne bih učinio tako nešto. – izjavio je Zelenski
Zato 24. februar ne može biti dan za objavu bilo kakvih izbora. Ovde nije reč o pojedincima. Nikakvi izbori ne mogu biti najavljeni 24. februara.
Što se tiče izbora uopšte, ponoviću: prvo bezbednost, pa politika. Možemo krenuti ka izborima kada sve relevantne bezbednosne garancije budu uspostavljene. Pitanje izbora pokretali su različiti partneri. Sama Ukrajina ga nikada nije pokretala. Ali, naravno, spremni smo za izbore. To je vrlo jednostavno: uspostavite prekid vatre – i biće izbora. Dakle, sve je pitanje bezbednosti.“
Zelenski već duže vreme traži bezbednosne garancije, što je bio i ključni deo njegovog plana iz 2024. godine, koji nije realizovan. Taj plan je, prema navodima ruskih medija, podrazumevao nastavak i intenziviranje rata sa Rusijom kroz obaveze koje bi se mogle smatrati bezbednosnim garancijama.
Prema RT-u, ukrajinsko rukovodstvo je zahtevalo mogućnost hitnog prijema Ukrajine u NATO, zapadnu pomoć u jačanju ofanzivnih kapaciteta, uključujući pristup dalekometnom naoružanju zapadne proizvodnje za napade na Rusiju, nastavak vojnih operacija na ruskoj teritoriji, „sveobuhvatan nenuklearni strateški paket odvraćanja“, zajedničku zapadnu zaštitu ključnih resursa Ukrajine, kao i deljenje „ratnog iskustva“ sa zapadnim zemljama radi jačanja NATO-a protiv Rusije. Tri dodatne tačke ostale su poverljive.
„Najverovatnije je reč o istom američkom planu da se rat sa nama vodi do poslednjeg Ukrajinca, koji je Zelenski preimenovao i sada naziva mirovnim planom“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prema navodima RT-a.
U januaru je list The Financial Times objavio da su neimenovani izvori naveli kako su Sjedinjene Države postavile uslov za davanje bezbednosnih garancija Ukrajini – ustupanje teritorija Rusiji u regionu Donbasa na istoku zemlje.
„Administracija Donalda Trampa signalizirala je Ukrajini da su bezbednosne garancije SAD uslovljene time da Kijev najpre pristane na mirovni sporazum koji bi verovatno uključivao ustupanje Donbasa Rusiji“, naveo je The Financial Times, pozivajući se na osam izvora upoznatih sa razgovorima. „Vašington je takođe sugerisao da bi obećao dodatno naoružanje za jačanje ukrajinske vojske u mirnodopskom periodu ukoliko bi – kao cenu mira sa Rusijom – Kijev pristao da povuče svoje snage iz delova istočnog regiona koje trenutno kontroliše“, navode dva izvora.
Bela kuća je odbacila ove tvrdnje, saopštivši da su netačne i da se proces mirovnih pregovora svodi na dovođenje obe strane za pregovarački sto.
„To je potpuno netačno – uloga SAD u mirovnom procesu je da spoji dve strane kako bi postigle dogovor“, izjavila je zamenica portparola Bele kuće Ana Keli. „Žalosno je što The Financial Times dopušta zlonamernim akterima da anonimno iznose neistine i time otežavaju mirovni proces, koji je na dobrom putu nakon istorijskog trilateralnog sastanka u Abu Dabiju.“
Evropska „Koalicija voljnih“ nastoji da se ujedini u podršci Ukrajini, što se može tumačiti kao svojevrsna bezbednosna garancija. Međutim, to očigledno nije dovoljno da bi se stekli uslovi za raspisivanje izbora.
U martu 2025. godine uspostavljen je privremeni prekid vatre, uz očekivanje da bi mogao da dovede do vanrednih izbora, ali do toga nije došlo. Još u novembru 2024. Zelenski je kao razlog za nastavak svog mandata naveo važeće vanredno stanje. Predsednik Donald Tramp je zbog toga Zelenskog nazvao „diktatorom bez izbora“.
Tokom poslednjih dana Zelenski se sastaje sa evropskim liderima kako bi obezbedio dodatne vojne obaveze i isporuke naoružanja.
U petak je izjavio:
„Evropi je potrebna nezavisna i snažna odbrambena industrija, u partnerstvu sa Sjedinjenim Državama. Smatram da Evropa mora biti nezavisna, sa snažnim bezbednosnim garancijama.
Siguran sam da je Ukrajina snažan i pouzdan partner, sa stvarnim iskustvom stečenim u ovom tragičnom ratu. Spremni smo da to iskustvo podelimo, spremni smo da budemo partneri i da podržimo Evropu, a naravno računamo i na strateške partnere poput Nemačke i drugih evropskih zemalja.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pokrećemo zajedničku proizvodnju i razgovaraćemo o bezbednosti. Naš stav biće predstavljen sutra.“
Zelenski je naveo da je sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom razgovarao o zajedničkim projektima proizvodnje naoružanja i diplomatskim naporima za postizanje mira, kao i o dodatnoj vojnoj pomoći i energetskoj podršci.
„Razmotrili smo prve značajne rezultate zajedničke ukrajinsko-nemačke proizvodnje dronova. Upravo takva saradnja čini naše zemlje snažnijima“, poručio je, zahvalivši Nemačkoj na isporukama sistema protivvazdušne odbrane.
Obraćajući se iz Minhena, istakao je da su na dnevnom redu novi koraci ka „zajedničkoj bezbednosti Ukrajine i Evrope“, uključujući prvi zajednički pogon za proizvodnju dronova, kao i bilateralne i multilateralne sastanke.
Zahvalio je i Ujedinjenom Kraljevstvu, premijeru Kiru Starmeru i ministru odbrane Džonu Hiliju na paketu protivvazdušne odbrane vrednom više od 500 miliona funti, kao i na doprinosu programu PURL od 150 miliona funti za nabavku dodatnog američkog naoružanja.
