Poslednjih decenija ultra-prerađena hrana (kao što su hamburgeri, instant rezanci, kolači, čips, itd.) ušla je u skoro svako domaćinstvo. Ima dobar ukus i zgodna je i pristupačna. Međutim, istraživanja pokazuju da ultra-obrađena hrana može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a prekomerna konzumacija može povećati rizik od smrti.
Prekomerna konzumacija ultra-prerađene hrane povećava rizik od smrti
Podaci pokazuju da se do 71 odsto upakovane hrane koja se prodaje u Sjedinjenim Državama smatra ultra-prerađenom. Iako postoje razlike u obrazovanju i nivoima prihoda, unos ultra-prerađene hrane je generalno visok na svim socio-ekonomskim nivoima.
Studija objavljena u British Medical Journal-u u maju 2019. godine pokazala je da konzumiranje velikih količina ultra-prerađene hrane (više od četiri porcije dnevno) povećava ukupnu smrtnost za 62 procenta. Pored toga, za svaku dodatnu porciju konzumirane ultra-prerađene hrane, ukupna smrtnost se povećava za 18 procenata. Ova studija je pratila 19.899 učesnika (7.786 muškaraca i 12.113 žena) prosečne starosti od 37,6 godina u srednjem trajanju od 10,4 godine.
Istraživači su istakli da je ova studija opservacijska i da ne može utvrditi uzročnost. Neizmereni zbunjujući faktori takođe mogu uticati na neke uočene rizike. Ipak, ovi nalazi podržavaju druge studije koje povezuju ultra-prerađenu hranu sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima.
Istraživački tim je naveo da se moraju razviti politike za ograničavanje udela ultra-prerađene hrane u ishrani i promovisanje potrošnje neprerađene ili minimalno prerađene hrane kako bi se poboljšalo globalno javno zdravlje.
👉 Kanadski učenici rekli ne TRANS IDEOLOGIJI koja se promoviše kroz nastavu https://t.co/FeJZNt9LUd
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 20, 2023
Konzumiranje ultra-obrađene hrane povećava rizik od raka
Termin „ultra-prerađena hrana“ potiče od NOVA sistema klasifikacije hrane (pdf) koji su razvili istraživači sa Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu. Sistem kategoriše hranu u četiri grupe na osnovu stepena prerade tokom proizvodnje:
- Neprerađena ili minimalno obrađena hrana: Voće, povrće, mleko, riba, pasulj, jaja i orašasti plodovi kojima nisu dodavani sastojci i koji su pretrpeli minimalne promene u poređenju sa njihovim prirodnim stanjem
- Prerađeni sastojci: Hrana koja se dodaje drugoj hrani i ne konzumira se sama, kao što su so, šećer i ulje
- Prerađena hrana: Napravljena od prve dve grupe namirnica i može se menjati na različite načine (primeri: džemovi, kiseli krastavci, konzervirano voće, domaći hleb, sirevi)
- Ultra-obrađena hrana: Obično sadrži pet ili više sastojaka sa dugim rokom trajanja i često sadrži mnoge industrijske aditive kao što su konzervansi, emulgatori, zaslađivači i veštačke boje i arome.
Studija objavljena u februaru u časopisu eClinicalMedicine pokazala je da je konzumiranje velikih količina ultra-prerađene hrane povezano sa povećanim rizikom od ukupne incidencije raka, posebno raka jajnika i mozga. Pored toga, studija je otkrila da je velika potrošnja ultra-prerađene hrane povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti od raka, posebno raka jajnika i dojke.
Studija je otkrila da za svakih 10 procenata povećanja unosa ultra-obrađene hrane u ishrani, postoji povećanje od 2 procenta ukupne stope incidencije raka i 19 procenata povećanja stope incidencije raka jajnika. Za svakih 10 procenata povećanja potrošnje ultra-prerađene hrane, došlo je do povećanja ukupne stope smrtnosti od raka za 6 procenata, stope smrtnosti od raka dojke za 16 procenata i povećanja stope mortaliteta od raka jajnika za 30 procenata.
Ovo je do sada najsveobuhvatnija procena veze između ultra-prerađene hrane i rizika od raka. Eszter Vamos, vodeći stariji autor studije koji radi u Školi za javno zdravlje na Imperijal koledžu u Londonu, rekla je: „Ova studija dodaje sve veći broj dokaza koji sugerišu da ultra-obrađena hrana može imati negativne efekte na zdravlje, uključujući povećan rizik od raka”.
Ultra-prerađena hrana povezana sa raznim bolestima
Studija objavljena u autoritativnom časopisu JAMA Neurology u decembru 2022. godine potvrdila je da ograničavanje unosa ultra-obrađene hrane može pomoći u smanjenju kognitivnog pada kod ljudi srednjih godina i starijih.
Istraživački tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu regrutovao je 10.775 učesnika starosti od 35 do 74 godine. Podelio ih je u četiri grupe na osnovu procenta ultra-prerađene hrane koju su konzumirali kao deo svoje ukupne ishrane. Učesnici su praćeni u proseku od osam godina.
Statistike su pokazale da u poređenju sa grupom koja je konzumirala najmanje ultra-prerađene hrane, ljudi srednjih godina koji su konzumirali najviše (tri četvrtine svoje ishrane) doživeli su 28 odsto brži pad kognitivnih sposobnosti i 25 odsto brži pad u „izvršnoj funkciji“, koja je neophodna za učenje, rad i svakodnevni život.
U drugoj studiji objavljenoj u maju 2019. u British Medical Journal-u, istraživači iz Francuske i Brazila procenili su povezanost između ultra-obrađenog unosa hrane i rizika od kardiovaskularnih bolesti (KVB), uključujući bolesti srca i moždani udar.
Podelili su 105.159 učesnika prosečne starosti od 42,7 godina (21.912 muškaraca i 83.247 žena) u grupe na osnovu nivoa obrade hrane u njihovoj ishrani. Takođe su merili učestalost bolesti tokom perioda praćenja do 10 godina (2009. do 2018.).
Rezultati su pokazali da kada se apsolutni udeo ultra-prerađene hrane u ishrani povećao za 10 procenata, došlo je do odgovarajućeg povećanja stope incidencije KVB za 12 procenata, srčanih bolesti za 13 procenata i moždanog udara za 11 procenata.
Tinejdžerska konzumacija ultra-prerađene hrane
Najnoviji dokazi sugerišu da je veća verovatnoća da će tinejdžeri koji konzumiraju više ultra-prerađene hrane doneti nezdrave izbore u ishrani od onih koji jedu manje takve hrane. Rezultati studije objavljeni na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce o hipertenziji održanim u septembru 2022. otkrili su vezu između loših navika u ishrani i određene ultra-obrađene hrane, kao što su peciva, slatkiši i smrznuti deserti.
U dvomesečnom eksperimentu, više od 300 tinejdžera je završilo ispitivanje ishrane sa detaljima o njihovom ultra-prerađenom unosu hrane. Rezultati su pokazali da je povećanje učestalosti konzumiranja smrznutih deserta, konzumacije peciva i slatkiša povezano sa povećanjem od 11 procenata, 12 procenata, odnosno 31 procenata u potrošnji druge ultra-prerađene hrane.
Marija Balhara, vodeći istraživač studije i student na koledžu Dejvid Brautman na Floridi, rekla je: „Ultra obrađena hrana je dizajnirana da bude veoma ukusna ili dizajnirana da izaziva što je više moguće zavisnost. Ona je jeftina i praktična, pa joj je teško odoleti. Većina ljudi jede previše ove hrane, a da toga nisu svesni”.
