Bela kuća već duže vreme govori o smanjenju američkog vojnog prisustva širom Evrope, u skladu sa dugogodišnjim kritikama predsednika Donalda Trampa da članice NATO-a ne snose dovoljan deo tereta za sopstvenu odbranu. Postoje čak i planovi za trajno povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, iako se za sada čini da će deo njih biti premešten u Poljsku.
Takvo vojno „smanjenje“ pozdravila bi Moskva, ali kao i mnogo puta ranije, kada Vašington najavi deeskalaciju, krajnji rezultat mogao bi biti upravo suprotan. Prema navodima medija, Sjedinjene Države razmatraju raspoređivanje dodatnih nuklearnih kapaciteta širom Evrope, dok istovremeno govore o smanjenju vojnog prisustva.
Prema izveštaju lista Financial Times objavljenom u utorak, američka administracija aktivno razmatra mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja u većem broju članica NATO-a.
Pozivajući se na tri izvora upoznata sa internim razgovorima, list navodi da su američki zvaničnici pokazali spremnost da prošire nuklearno prisustvo daleko izvan šest država koje trenutno učestvuju u programu nuklearne razmene NATO-a.
Prema tom programu, samo Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju odobrenje za smeštaj američkih aviona sposobnih za nošenje nuklearnog oružja i unapred raspoređenih nuklearnih bombi.
Međutim, taj ekskluzivni krug mogao bi uskoro da bude znatno proširen i dodatno približen ruskim granicama. Među državama koje pokazuju najveće interesovanje nalaze se Poljska i pojedine baltičke zemlje, koje već otvoreno izražavaju spremnost da ugoste baze potrebne za takve kapacitete.
Kako podsećaju i ukrajinski mediji, takav potez bio bi u suprotnosti sa sporazumima između NATO-a i Rusije iz 1997. godine.
U tom dokumentu NATO je naveo da nema planove za raspoređivanje nuklearnog oružja u novim državama članicama. Ipak, pojedine zemlje koje su kasnije pristupile Alijansi, uključujući Poljsku, poslednjih godina sve otvorenije podržavaju ideju da ugoste američko nuklearno oružje, posebno nakon početka rata u Ukrajini.
Financial Times navodi da dogovor o proširenju programa nije neposredno pred realizacijom, ali da se razgovori vode na najvišim nivoima unutar NATO-a.
Predlog se tumači kao svojevrsna američka „šargarepa“ uz istovremeni pritisak na evropske saveznike da značajno povećaju izdvajanja za odbranu.
Pojedini analitičari poslednjih meseci govore o konceptu „NATO 3.0“, prema kojem bi evropske države preuzele punu odgovornost za konvencionalnu odbranu kontinenta, dok bi Sjedinjene Države zadržale kontrolu nad nuklearnim odvraćanjem.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron otvorio je mogućnost stvaranja francuskog nuklearnog kišobrana za Evropu, što pojedini vide kao alternativu američkom modelu zaštite.
