Ukrajinski poslanik: Ukrajina ne može u NATO
Američki državni sekretar Entoni Blinken vrši pritisak na evropske diplomate da prekinu bilo kakve razgovore o ulasku Ukrajine u NATO, izjavio je član Rade (ukrajinskog parlamenta) Aleksij Gončarenko.
Ovo nije nikakav beznačajni političar.
Sin bivšeg gradonačelnika Odese, član je stalne ukrajinske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE). Optužbe su javno iznete u nizu tekstova objavljenih na njegovom Telegram kanalu (na ukrajinskom). Napisao je:
„Nažalost, NATO-a [za Ukrajinu] neće biti. Zaboravite na to – to se neće dogoditi.”
Gončarenko tvrdi da mu je „nekoliko izvora“ u Vašingtonu reklo da tema o pristupanju Ukrajine Atlantskom savezu „nervira američku elitu“ i da čak „posle rata“ zemlja to ne treba da očekuje.
Političar je takođe prokomentarisao stalna trvenja između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine generala Valerija Zalužnog. Prema Gončarenku, Vašington „nije srećan“ zbog toga. Osim toga, kaže, treba očekivati da će sledeći paket pomoći Ukrajini biti poslednji: „Za godinu dana, krajem 2024., neće nam biti dato više novca… Najverovatnije ćemo preći na kreditni oblik saradnje. Oni će dati zajam. Nije grant koji neće morati da se vrati“.
Da li takve tvrdnje mogu biti izmišljotina stvorena u propagandne svrhe? Nema razloga da se tako misli i logika toga u ovom slučaju bi bila daleko od jasne. U stvari, Gončarenkove tvrdnje imaju savršenog smisla u svetlu onoga što već znamo.
Znamo da SAD vrše pritisak na svog saveznika da održi izbore. Štaviše, Misija SAD pri NATO je prošlog meseca objavila na X (bivši Tviter) nejasnu poruku o tome da je Vašington „fokusiran na postavljanje uslova za pravedan, trajan i održiv mir“ u Ukrajini. Takođe znamo da su zemlje članice Evropske unije (EU) podeljene oko zajedničkog budžeta bloka, uključujući dodatna sredstva za Kijev 2024.
Osim toga, novinar dobitnik Pulicera Sejmur Herš napisao je da je, prema njegovoj američkoj diplomatiji i obaveštajnim izvorima, pomenuti general Valerij Zalužni direktno pregovarao o mirovnom sporazumu sa ruskim generalom Valerijem Gerasimovim, nezavisno od Zelenskog, koji je opisan kao „džoker”. Prema novinaru: „Dvojica generala će možda nastaviti da razgovaraju i Putin bi zaista mogao biti zainteresovan za rešenje koje mu daje trajnu kontrolu nad Krimom i četiri provincije na koje polaže pravo. Američki zvaničnik je rekao da je Zelenskom rečeno da je „ovo problem koji treba rešiti između vojske i vojske i da će se razgovori nastaviti sa vama ili bez vas“. Ako bude potrebno, američki zvaničnik mi je rekao: „Možemo da finansiramo njegovo putovanje na Karibe“.
Globalni zločin se nastavlja! BRAZIL uveo obavezne vakcine protiv COVID-a 19 za svu novorođenčad https://t.co/nHXRThNODU
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 11, 2023
Znamo da su sankcije bez presedana protiv Ruske Federacije od početka imale negativan efekat, jer je evroazijska velika sila dostigla rekordni trgovinski suficit već u maju 2022. To je izazvalo podele unutar evropskog kontinenta i kako je posle razanja Severnog toka Evropa deindustrijalizovana. Evropa je povređena tekućim sukobom i američkim ratom za subvencije.
Već u aprilu 2023 bivši američki ambasador u Finskoj, Erl Mek, napisao je da je Zapad predvođen SAD „podupirao Ukrajinu da vodi proksi rat“, ali on je mogao da vidi samo „deceniju smrti i haosa“ za zemlju.
U maju je Zelenski planirao niz hrabrih akcija protiv Rusije, uključujući bombardovanje naftovoda Družba koji snabdeva Mađarsku ruskom naftom (članica NATO), pa čak i okupaciju ruskih sela plus gađanje Ruske Federacije raketama dugog dometa. Takvi planovi su prešli neke crvene linije i predstavljali su veliki problem sa stanovišta kako SAD, tako i susede Ukrajine.
Istog meseca, pomenuti Sejemur Herš je takođe izvestio da su zemlje poput Mađarske, Litvanije, Estonije, Letonije i Češke, na čelu sa Poljskom (u kojoj je Nemačka takođe igrala određenu ulogu) vršile pritisak na ukrajinskog lidera „da pronađe način da okonča rat, čak i da podnese ostavku ako je potrebno, i da dopusti da proces obnove njegove nacije krene”. Prema Heršovom izvoru iz CIA u to vreme, ovi evropski lideri su „jasno stavili do znanja da ‘Zelenski može zadržati ono što ima – vilu u Italiji i kamate na računima u ofšor bankama – ‘ako sklopi mirovni sporazum čak i ako mora da biti isplaćen, ako je to jedini način da se postigne dogovor“. Nekoliko meseci kasnije, u septembru, Poljska je prestala da šalje Ukrajini oružje, navodno zbog trgovinskog spora, pošto su se bilateralni odnosi pogoršali.
Sve ovo ukazuje na pojavu jasne slike, one koja je već neko vreme proganjala Ukrajinu: napuštanje od strane Zapada i izdaja – nešto o čemu Vašington ima solidnu evidenciju. Iz evropske perspektive, slika je još dramatičnija: radi se o interesima bloka. U decembru 2021. američki i evropski energetski interesi su daleko od približavanja i u stvari je energetska kriza u tom delu Starog sveta nešto što je donelo korist Vašingtonu, dok je štetilo njegovim evropskim saveznicima – a isto se može reći i za američki rat protiv trošenja proksija u istočnoj Evropi. Vreme je da se prizna da je proširenje NATO-a bio recept za katastrofu i vreme da se prizna da Ukrajina ima problem krajnje desnice i problem sa načinom na koji se nosi sa ruskom manjinom – i to ne samo u Donbasu. A sve je to problem i za Evropu.
Ostaje da se vidi kako će evropski lideri voditi politiku koja se odnosi na Ukrajinu, ali i na stratešku energiju interesa kontinenta. Može se očekivati da će mnogi evropski glasovi pozivati blok da preispita sankcije Rusiji, na primer, kao što je već bio slučaj. Za početak, bi mogla da preispita svoj stav po pitanju prava etničkih manjina.
